FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I
DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADOVE U
NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
PREDMET: BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE
Tema : AKCIJE
Mentor: Student:
1
S A D R Ž A J
UVOD
................................................................................................................. 3
1. OSNOVE TRŠIŠTA KAPITALA...
............................................................ 4
1.1. Emisiono-primarno tržište............................................................................
5
1.2. Sekundarno tržište........................................................................................ 6
2. HARTIJE OD VREDNOSTI - HoV
.......................................................... 7
2.1. Vrste hartija od vrednosti............................................................................. 8
2.2. Trgovina hartijama od vrednosti ................................................................. 9
3. AKCIJE .
...................................................................................................... 10
3.1. Pojam i karakteristike.
............................................................................ 10
3.2. Vrste akcija
.............................................................................................. 11
3.2.1. Obične akcije.......................................................................................... 11
3.2.2. Preferencijalne ( povlašćene) akcije........................................................ 12
3.2.3. Užitničke akcije....................................................................................... 13
3.3. Elementi akcijskog kapitala
.................................................................... 14
3.4. Vrednost akcija
........................................................................................ 15
3. 5. Trgovanje akcijama na berzi.
................................................................. 16
Z A K LJ U Č A K
............................................................................................ 17
L I T E R A T U R A
...................................................................................... 18
2
U zemljama sa razvijenom tržišnom ekonomijom berze su izuzetno važan i
neizostavan elemenat tržišta kapitala odnosno finansijskog tržišta.Finansijsko tržište
predstavlja organizovan i uređen prostor sa definisanim pravilima, učesnicima, vremenom i
drugimelementima značajnim za njegovo funkcionisanje, na kojem se susreće ponuda i tražnja
za novcem, kapitalom i devizama. U literaturi se mogu naći, naravno, i drugačije
formulacijedefinicije finansijskog tržišta, ali i ova definicija omogućava da se shvati suština
finansijskog tržišta. Uloga finansijskog tržišta je u stvaranju mogućnosti alokacije
finansijskih sredstava odnosno usmeravanju tih sredstava od subjekata koji imaju suficit
prema subjektima koji imaju deficit finansijskih sredstava. Pri tome se mora voditi računa o
rentabilnosti projekata u koja s eusmjeravaju sredstva. Na taj način funkcionisanje
finansijskog tržišta omogućava optimalno korištenje privrednih resursa i doprinosi
privrednom razvoju zemlje. Za finansijsko tržište se kaže da uspešno funkcioniše ako
omogućava:
1. nesmetano funkcionisanje privrednog (ekonomskog) sistema,
2. opstanak, rast i razvoj nacionalne ekonomije,
3. društveni prosperitet u celini.
Prema predmetu poslovanja finansijsko tržište se može podijeliti na:
novčano tržište koje obuhvata: 1) tržište novca; 2) kratkoročno kreditno tržište,
3) eskontno i lombardno tržište i 4) tržište kratkoročnih hartija od vrednosti
devizno tržište i
tržište kapitala koje obuhvata: 1) kreditno - investiciono tržište; 2). hipotekarno tržište
3) tržište dugoročnih hartija od vrijednosti ili tržište efekata
Tržište kapitala
predstavlja specijalizovano tržište na kojem se susreće ponuda i tražnja za
dugoročnim finansijskim sredstvima (kapitalom). Svojim uspešnim funkcionisanjem tržište
kapitala omogućava učesnicima na tržištu kapitala da brzo menjaju strukturu svog
investicionog portfolija i usmeravaju svoja dugoročna finansijska sredstva u rentabilne
investicione projekte. Predmet ponude i tražnje na tržištu kapitala jesu dugoročna finansijska
sredstva (kapital). Kupac (korisnik kapitala) ima interes da pribavi kapital po najnižoj
mogućoj ceni, a prodavac (vlasnik kapitala) ima interes da plasira kapital po najvišoj mogućoj
ceni.
Funkcija tržišta kapitala je : 1) da da kupcu kapitala omogući kupovinu, odnosno
posedovanje određenog, iznosa njemu nedostajućeg i potrebnog kapitala, po za njega
najpovoljnijim tržišnim uslovima, a 2) prodavcu (vlasniku) kapitala omogući prodaju
određenog iznosa, njemu u tom momentu nepotrebnog kapitala, po najpovoljnijim uslovima.
Savremeno tržište kapitala
treba da ostvari i realizuje čitav set ciljeva
,
i to
1
:
- obezbeđenje po tržišnim uslovima neophodnog i nedostajućeg kapitala potrebnog za
privredni razvoj,
-ostvarivane optimalne alokacije kapitala, odnosno korišćenje kapitala u najprofitabilnije
poslove i privredne grane,
-ostvarivanje najveće moguće kapitalizacije, odnosno prihoda po osnovu vlasništva nad kapi-
talom,
- onemogućavanje monopola, i
- utvrđivanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala, odnosno usklađivanje kamatnih stopa na
tržištu kapitala.
Tržište efekata je specifičan oblik tržišta kapitala na kojem se uspostavlja odnos
1
Ž. Ristić „Tržište kapitala“, Beograd, str. 85.
4
ponude i tražnje dugoročnih hartija od vrednosti koje se još nazivaju i efekti. Tržište efekata
se, zavisno od kriterijuma posmatranja, može podeliti na više načina. Sa aspekta ovog rada
značajna su dva kriterijuma.Ako se posmatra tržište efekata prema kriteriju emisije
dugoročnih vrednosnih papira i prirode transakcija vrednosnim papirima razlikuje se:
emisiono-primarno tržište
sekundarno tržište
1.1. Emisiono-primarno tržište
Emisiono ili primarno tržište efekata koje predstavlja, zapravo, jedinstvo aktivnosti
vezanih za emisiju hartija od vrednosti i njihovu prvu kupovinu od strane kupaca, tzv.
″kupovina iz prve ruke.″ Prodajom vrednosnih papira na ovom tržištu prvim (inicijalnim)
kupcima emitent obezbeđuje potrebna sredstva (kapital).
Pod emisionim-primarnim tržištem
podrazumeva se emisija – izdavanje dugoročnih obveznica, akcija i drugih hartija od vrednosti
sa utvrđenom kamatom Funkcije emisionog tržišta razlikuju se i u pojedinim zemljama
zavisno od ponude i tražnje sredstava, razvijenosti ukupnog finansijskog mehanizma, stepena
mešanja državnog sektora i načina plasmana emitovanih hartija od vrednosti. Ove
specifičnosti pojedinih zemalja manifestuju se naročito u pogledu dominacije jednog od
načina distribucije emitovanih hartija od vrednosti nad drugim.
Inače, emisiono tržište vrši funkciju emisije efekata, tj. izdavanje i plasiranje efekata (akcija,
obveznica, obligacija i založnica). Pri tome treba razlikovati dve vrste emisije efekata: emisiju
koju banke vrše za sopstveni račun i emisiju koju banke vrše za račun svojih komitenata.
U prvom slučaju banka vrši emisiju efekata (određenih vrednosnih papira) u svrhu
pribavljanja dopunskih sredstava za povećanje svoga kapitala, odnosno svoga ukupnog
kreditnog potencijala. U ovom slučaju banka emituje: akcije (radi povećanja svog osnovnog
kapitala), obligacije, tj. zadužnice (kada banka želi da pribavi nova sredstva putem sopstvenog
zaduživanja) i založnice, tj. specijalne obligacije za čije osiguranje služe nekretnine založene
za hipotekarne zajmove koje je banka već ranije dala. Prema tome, u ovoj vrsti emitovanja
efekata učestvuju dva pravna subjekta: banka kao emisioni dužnik (jer emituje odgovarajuće
vred-nosne hartije) i emisioni kupac (koji ove vrednosne papire kupuje radi rentabilnog
plasmana dela svoga kapitala). U svakom slučaju, ovo je za banku pasivni posao.
U drugom slučaju banke emituju vrednosne hartije za račun svojih komitenata (inokosnih i
drugih vrsta preduzeća) i time obavljaju jedan od tzv. neutralnih – indiferentnih poslova. U
ovakvim slučajevima banke emituju: akcije (čija je svrha povećanje osnovnog kapitala
komitenta – nalogodavca), obligacije (kada je u pitanju emisija radi dobijanja zajma za račun
komitenta iz privatnog sektora) i obveznice (kada je u pitanju raspisivanje javnog zajma). U
ovoj vrsti emisije učestvuju tri pravna sub-jekta: komitent-nalogodavac kao emisioni dužnik,
banka kao emisioni posrednik i emisioni kupac koji kupuje emitovane hartije od vrednosti
.
Treba primetiti da se banka kao izvršilac emisije može da pojavi u trojakoj ulozi: kao
posrednik (komisionar), kao kupac emitovanih efekata i kao garant emisije. Ovo zavisi od
karaktera zaključenog ugovora između banke i komitenta-nalogodavca, tj. emisionog dužnika
(glavni elementi ugovora su: vrsta vrednosne hartije, visina emisije, prodajni-emisioni ku-rs ili
nominalna vrednost, bankarska provizija i drugi elementi, kao npr. kamata, način amortizacije
i sl.). I najzad, posle zaključenja ugovora i završenih priprema, emisiona banka pristupa
plasmanu emitovanih vrednosti, i to uglavnom putem javnog upisa, prodajom na efektnoj
berzi, a ponekad i prodajom „ispod ruke“. Najčešće, banka – emisionar „uvodi“ vrednosni
papir na berzu.
5
