АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ
–
стручна академска дисциплина/наставни предмет који се
бави проучавањем правила о писању стручних и научних радова.
Често се за њу
користио и назив
Увод у методологију научно-истраживачког рада
, а суштину
а. п.
веома добро изражавају наслови студија као што су „како се пише дипломски рад“ или
„како настаје научно дело“ (видети литературу). Проучавање је усмерено на читав
процес припреме за писање научних радова, само писање и објављивање, почев од
библиографских и емпиријских истраживања, преко стила писања и композиције рада,
до припрема рукописа за штампу и одобравања за штампање. Писање стручних радова
(уџбеник, приручник, стручни чланак, рецензија, и др.), научних радова (научна
монографија, научна студија, научни чланак, извештај о научном истраживању, и др.) и
нарочито завршних студентских стручних и научних радова (мастер рад и докторска
дисертација) захтева претходно познавање и уважавање сасвим одређених и прецизних
правила, поштовање устаљених, често међународних, стандарда писања таквих радова.
Познавање и уважавање стандарда и правила академског писања везаних за садржај и
организацију рукописа – композицију рада, писање наслова, писање сажетка и резимеа,
одређивање кључних речи, креирање и унос табела, слика и графикона, писање
скраћеница, писање фуснота, позивање на ауторе и начине цитирања у тексту, попис
литературе, израду индекса аутора/појмова, и др, значајан су услов за израду
квалитетног стручног и научног рада.
А. п.
није, како се понекад мисли, само скуп
техничких правила, него, полазећи од већ стечених граматичких и правописних знања,
обухвата културу писања стручних и научних радова, употребу прецизног научног
стила (почев од избегавања сликовитог изражавања, метафоричних и стилски
маркираних речи, до познавања терминологије и метајезика одређене науке. Саставни
део културе писања научних радова јесте и однос према другим релевантним изворима
о истој теми: ништа што се преузима од других аутора, било да се цитира или
парафразира, не сме да остане прикривено. То јесте стручно, али у истој мери, етичко
питање. Нема доброг научног рада без доброг научног мишљења: знања о
а. п.
нису
циљ него средство, које нас преко јасног и прецизног (па и лепог) излагања, води ка
новим научним увидима.
Лит.: М. Шамић,
Како настаје научно дјело
, 1984; Умберто Еко,
Како се пише дипломски рад
,
2000; Л. Куба и Џ. Кокинг,
Методологија израде научног текста – како се пише у друштвеним
наукама,
2003; М. Клеут,
Научно дело од истраживања до штампе
, 2008; В. Банђур и М.
Кундачина,
Академско писање,
2008; У. Шуваковић,
Академско писање у друштвеним наукама
,
2010.
