Univerzitet UNION “Nikola Tesla”
Surdulica
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Poslovne finansije
Tema:
Akcije kao izvor finansiranja preduzeća
Profesor: Student:
Jugoslav Aničić Anica Dimitrijevska
Asistent: Br. Indeksa:
Dragana Antić 15/2013
2
SADRŽAJ:
1. Uvod……………………………………………………………………………………….. 3
2. Osnovna obeležja akcija…………………………………………………………………… 4
2.1. Osnovi akcionarstva……………………………………………………………………. 4
2.1.1. Akcionarsko društvo………………………………………………………………. 5
2.1.2. Razdvajanje akcionarskog vlasništva i upravljanja……………………………….. 7
2.1.3. Formiranje akcijskog kapitala…………………………………………………….. 8
2.2. Pojam i karakteristike običnih akcija………………………………………………….. 9
2.3. Prava vlasnika običnih akcija…………………………………………………………. 11
2.4. Prinos na obične akcije………………………………………………………………... 11
3. Emitovanje običnih akcija………………………………………………………………... 12
3.1. Procedura emitovanja običnih akcija…………………………………………………. 12
3.2. Primarna emisija običnih akcija………………………………………………………. 13
4. Vrednovanje običnih akcija………………………………………………………………. 14
4.1. Osnovni tipovi vrednovanja običnih akcija…………………………………………… 14
5. Zaključak…………………………………………………………………………………. 15
6. Literatura…………………………………………………………………………………. 16
4
2. OSNOVNA OBELEŽJA OSNOVNIH AKCIJA
2.1. Osnovi akcionarstva
Korene savremenog akcionarstva nalazimo u Engleskoj sredinom XVI i početkom
XVII veka. Prema nekim zapisima, kompanija Sebastijana Kaboa (Sebastian Cabot)
“Muscovy Company“ je 1553. godine postala prva firma koja je putem javne emisije akcija
prikupila neophodan kapital. Novi poslovni poduhvat zahtevao je velika sredstva koja
pojedinci nisu imali. Zbog toga je organizovano javno prikupljanje sredstava. Za novac koji
bi uložio pojedinac bi dobio akcije, kao dokaz o udelu u vlasništvo kompanije. Dobio je i
obećanje o bogatoj nagradi, ukoliko poslovni poduhvat uspe. U suprotnom slučaju, novac bi
bio izgubljen. To znači da je ulagač snosio rizik cele operacije, jer njemu nije zagarantovan
povrat uloženog novca.
Jak uticaj na razvoj akcionarstva imala je industrijska revolucija. Pojavom novih formi
poslovnih organizacija, odnosno industrijskih preduzeća, javila se sve veća potreba za
kapitalom koji će omogućiti ekspanziju poslovanja. Pokazalo se da emisija akcija predstavlja
efikasan način kojim se mogu obezbediti ogromne količine kapitala.
Akcija se najčešće definiše kao hartija od vrednosti koja predstavlja udeo u vlasništvu
jedne firme. Osoba koja poseduje akcije nekog društva je suvlasnik tog društva. Vlasnik
akcija u stvari poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela
ostvaruje pravo na:
- upravljanje,
- dividendu,
- likvidacioni ostatak.
Akcije ne emituju svi privredni subjekti. One su vezane samo za jedan specifičan vlasnički
oblik preduzeća koja se nazivju akcionarska društva ili korporacije (corporation). Pri tome,
treba istaći da bez obzira na specifičnost zakonskih propisa, u osnovi se mogu razlikovati tri
osnovne vlasničke forme privrednih organizacija:
1. privatno preduzeće,
2. partnerska društva, i
3. akcionarska društva – korporacije.
5
2.1.1. Akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo je najmoćniji vlasnički oblik preduzeća u većini privreda
savremenog sveta. Prema leksikonu finansijskih tržišta “akcionarsko društvo se smatra
najčešćim pravnim oblikom organizovanja krupnijih preduzeća, odnosno oblik udruživanja
privatnog kapitala koji se formira uplatom sredstava i kupovinom akcija. Danas skoro da
nema velikog preduzeća u razvijenim zemljama tržišne privrede, a da nije organizovano u
ovu pravnu formu.
Iako, po pravilu, ima više osnivača, ovo društvo ne može da osnuje i samo jedno lice –
pravno ili fizičko. Osnivanje akcionarskog društva vrši se ugovorom o osnivanju. To je slučaj
kad ovo društvo osniva više pravnih i fizičkih lica. Međutim, kada se kao osnivač javlja samo
jedno lice, tada se osnivanje ovog društva vrši odlukom o osnivanju.
Sama procedura osnivanja akcionarskog društva je veoma komplikovana i zahteva niz
dokumenata koja moraju sadržati sledeće podatke: ime i adresa korporacije, svrha i razlozi za
formiranje, iznos kapitala i broj akcija koje su emitovane, opis akcija i pregled vlasničke
strukture, prava i obaveze akcionara, sastav organa upravljanja, imena odgovornih lica, itd.
Akcionarsko društvo se može osnovati na dva načina:
- sukcesivno osnivanje se javlja onda kada osnivači upućuju javni poziv za upis i otkup
emitovanih akcija društva, a to znači kad otkup ovih akcija, pored njih, vrše i treća lica, i
- simulativno osnivanje koje se javlja onda kada osnivači sami otkupe emitovane akcije
društva i ako se ne upućuje javni poziv u ovom cilju.
Ova društva predstavljaju takve privredne subjekte koji su u registar upisana sa tačno
određenim iznosom osnivčkog – akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akicionara –
vlasnika akcija. Kod akcionarskog društva akcionarski kapital podeljen je na veći broj
akcionara – vlasnika tog kapitala. Sva ostala imovina, u bilo kom obliku van osnivačkog
kapitala, je vlasništvo akcionarskog društva, može postati vlasništvo akcionara samo kod i pri
likvidaciji akcionarskog društva u postupku stečaja.
Kao institucionalan oblik organizovanja preduzeća, akcionarsko društvo ima sledeće bitne
karakteristike:
1. ima status privrednog (trgovačkog) društva bez obzira na to čime se bavi,
2. ima status pravnog lica,
3. ima osnovni kapital podeljen na jednake deove – akcije,
4. ima sopstvenu obavezu i odgovornost prema trećim licima (tu obavezu i odgovornost
nemaju njegovi suvlasnici – posedinici akcija).
