Akcije i obaveznice kao dugoročne hartije od vrednosti

PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD

FAKULTET ZA

BRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I

DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE

ADROVE

PREDMET:OSNOVI FINANSIJSKOG TRZISTA

Seminarski rad

AKCIJE I OBAVEZNICE KAO DUGOROCNE HARTIJE OD VREDNOSTI

PROFESOR:

STUDENT:

Prof.dr MILICA KALICANIN ALEKSANDRA STOJANOVIĆ

BR.Indekca:106/10

Prokuplje 14.03.2014.god.7a PROKUPLJE (PRAVNI)

SADRZAJ

Uvod finansijsko trziste………………………………………………………………………3

-Akcije…………………………………………………………………………………………3

-Finansiranje emisijom redovnih(obicnih)akcija………………………………………………5

-Finansiranje emisijom prioritetnih akcija……………………………………………………..6

-Podtipovi akcija……………………………………………………………………………….6

-Akcionarski kapital…………………………………………………………………………....7

-Realna vrednost akcija………………………………………………………………………...8

-Cena akcija……………………………………………………………………………….……8

-Otkup sopstvenih akcija…………………………………………………………………….…11

-Kako trgovati akcijama na Beograckoj berzi………………………………………………….12

-Obaveznice……………………………………………………………………………….……12

-Finansiranje emisijom…………………………………………………………………….……13

-Obaveznice………………………………………………………………………………….…13

-Osnovne karakteristike…………………………………………………………………….…...13

-Podela obaveznica……………………………………………………………………………...14

-Emisija……………………………………………………………………………………….....14

-Odredjivanje cena obaveznica……………………………………………………………….…16

-Kako investirati obaveznice R.S……………………………………………………………….18

-Zakljucak……………………………………………………………………………….……....19

-Literatura……………………………………………………………………………………….20

emitenta. Kuponski tabak sadrži osnovne podatke o isplati dividende: redni broj kupona za naplatu
dividende, broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje, naziv akcionarskog društva – emitenta, godinu u
kojoj se dividenda isplaćuje, faksimil ovlašćenog lica i pečat emitenta.

Emitent može da, umesto štampanja akcije, izda potvrdu koja bi sadržala iste elemente kao i plašt

akcije s tim što ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo račun.

Karakteristike akcija su:



Akcije izdaju akcionarska društva

, i to tek nakon upisa akcionarskog društva u sudski registar.

Akcije mogu izdati i preduzeća, banke, organizacije za osiguranje i druge finansijke organizacije.



Svaka akcija reprezentuje

jedan deo kapitala društva

, odnosno ulog koji je imalac uneo u

osnovnu glavnicu. Akcije ne daje vlasniku da poseduje pravo nad uplaćenim sredstvima, već ta
sredstva postaju u času uplate vlasništvo društva. Dakle, imalac stiče određena prava, ali on može
raspolagati slobodno samo sa akcijama.



Akcije daju akcionaru određena prava

. Bez obzira na vrstu akcije, akcionar uvek ima pravo na

dividendu i na deo likvidacione ili stečajne mase, koja preostane kada su podmireni poverioci
društva. Ta prava su obligaciono-pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na upravljanje
društvom onda u u pitanju akcije sa pravom učešća.



Akcije su nedeljive

. Akcionar ne može prava koja proizilaze iz akcije da podeli na dva ili više

lica. U slučaju ako postoji više od jednog vlasnika akcije, vlasnici čine u a.d. jednog akcionara. U
knjigu akcija se upisuje ime zajedničkog punomoćnika.

Nominalna vrednost

akcije je njena prva procenjena i planirana vrednost sa kojom se akcija prvi put

emituje na tržište.

Prometna vrednost

akcije može biti različita od njene nominalne vrednosti; može biti jednaka, da bude

iznad ili ispod nominalne vrednosti akcije. Nominalna vrednost se može menjati kod narednih emisija
akcija,   što   zavisi   od   prometne   vrednosti   akcija.   O   promeni   nominalne   vrednosti   odlučuju   preduzeće,
reprodukciona banka i novčana berza akcija.   Nominalna vrednost akcija se utvrđuje na osnovu kapitala
preduzeća i poređenjem jedinične vrednosti akcije iste ili slične delatonosti na domaćem ili stranom tržištu.
Polazni   broj   akcija   se   utvrđuje   podelom   planiranog   osnivačkog   kapitala   sa   utvrđenom   nominalnom
vrednosti. Prodaja prve emisije akcija može biti najviše do 50% vrednosti osnivačkog kapitala.

Bruto profit

preduzeća predstavlja razliku između ukupnog prihoda i troškova, a

neto profit

se dobija

kada se od bruto profita odbiju obaveze prema državi. Krajnji poslovni cilj preduzeća je stvaranje što većeg
neto profita po jednom zaposlenom, po jedinici proizvoda, po jedinici snage proizvodne opreme ili po
jedinici izgrađenog građevinskog prostora preduzeća

Dividenda

je udeo jedne akcije u neto profitu preduzeća. Ona je određena putem novčane berze akcija,

na osnovu bilansa preduzeća, izveštaja reprodukcione banke i ocene boniteta preduzeća. One se isplaćuju
jedanput godišnje, na osnovu stanja bilansa akcija.

B. Ljutić: Bankarskoi berzansko poslovanje: investicije, institucije, regulative, MBA Press, 2004.

1.1. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH (OBIČNIH) AKCIJA

Redovne ili obične akcije su pismene isprave o trajno uloženim sedstvima u osnovni kapital akcionrskih

društva i označavaju vlasništvo nad delom .A.D. Akcionari imaju odrđena prava:

1. pravo na upravljanje pošto snose rizik poslovanja, i najviše su zaintereseovani za ostvarivanje

neto dobitka jer odatle naplaćuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcija i obveznika
koji dobijaju fiksni prinos u obliku povlašćene dividende, tj. kamate. Vodeću ulogu imaju oni
koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se često akcionari udržuju štiteći svoje
interese.

2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzeće

posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluči da zadrži celokupni dobitak. Prednost pri isplati
imaju vlasnici prioritetnih akcija.

3. na isplatu dela likvidacione mase- u slučaju likvidacije preduzeća a posle poverioca vlasnika

obveznica i povlašćenih akcija, u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti
akcija koje poseduju.

Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i

razvoja preduzeća. Najkvalitetniji izvor pošto je trajno raspoloživ i nikome se ne vraća. Prodajom redovnih
akcija preduzeće povećava osnovni kapital u pasivi, čime se povećava stepen samofinansiranja i smanjuje
stepen zaduženosti, pod uslovom da se ne poveća pozajmljeni kapital.

Veći osnovni kappital znavi i veće garancije kreditorima, daće im pozajmljena sredstva biti vraćena

makar iz stečajne mase. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povećava u aktivi protivvrednost akcija kao i
osnovni akcijski capital u pasivi čime se povećava likvidna imovina i solventnost preduzeća, što traje sve
dok se prikupljena novčana sredstva ne ulože u namene zbog kojih je izvršena emisija akcija. Važno je da
se akcije emituju samo onda kada postoji mogućnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do
pada prihoda akcija kao i tržisne vrednosti akcija. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda,
likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati, organičena odgovornost za
dugove AD samo do iznosa kapitala koji su uložli, AD nastavlja sa radom i osle smrti bilo kog akcionara.

Troškovi finansiranja redovnih akcija izračunavaju se :

B. Ljutić: isto.

Gde je:
D1- prva dividenda
Vo – trzisna vrednost akcije
g- konstantna godisnjastopa rasta dividende
T- trošak emisije