Grupa
:
SADRZAJ
Uvod………………………………………………………………….3
1. Kratak istorijat i suština akcionarstva………..4
2. Akcionarsko društvo- pojam 6…………………….5-6
3.Karakteristike akcionarskog drustva…………..7
4. Osnivanje akcionarskog društva………………….7
5. Otvoreno i zatvoreno društvo ………………..……8
6.Organi akcionarskog drustva……………………..9-11
7. Akcije i druge hartije od vrednosti ……………12
8. Dividende i druge isplate akcionarima ………12
9. Prava akcionara………………… …………………….13
10.Obaveze akcionara…………………………………….14
11.Zastita manjine akcionara…………………………14
Zaključak ………………………………………………………..15
Literatura ………………………………………………………..16
2
1.KRATAK ISTORIJAT I SUSTINA
AKCIONARSKOG DRUSTVA
Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve
emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije
bile rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto
uzimanja kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za
sprovođenje skupih putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara,
postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je
ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma
londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553 godine.
Zbog rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje
akcije pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile
potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za
Kinu. Sreća za akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne
postoji severni morski put za Kinu, jeste što je Kebo nekako došao u kontakt sa
Rusima i umesto trgovačkog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom
Groznim.
Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija, koja je na ovaj način finansirala
svoje pomorske ekspedicije bila je „The East Indian Company“. Ona je za 17 godina
poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina
se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godišnje.
Karakteristično za obe firme je to što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti da
ih prodaju mnogo pre povratkaekspedicije.
Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom
industrujske revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva
za osnivanje prvih preduzeća u industriji, što je bila inicijalna kapisla i za druge
grane – saobraćaj, rudarstvo,finansije.
Jedan od osnovnih razloga začetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste
prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta
sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je što se
akcijama premošćava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno,
mogućnost dalje prodaje akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome što
kupovinom kupujem i udeo u vlasništvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez
naše direktne odgovornosti. Takođe akcionari nikako ne mogu izgubiti više od onoga
što su uložili, za razliku od duga gde je dužnik odgovoran cijelom svojom imovinom.
Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava široko rasprostranjen, a
akcionarska društva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i
otvorena ili javne korporacije. Zatvorena akcionarska društva se neretko sastoje od
manjeg broja akcionara i postoje ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne
trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska društva gde ne
postoji ograničenje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom
i vanberzanskom tržištu.
Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to što životni vek organizacije nije
povezan sa životnim vekom vlasnika, što je slućaj kod nekih drugih oblika vlasničkih
preduzeća. Takođe i lakši pristup finasnijskom tržištu i veće mogućnosti sakupljanja
kapitala su odgovorne za njegovo održavanje i rast.
4
2. POJAM AKCIONARSKOG DRUSTVA
Akcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili
fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti
pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i
podeljen na akcije. Akcionarsko društvo ima sledeća obelež ja:
1) to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s
kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital društva čija pravna
sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo unelo (po pravilu ulog
ostaje u društvu i kada se akcionari menja ju);
2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital društva određen je
zakonom) podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima
mogu prenositi sa jednog na drugo lice;
3) akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga a ne
odgovara za obaveze društva svojom imovinom jer je imovina društva,
kao i kod ostalih društava, odvojena od imovine akcionara;
4) srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima
pravo na upravljanje i
5) akcionarsko društvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze
odgovara svojom imovinom.
3. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUŠTVA
Akcionarsko društvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva
jedan osnivač - odlukom o osnivanju. Oba osnivačka akta moraju biti
sačinjena u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o
osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zaključiti ugovor o osnivanju
otvorenog akcionarskog društva nije ograničen. Akcionarsko društvo
može imati i statut društva. Osnivački akt akci narskog društva sadrži
naročito:
· puno ime i prebivalište fizičkih lica, odnosno poslovno ime i sedište
pravnog lica svakog osnivača društva,
· poslovno ime i sedište društva, delatnost, označenje da li je društvo
otvoreno ili zatvoreno,
· iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaćenog i način njegovog
unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog,
· broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje
nemaju nominalnu vrednost njihovu računovodstvenu vrednost,
· vrste i klase akcija koje je društvo ovlašćeno da izda kao i pravo
akcija svake klase i druge podatke određene Zakonom.
5
