2
Академско писање
(белешке са предавања)
Литература:
1.
Марија Клеут: „Научно дело од истраживања до штампе
“
, Нови Сад: Академска
књига, 2008.
1
2.
Midhat Šamić: „Kako nastaje naučno djelo
“
, Sarajevo: Svjetlo, 1990, 8. izdanje.
Правилно писање наводника: „ ˮ
1.
Сарадња са ментором
Тему мастер рада одређује МЕНТОР. Предлог даје кандидат. Хоризонт очекивања је 50
страна. Базе података-у библиотекама!!! Коначни наслов да буде добро стилизован.
2.
Технички аспекти
Какав мастер рад треба да буде:
- Да буде штампан у А4 формату; све да буде одштампано што будемо носили ментору.
- Да буде штампан ћирилицом (Times New Roman)
- Типографско правило: не треба мешати фонтове!!! Ако су графије ссл. не може нам
помоћи (ТНР), већ неки од следећих фонтова: Студеница, Дечани, Монах 6-овог фонта
има на катедри, питати Вању Станишића за помоћ.
„Мирослављев фонт“-има статус свечаног писања; када је у питању свечана додела
нечега-тада је избор овог фонта дозвољен (диплома, захвалница, повеља).
„Феноменологија кича“ – књига. – не ово на мастер раду!
-Илустрације – само некад пожељне. Ако постоје, морају да буду присутне.
- Величина фонта: 12, још три величине пожељне у раду:
•
Фонт 10 – фусноте и углавном да се равнају маргине.
•
Фонт 11 – списак литературе (питати ментора да ли 11 или 12), сажетак и
кључне речи у стручним и научним радовима, дужи цитати (упот.норма: 3-4
реда речи).
•
Фонт 16 – за наслове и поднаслове
1
Обратити рачуна на знаке навода! У тексту на свим местима су стављени као шестице, а знате да треба
писати као деветке!!! Због уштеде времена сам куцала онако како рачунар даје. Права библиографска
референца овог рада биће дата у даљем тексту.
3
**Како обележити дуже цитате? – Користити фонт 11, нови ред, повећати маргине и
проред 1. (О овом проблему А. Белић каже:
„.......................................................................................................................
.........................................................................................................................
........................................................................................................................“.)
3.
Маркирање слова (типолошка терминологија)
Масна слова (болд), Курзив (италик), Underline (да се подвуку слова)
Болд (масна слова):
Масна слова у типографији су сматрана кичем. Болд свести на
минимум. Прописане функције: маркирање наслова и поднаслова, маркирање
нумерације, скраћене референце у списку литературе. Нумерација поглавља исто
болдом. 0. или 1. – почетно поглавље
Када је нешто дупло подвучено, то значи да треба да буде болдовано. А када је
кривудава линија, онда треба да буде италик.
1.
1.1. исто болдом! Све ово или има наслове или нема!!!
1.1.2. Нема размака! Ти наслови
могу
бити болдовани, питај ментора!
Библиографске фусноте оптерећују; систем референци
Било да је цитат или да је парафраза!
Скраћена референца – (Белић 1950: 12-52) и у списку литературе:
Белић 1950:
- стоји
на почетку читаве референце и веома је често дата болдом (питај ментора).
Библиографска референца:
Клеут 2008:
Марија Клеут,
Научно дело од истраживања до штампе
:
Техника
научноистраживачког рада
, Нови Сад: Академска књига.
Тачан назив књиге према CIP-у.
CIP-каталогизација у публикацији. Скуп података одређује надлежна библиотека,
званични подаци о књизи.
Две библиотеке раде каталогизацију: 1. Народна библиотека Србије у Београду
2. Библиотека Матице српске у Новом Саду
Ако књига нека нема CIP, онда гледамо поткорице. Тамо ћемо наћи тачан назив.
[ ] – без године издања (када не пише година издања)
5
• Књига која има два аутора или више њих:
Савић и Половина 1989
: Svenka Savić, Vesna Polovina,
Razgovorni srpskohrvatski jezik
,
Novi Sad: Filozofski fakultet.
Силашки и др. 2009
: Nadežda Silaški, Tatjana Đurović, Biljana Radić-Bojanić,
Javni diskurs Srbije
, Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu.
• Чланак у часопису:
Поповић 1977
: Љубомир Поповић, „Намерне реченице у функцији напоредних“,
Књижевност и језик, XXIV: 1–4, стр. 154–163.
• Рад у зборнику:
Радовановић 2006
: Милорад Радовановић, „О ’именичком стилу’ у уму и језику“, у:
Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика
(ур. Предраг Пипер), Београд:
САНУ, 211–229.
Ван Дејк 2001
: Teun Van Dijk, “Critical discourse analysis”, in:
The Handbook of
Discourse Analysis
(ed. by Deborah Schiffrin, Deborah Tannen and Heidi E.
Hamilton), Oxford: Blackwell, 2001, pp. 352–371.
Литература или библиографија? – питање за ментора
Селективна библиографија, то је предвиђено за енциклопедије или речнике, није за
мастер рад.
Италик
(
курзивна слова
):
1.
Наслови монографија,
2.
Значајне речи у тексту, нарочито код дефиниција, логички акценат у реченици
(најчешће су те значајне речи термини),
3.
Примери у раду.
Подвлачење
(Underline):
Подвлачење се у типографији генерално избегава. Изузетак могу бити дужи примери у
којима хоћемо да визуелно истакнемо неки њихов део (нпр. у синтакси).
Никада се не комбинују два или три истовремена маркирања!
Број словних знакова: word cound (+фусноте, +размаци)
