SADRŽAJ:
Predgovor.........................................................................................3
1. Pojam akcije................................................................................4
2. Karakteristike akcija ...................................................................4
3. Vrste akcija..................................................................................5
4. Izdavanje akcija...........................................................................7
5. Registracija emisije i akcionara i značaj upisa u Knjigu akcija i
Centralni Registar hartija od vrednosti.......................................8
6. Prava akcionara...........................................................................8
Zaključak........................................................................................12
Literatura........................................................................................13
PREDGOVOR
Hartije od vrednosti predstavljaju pismene isprave kojima se obećava isplata
novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni
instrumenti. Prilikom kupovine hartije postoji odredjeni rizik ulaganja koji se sa druge
strane kompenzuje potencijalnom zaradom.
U grupi hartija od vrednosti svrstane su akcije, obveznice, menice, opcije, itd.
Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog
(obveznice) aranžmana.
One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu
kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na
finansijskim tržištima.
Prema našim propisima hartije od vrednosti može emitovati Republika, Pokrajina,
grad, opština i pravna lica. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena
svojstva, odn. mora da je u pisanoj formi, da je u toj ispravi sadržano neko građansko,
najčešće imovinsko pravo i da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa
postojanjem hartija od vrednosti.
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se
pojave kao sredstva plaćanja, kredita ili obezbeđenja potraživanja, itd.
Akcija ili deonica, kao jedna od hartija od vrednosti koja označava da njen imalac
ima u imovini društva odredejni osnovni udeo i koja u suštini predstavlja ispravu pomoću
koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende)
jeste predmet ovog seminarskog rada.
Ipak, člansko pravo u društvu se ne stiče izdavanjem akcija – izdavanje akcija je
deklarativne prirode. Člansko pravo u društvu se stiče i kad nije predvidjeno izdavanje
akcija ili kada je predvidjeno, a one nisu izdate. Članska prava i obaveze se stiču
preuzimanjem obaveze unošenja odredjenog uloga u akcionarsko društvo.
Članska prava i obaveze su u principu jednaka visini učešća u osnovnom kapitalu
društva. Prenosom akcije prenose se i članska prava u društvu.
Akcije se izdaju na odredjenu vrednost. Nominalni iznosi iste klase akcija u
jednom akcionarskom društvu moraju biti jednaki. Nominalni iznos akcija ne može biti
ispod zakonom propisanog, dok maksimalni iznosi nisu propisani. Najniža nominalna
vrednost akcija ne može biti manja od dinarske protivrednosti pet evra po srednjem
kursu, s tim da se taj iznos zaokružuje do najvišeg broja koji je deljiv sa 10. Akcije sa
nižim nominalnim iznosom su ništave. Zbir svih nominalnih vrednosti akcija čini osnovni
(fiksni, trajni) kapital akcionarskog društva. Ostali kapital - rezerve i vanposlovna pasiva
- nije reprezentovan akcijama.
U principu, svaka akcija iste klase i iste nominalne vrednosti daje svakom
akcionaru ista prava. Izuzetak od ovog prava čine tzv.pluralne akcije, koje su u nekim
pravnim sistemima dozvoljene. U nekim zemljama, kao što je Kanada ili SAD, obične
akcije se mogu izdavati i bez nominalne vrednosti, ali i to se može činiti samo u
izuzetnim situacijama.
Akcije su dugoročne hratije od vrednosti koje imaocu treba da osiguraju trajan
prihod u vidu dividende. One predstavljaju masovne hartije od vrednosti i po pravilu se
izdaju u velikom broju, u serijama od po nekoliko hiljda primeraka, mada je moguće da
akcionarsko društvo ima i samo jednu običnu akciju, kada ima jednog akcionara. Akcije
pripadaju grupi hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom, jer se dividenda isplaćuje
u zavisnosti od ostvarene čiste dobiti akcionarskog društva, za razliku od hartija sa
stalnim prihodom kao što su obveznice dugoročnog zajma i blagajnički zapisi ili hartija
bez prihoda kao što je ček.
Akcija je nedeljiva. Princip nedeljivosti akcija znači da u odnosu na akcionarsko
društvo akcija predstavlja nedeljivu celinu, bilo da se radi o imovinskim ili upravljačkim
pravima. Prava koja proizilaze iz akcije akcionar ne može da podeli na dva ili više lica.
U slučaju kada jedna akcija ima više vlasnika, postoji susvojina ili suvlasništvo na
akciji, vlasnici prema akcionarskom društvu čine jednog akcionara i prava iz akcije se
vrše preko zajedničkog punomoćnika, a za obaveze iz akcije odgovaraju solidarno.
Princip nedeljivosti akcije znači i da se ne može deliti pravo upravljanja u društvu
od imovinskog prava. Sa druge strane, princip nedeljivosti akcija ne znači dase akcije ne
mogu deliti na akcije manje nominalne vrednosti , po odluci skupštine akcionara i izmeni
osnivačkog akta, čime se opet dobijaju akcije koje imaju svojstvo nedeljivosti. To isto
važi i za spajanje akcija iste vrste i klase.
3. VRSTE AKCIJA
Akcije se mogu podeliti u nekoliko grupa.
Prema redosledu izdavanja akcije se dele na:
1 Osnivačke akcije
