Seminarski rad iz predmeta: „Finansijski
menad
ž
ment“
Tema:
AKCIJE
1. UVOD
1
Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijsko-
novčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili
bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano
formira cena tih sredstava.
Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti
optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu
slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak
nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje,
potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na
deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim
uslovima.
Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje
tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije.
Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile
najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim
trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor
finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije.
Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim
trgovanja.
2. AKCIJE
2.1. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE
2
•
Plašt akcije- to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili
zajedno sa kuponskim tabakom. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene
zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije, firma i sedište emitenta,
označenje na koga glasi akcija, nominalni iznos na koji akcija glasi, ukupni
nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija, serijski broj (redni broj
serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji),
redosled emisije, prava koja proističu iz akcije, mesto i datum izdavanja akcije,
rokove za isplatu akcija, faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije.
•
Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende.
Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku, novi kuponi se izdaju uz
podnošenje talona i plašta akcije. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj
kupona, broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje, godina u kojoj se
dividenda po tom kuponu isplaćuje, naziv izdavaoca, faksimil potpisa ovlašćenih
lica izdavaoca akcije.
Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi
pogled.
Kada govorimo o elementima akcije, smatram da treba pomenuti i sertifikat (
share
certificate)
koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. Ova potvrda sadrži i
bitne elemente kao što su broj, vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar, zatim
pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. U registar akcija koji vodi
kompanija, upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime, prezime,adresa i broj akcija koje
poseduje). Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu.
2.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA
Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija.
4
1. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. U tom smislu,
dele se na:
•
obične (redovne) akcije
- koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo
glasa na skupštini akcionara, pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva,
raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i
izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija.
•
prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije
- koje svojim vlasnicima daju
prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. Tako, ukoliko se, u
odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije, onda se ne mogu
vršiti isplate, za taj period, ni po ostalim vrstama akcija. Svojim vlasnicima daju i
prioritetno pravo, u odnosu na obične akcionare, na raspodelu likvidacione odn.
stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. Meðutim, one
svojim zakonitim imaocima, po pravilu, ne daju pravo glasa na skupštini
akcionara.
U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. klase
akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa, a samim tim i kontrole,
prinosa i rizika koje sa sobom nose. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog
kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka
kontrolnih pozicija s druge strane.
Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. običnih akcija klase
A i obiènih akcija klase B. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu
definisanja karakteristika svake klase. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć
konsultanata osmišljavaju, a zatim i emituju. Meðutim, praksa u razvijenim zemljama je
pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak, bez prava glasa, dok su
akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. Praksa u našoj
zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa.
U okviru prioritetnih akcija, treba praviti razliku izmeðu:
•
kumulativnih prioritetnih akcija
- koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati
svih neisplaćenih dividendi, pre isplate dividendi običnim akcionarima
•
konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije
- koje omogućuju svojim vlasnicima
da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu, onda kada im to
najviše odgovara
•
participativne prioritetne akcije
- koje svojim vlasnicima daju pravo da, nakon
naplate fiksne prioritetne dividende, uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada
obiènim akcionarima.
2. prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na:
•
akcije na ime
- kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija
evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva
5
