Finansijski sistem jedne zemlje predstavlja skup tržišta, institucija, zakona, propisa i
tehnika pomoću kojih se trguje finasijskim instrumentima, određuje cena finansijskim instrumentima i pružaju druge finasijske usluge.
.
Finnasijska tržišta obveznica i akcija su bitna kod usmeravanja finansijskih
sredstava od onih koji ne zanju da ih produktivno uposle ka onima koji to znaju, što dovodi do više ekonomske efiksnosti. Aktivnosti na ovim tržištima imaju direktan učinak na bogatstvo pojedinca, preduzeća i ponašanja potrošača, kao i na ukupan rezultat cele privrede.
predtstavljaju masovne hartije od vrednosti. Izdaju se u velikom broju, od po nekoliko hiljada primeraka.
Akcije su hartije od vrednosti sa
promenljivim prihodom
, jer se dividenda isplaćuje
u zavisnosti od visine čiste dobiti
a.d.
Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su plašt akcije i kuponskog tabak. Prvi deo
sadrži osnovne podatke o samoj akciji: oznaku da je ta hartija od vrednosti akcija i koja je vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva - emitenta, naziv i sedište kupca ili pak, oznaku na koga akcija glasi, iznos na koji glasi akcija (nominalnu vrednost akcije), broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije, mesto i datum izdavanja, oznaku serije i kontrolni broj akcije, redosled emisije, faksimil potpisa ovlašćenog lica i pečat emitenta. Kuponski tabak sadrži osnovne podatke o isplati dividende: redni broj kupona za naplatu dividende, broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje, naziv akcionarskog društva – emitenta, godinu u kojoj se dividenda isplaćuje, faksimil ovlašćenog lica i pečat emitenta.
Emitent može da, umesto štampanja akcije, izda potvrdu koja bi sadržala iste
elemente kao i plašt akcije s tim što ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren depo račun.
sudski registar. Akcije mogu izdati i preduzeća, banke, organizacije za osiguranje i druge finansijke organizacije.
Svaka akcija reprezentuje
jedan deo kapitala društva
, odnosno ulog koji je
imalac uneo u osnovnu glavnicu. Akcije ne daje vlasniku da poseduje pravo nad uplaćenim sredstvima, već ta sredstva postaju u času uplate vlasništvo društva. Dakle, imalac stiče određena prava, ali on može raspolagati slobodno samo sa akcijama.
Akcije daju akcionaru određena prava
. Bez obzira na vrstu akcije, akcionar uvek
ima pravo na dividendu i na deo likvidacione ili stečajne mase, koja preostane kada su podmireni poverioci društva. Ta prava su obligaciono-pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na upravljanje društvom onda u u pitanju akcije sa pravom učešća.
Akcije su nedeljive
. Akcionar ne može prava koja proizilaze iz akcije da podeli na
dva ili više lica. U slučaju ako postoji više od jednog vlasnika akcije, vlasnici čine u a.d. jednog akcionara. U knjigu akcija se upisuje ime zajedničkog punomoćnika.
B. Ljutić: Bankarskoi berzansko poslovanje: investicije, institucije, regulative, MBA Press, 2004.
2
dividende, tj. kamate. Vodeću ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se često akcionari udržuju štiteći svoje interese.
2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije
zagarantovana ako preduzeće posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluči da zadrži celokupni dobitak. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.
3. na isplatu dela likvidacione mase- u slučaju likvidacije preduzeća a posle
poverioca vlasnika obveznica i povlašćenih akcija, u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.
Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje
osnivanje i razvoja preduzeća. Najkvalitetniji izvor pošto je trajno raspoloživ i nikome se ne vraća. Prodajom redovnih akcija preduzeće povećava osnovni kapital u pasivi, čime se povećava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduženosti, pod uslovom da se ne poveća pozajmljeni kapital.
Veći osnovni kappital znavi i veće garancije kreditorima, daće im pozajmljena
sredstva biti vraćena makar iz stečajne mase. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povećava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi čime se povećava likvidna imovina i solventnost preduzeća, što traje sve dok se prikupljena novčana sredstva ne ulože u namene zbog kojih je izvršena emisija akcija. Važno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogućnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i tržisne vrednosti akcija. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda, likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati, organičena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su uložli, AD nastavlja sa radom i osle smrti bilo kog akcionara.
Troškovi finansiranja redovnih akcija izračunavaju se :
Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred
ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. Mogu biti kumulativne prioritetne akcije u slučaju da preduzeće neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga, kumulaciju kao obavezu preduzeća prematim akcionarima i obezbeđuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende, tj. učestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase, ali ne i u odnosu na potraživanja vlasnika obveznica. Sličnosti- Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate određen prinos u vidu dividende, odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod je ograničen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzećem a mogu ga dobiti ako postoji mogućnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Emisija akcija preduzeću donosi novčano primanje ali i određene troškove a te troškove čine: početni Troškovi- koji predhode isplati dividendi kao sto su Troškovi izrade elaborate, štampanja akcija, prognoze, propaganda, provizije posrednika i sl. Što se tiče dividende u obračunskom smislu ona nije trošak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obračunu fin. Rezultata kao što su kamate ona se isplaćuje iz neto dobitka sto za preduzeće predstavlja izdatak.
1.3. PODTIPOVI AKCIJA
a)
debenturne akcije
= slične su dugoročnim neobezbeđenim obveznicama. Nose
veću sigurnost, fiksnu kamatu i veća prava u slučaju slabijeg poslovanja
