Akcionarsko društvo
Šta je akcionarsko društvo?
Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je
privredno društvo
sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija (dividendi)
sa jednakim iznosim
a.
Akcionarsko društvo
je pravno lice
koje odgovara za svoje obaveze
isključivo svojom imovinom
. Nastaje udruživanjem kapitala više lica
— osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. Osniva se ugovorom o
osnivanju, a ako ga osniva jedan član — odlukom o osnivanju. Ugovor
o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pisanom obliku.
Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog
Đorđa (ital. Banco di San Giorgio), osnovana 1407. godine u Đenovi,
dok neki pak smatraju da prva akcionarska društva nastaju još u 17
veku.
Kako nastaju akcionarska društva?
U tržišnim ekonomijama akcionarska društva nastaju zato što
određeni preduzetnički poduhvat zahteva izvore finansiranja koji
prevazilaze sopstvena sredstva vlasnika i mogućnosti kreditiranja.
Ove kompanije koje se inicijalno nalaze u vlasništvu jednog čoveka ili
nekolicine ljudi emituju akcije koje kupuje široki sloj investitora
(pojedinačnih i institucionalnih), dok kompanija postaje „javna“
odnosno njenim akcijama se otpočinje trgovati na berzi.
Epitet „javna“ znači da će kompanija ubuduće biti maksimalno
transparentna odnosno da će sve javne informacije po pitanju
poslovanja biti dostupne. U planskim privredama, koje su sprovele
proces tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, akcionarska društva nastaju
transformacijom postojećih državnih i društvenih preduzeća.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti
smatra se sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na bilo koji
način, uključujući naročito kupovinu, prodaju, zakup, razmenu,
uspostavljanje založnog prava i hipoteke, zaključenje ugovora o
kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i preduzimanje bilo koje
druge radnje kojom nastaje obaveza za društvo. Jednim sticanjem će
se smatrati i više povezanih sticanja izvršenih u periodu od godinu
dana.
Vrste akcionarskih društva?
U pogledu osnivanja akcionarska društva mogu biti:
sukcesivna
— koja nastaju tako što osnivači preuzmu samo deo
akcija, a ostatak prve emisije se ili javno plasira na tržištu ili se
postepeno uvodi na tržište kapitala
simultana
— kada osnivači preuzmu sve akcije prve (osnivačke)
emisije, akcije se kod ovakvog načina osnivanja obezbeđuju
privatnim plasiranjem.
Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa.
Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i
preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje.
Vlasnici preduzeća su akcionari. Organizacija akcionarskog društva je
u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim
statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:
-
na primarnom tržištu kapitala
obavlja se plasman nove emisije
akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju
novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke —
investicione i poslovne);
-
na sekundarnom tržištu
(berza akcija; engl. Stock exchange, ital.
Bursa) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski
posrednici su brokeri i dileri;
-
na trećim tržištima
posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju
proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe
preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna. Akcionarska
(deoničarska) društva u nazivu preduzeća imaju sufiks „a. d.“ ili „d.
d.“
Ko su organi u akcionarskom društvu?
