Академско писање 2013/2014
Учитељски факултет, Београд
Страна
1
АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ
1. Самосталне библиографске јединице
су часописи, зборници, монографије итд.
Наслови самосталних библиографских јединица пишу се
курзивом
.
2. Несамосталне библиографске јединице
су све оно што се налази у самосталним
публикацијама. То су: чланци: делови монографије, текстови у зборницима и
часописима итд. Наслови несамосталних библиографских јединица пишу се „под
наводницима“.
3. Фуснота
означава белешку – напомену стављену на дно странице књиге или
документа. Фуснота додатно објашњава или упућује на додатно објашњење, а може
да садржи извор или референцу за део текста уз који је постављена. Фуснота је
уобичајно означена индексом
1
, непосредно иза текста на који се односи.
4. Врсте (подела) фуснота:
Референцијалне (библиографске, документарне) напомене: навођење
библиографске јединице која се цитира
Упућивачке (компаративне) напомене: упућују читаоца на неки други извор
– библиографску јединицу
Објашњавачке (експликативне) напомене: садрже допунска објашњења
5. Позиција фуснота:
на дну сваке стране
на крају сваког поглавља
на крају целе монографије
6. Шта треба да се пише у фусноте?
Фусноте указују на извор из којег се цитира.
У фуснотама се аутор позива на друге библиографске јединице да би
поткрепио изнете ставове.
Фусноте служе за спољње и унутрашње референције.
У фусноту се уноси цитат који један став поткрепљује, а који би у тексту
само сметао.
Фусноте омогућују да подробније објасните суд који сте изнели у тексту.
1
ФУСНОТА
Академско писање 2013/2014
Учитељски факултет, Београд
Страна
2
Фусноте служе и за корекцију изнетих ставова.
У фусноти се може наћи превод неког цитата који је било нужно дати на
страном језику или оригинална верзија цитата који је због захтева текста
било згодније дати у преводу.
Фуснотама се отплаћују дугови (навести књигу и/или аутора ког смо
цитирали)
7. Закључни рад на тексту треба да садржи:
Садржај (да реченица има смисла, да не буде празна)
Научни стил (термини, описивање, без метафора)
Јасноћа
Концизност
Пазити на граматику и правопис
Закључни рад на целину текста
8. Црта
спаја (пише се између речи),
цртица
раздваја (од, до).
9. Радном библиографијом
назива се попис извора, примарних и секундарних, који
се користе током истраживања и током писања рада.
10. Фазе у настанку писаног рада:
o
Састављање плана рада
o
Писање прве верзије рада
o
Читање и исправљање прве верзије рада
o
Уношење исправки
o
Писање коначне верзије
o
Процењивање коначног текста
11. Цитирање
унутар текста рада може да се оствари у облику:
Дословног цитирања (обележава се знацима навода, ако је цитат краћи од 4
реченице, ако је дужи издваја се из текста, смањује се фонт 11 и проред 1)
Парафразирања (као што је рекао, написао је, тврдио је, установио је итд.)
Резимеа
12. Две основне препоруке
које се односе на
стил:
Стил треба да буде примерен теми, врсти рада, области о којој се пише и
науци којој припада.
Академско писање 2013/2014
Учитељски факултет, Београд
Страна
4
Садржи најмање 50 страница по аутору и уобичајне библиографске податке:
Име и презиме аутора
Наслов рада
Име издавача
ISBN, импресум
Текст
Научну апаратуру
У раду се подразумевају елементи који чине документарну подлогу рукописа
(библиографија примарне и секундарне грађе, фусноте) и резиме, али у обзир улазе
и многи други материјали (регистар, графикон, табеле...)
22. Научна монографија се дели на
:
Монографија међународног значаја
Истакнута монографија међународног значаја
Монографија националног значаја
Истакнута монографија националног значаја
23. Монографска студија:
прилог у часопису или некој другој врсти зборника радова.
Садржи по правилу:
Име и презиме аутора
Наслов рада
Сажетак (апстракт)
Кључне речи
Ауторов текст
Коришћену апаратуру
Резиме
24. Приказ или прегледни чланак:
научни рад у коме се пише о научној монографији
или монографској студији. Циљ приказа је да прикаже или аргументује начин на
који дело третира тему, а не саму тему, јер ако дескрипција превлада прети
опасност да се приказ претвори у резиме.
Академско писање 2013/2014
Учитељски факултет, Београд
Страна
5
25. Рецензије:
критичка оцена, мишљење о неком делу. Разликује се од приказа по
томе што мора садржати јасно исказан став да ли се дело препоручује за штампу
или не. Рецезенти се бирају и именују из реда компетентних стручњака уза неку
област. Давањем позитивне рецензије постаје се саучесник у објављивању рада.
Рецензија се вреднује тако што 2-3 доктора потписују
монографију.
26. Монографија се вреднује
на основу катаголизације које доноси министарство
науке.
27. Есеј:
књижевно-научна врста у којој аутор обједињује научни приказ и књижевну
обраду са настојањем да искаже неки став преко теме о којој пише.
28. Елементи научних радова:
o
Апстракт (сажетак) и резиме
o
Кључне речи
o
Индекс (регистар, попис, казало)
o
Импресум
o
ISBN
o
CIP
29. Апстрак (сажетак) и резиме: сажимање
опширнијег текста у мању целину.
Њихова функција је да омогући потенцијалном читаоцу да се определи да ли да
чита рад или не.
30. Разлике између апстракта и резимеа су у
:
Позицији у тексту
Језику којим се пишу
Уколико се одлучи да се
апстракт
и
резиме
разликују, у
апстракту
се акценат
ставља на основну тезу рада и/или сврху истраживања и план истраживања, а у
резимеу
се образлажу примењене методе и закључци.
31. У монографским студијама апстракт (сажетак) налази се
на почетку испод
имена аутора и наслова рада, језиком којим се пише рад.
32. Резиме се налази на крају рада
, може бити и на страном језику. У неким
публикацијама
резиме
је превод
апстракта
, исти текст на два језика.
