SEMINARSKI RAD
Predmet: PRIVREDNO PRAVO
Tema: AKCIONARSKO DRUŠTVO
Profesor: Student:
SADRŽAJ
UVOD
1. POJAM AKCIONARSKOG DRUŠTVA
1.1. Istorijski razvoj
1.2. Karekteristike akcionarskog društva
2. VRSTE AKCIONARSKIH DRUŠTAVA I NAČINI
OSNIVANJA
2.1. Javna akcionarska društva i sukcesivni način
osnivanja
2.2. Akcionarska društva i simultani način osnivanja
3. KONSTITUTIVNI AKTI
3.1. Osnivački akt
3.2. Statut
3.3. Osnovni kapital
4. AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI
4.1. Obične akcije
4.2. Preferencijalne akcije
4.3. Nominalna i tržišna vrednost akcija i emisona cena
4.4. Zamenljive obveznice i varanti
4.5. Dividenda
4.6. Obaveze akcionara
4.7. Prava akcionara
5. ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVOM
5.1. Skupština
5.2. Direktor
5.3. Izvršni odbor
5.4. Nadzorni odbor
5.5. Unutrašnja i spoljna kontrola
6. PRESTANAK AKCIONARSKOG DRUŠTVA
6.1. Likvidacija i prinudna likvidacija
6.2. Stečaj
ZAKLJUČAK
LITERATURA
2
sticanja dobiti. Subjekti privrednog prava mogu biti organizovani u individualnom
organizacionopravnom obliku kao preduzetnici i kolektivnom organizacionopravnom
obliku sa svojstvom pravnog lica kao privredna drustva, druge pravne forme društva,
odnosno preduzeća (npr. zadruge, javna preduzeca koja osniva drzava , autonomna
pokrajina, jedinica lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od opšteg interesa).
Privredni subjekti neposredno obavljaju neku lukrativnu delatnost ili delatnost kojom
doprinose unapređenju obavljanja delatnosti svojih članova.
Privredno društvo po zakonskoj definiciji Zakona o privrednim društvima ( “Sl.
glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011), je pravno lice koje obavalja delatnosti u cilju
sticanja dobiti.
Pravni položaj privrednog društva ima sledeća osnovna obeležja:
1. Pravni subjektivitet
- Privredno društvo ima svojstvo pravnog lica na osnovu
zakona. Pravno i fizičko lice su oblici ispoljavanja pravnog subjektivitata u
pozitivnom pravu. Privredno društvo je pravni instrument njegovih ekonomskih
vlasnika za obavljanje društveno-korisne delatnosti, a radi maksimalizacije
dobiti.
2. Samostalnost
- Privredno društvo je samostalni subjekt u pravu. Društvo je
samostalno u odnosu na njegove osnivače i lica koja mu naknadno pristupe,
druge privredne subjekte i državu. Pravne okvire, granice samostalnosti
određuje država u zakonu, ali preko tog okvira država ne može više
ograničavati priznati obim samostalnosti društva. Samostalnost privrdnog
društva sa aspekta unutrašnjih odnosa znači da ono samostalno istupa na
tržištu, samostalno planira poslovanje i razvoj, samostalno raspoređuje
prihode, rashode, dobit u skladu sa propisima, samostalno se udružuje sa
drugim privrednim društvima itd. Osnov samostalnosti društva je njegova
imovina na osnovu koje istupa u pravnom prometu i preuzima obaveze iz tog
prometa.
3.
Voljni način nastanka
- Privredno društvo je tvorevina volje njegovih
osnivača.
4. Racionalno organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih elementa,
radi obavljanja određene delatnosti i sticanja dobiti
- Privredno društvo,
sastoji se od imovine i lica funkcionalno i racionalno povezanih u odredjenu
organizaciju, radi postizanja odredjenog cija.
Privredno društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, a osnivači u
skladu sa zakonom i osnivačkim aktom. Organizacioni delovi, tj. ogranci privrednog
društva nemaju svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupaju u ime i za račun
privrednog društva. Društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa
zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom
4
zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno
statutom. Privredno društvo se osniva osnivačkim aktom (konstitutivni akt društva)
koji ima formu odluke o osnivanju ako društvo osniva jedno lice ili ugovora o
osnivanju ako društvo osniva više lica. Osnivačkim aktom se uređuje upravljanje
društvom i druga pitanja u skladu sa zakonom za svaku pojedinu pravnu formu
društva. Sačinjava se u pisanoj formi, registruju u skladu sa zakonom o registraciji i
menja u skladu sa procedurom koja se propisana zakonom i samim osnivačkim
aktom. Osnivački akt sadrži odredbe o delatnosti društva, poslovnom imenu, sedištu,
ulozima članova, iznosu osnovnog kapitala…
Pravne forme privrednog društva, predviđene čl.8. Zakona o privrednim
društvima, su:
1. ortačko društvo
2. komanditno društvo
3. društvo s ograničenom odgovornošću
4. akcionarsko društvo.
1. POJAM AKCIONARSKOG DRUŠTVA
Zakon o privrednim društvima, čl.245. akcionarsko društvo definiše kao
privredno društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više
akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u zakonu predviđenim
slučajevima, odnosno akcionar, kao i zakonski zastupnik ako je akcionar poslovno
nesposobno fizičko lice, koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara
za obaveze društva. Smatraće se da postoji zloupotreba naročito ako akcionar
upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen, koristi imovinu društva
ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina, koristi društvo ili njegovu imovinu
u cilju oštećenja poverilaca društva, radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji
imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje
obaveze. Poverilac društva može podneti tužbu protiv akcionara nadležnom sudu
prema sedištu društva u roku od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a
najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.
Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom.
1.1. Istorijski razvoj
5
obuhvaćena i akcionarska drušzva, ali zbog događaja koji su nastupii u svetu nikada
nije stupio na snagu, a u srpskom Trgovačkom zakoniku iz 1860. godine nazivano je
bezimeni ortakluk.
1.2. Karateristike akcionarskog društva
Akcionarsko društvo je forma privrednog društvo, društva kapitala, koje
osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica u svojstvu akcionara, radi obavljanja
određene delatnosti i sticanja dobiti. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i
prodajom akcija, utvrđen je osnivačkim aktom i podeljen je na akcije koje imaju
određenu nominalnu vrednost. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni
kapital akcionarskog društva.
Akcionarsko društvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za obaveze koje
preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim do
iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva. Međutim, akcionari
akcionarskog društva mogu prema trećim licima lično odgovarati za obaveze društva
ako zloupotrebe privredno društvo za nezakonite ili prevarne ciljeve, ili ako sa
imovinom društva raspolažu kao sa sopstvenom imovinom. Zloupotreba pravnog lica
je određena članom 18. Zakona o privrednim društvima.
Akcionarsko društvo ima tačno određen kapital neophodan za osnivanje.
Minimalni osnovni kapital društva propisan je zakonom. Akcionarsko društvo je dužno
da vrednost svoje neto imovine stalno održava na nivou koji je jednak ili veći od
zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U slučaju da se osnovni
kapital društva iz bilo kog razloga smanji ispod vrednosti određene zakonom,
akcionarsko društvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od šest meseci od dana
smanjenja. Drugi način za rešenje problema smanjenja osnovnog kapitala jeste
promena pravne forme,u suprotnom nad njim će biti otvoren postupak likvidacije.
Osnivači mogu biti sva pravna i fizička lica, domaća i strana.
Akcionarsko društvo se, dakle, kao pravni subjekt karakteriše određenim
osobenostima:
1.
Akcionarsko društvo je
društvo kapitala
, što znači da nisu bitne personalne
karakteristike akcionara, društvo se konstituiše, funkcioniše i prestaje nezavisno od
tih svojstava. Jedino je bitan akcionarski capital, ulog u osnovni kapital društva čija
pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u
društvu i kada se akcionari menjaju). Akcije su prenosive, zbog čega se personalni
sastav članova društva može lako i brzo menjati.
7
