1
АКЦИЗЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
УВОД
Акцизе ( трошарине ) су специјални порези којима се опорезује потрошња углавном
монополистичких производа, тј. производа масовне потрошње (са ниском еластичношћу
тражње). Акцизама се опорезују производи који штете људском здрављу и животној
околини и декларишу се као “луксуз” у односу на намирнице које су од кључне важности
за људску егзистенцију. Ту спадају : деривати нафте, безалкохолна пића, алкохол и
алкохолна пића, пиво и вино, кафа (у свим облицима), те дуванске прерађевине.
Сам назив акциза (
excise tax
) потиче из 16. вијека када су у Холандији посебним
порезом који се називао excijsen1 опорезивани пиво, шећер, сол и алкохолна пића, а
претпоставља се да ријеч потиче од старофранцуске ријечи
assice
(сједница, одлука,
уговор, намирење рачуна или дуга, опорезивање). Примјер Холандије убрзо слиједе
Њемачка и Енглеска (укључујући и енглеске колоније) те остале европске земље. У 19.
вијеку акцизе су биле дио система општег пореза на добра и услуге који се од почетка
20.вијека трансформира у општи порез на потрошњу, односно од 1960-их у порез на
додану вриједност. Данас су у готово свим савременим порезним системима посебни
порези. За разлику од пореза на промет, акциза се у пореско-техничком смислу не везује за
чин промета, него за сам производ чија се потрошња жели погодити, тачније речено, за
његово “пуштање у промет”, као и за увоз. За опорезиву трансакцију се узима већ
отпремање из продавчеве фабрике производа на које се плаћа акциза (акцизни производи)
у сопствено складиште на другој локацији, испорука сопственој продавници или испорука
купцу. Број уведених акциза креће се од само неколико производа па све до подугачке
листе с више од двадесет различитих производа: кафе, сладоледа, телевизора и
видеоапарата, шибица, упаљача, лососа, шећера, чаја, козметичких производа,
инсектицида, банана, какаоа и маслинова уља.
Порез се обрачунава у апсолутном износу по јединици мјере производа (килограму,
литри, комаду и сл.), или у одређеном постотку продајне цијене. Разлози увођења акциза
су бројни (фискални, социјални, здравствени, еколошки). Предност тих пореза у односу
према другима јест једноставност убирања, мали број порезних обвезника, а један су од
најзначајнијих фискалних прихода.
Управо ће тема овог рада покушати да појасни појам акциза у Босни и
Херцеговини. Проласком кроз законску легислативу, биће појашњени основни елементи
ових пореза, начин наплате, ослобађањаод наплате истих, казнене одредбе и друго.
Неизоставно, биће постављена и паралела између ЕУ и БиХ у погледу акциза, као и
неопходне мјере која БиХ треба да преузме на путу ка Европској унији.
1
АКЦИЗЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
1. ПОРЕСКИ СИСТЕМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Организација пореског система је одраз стварног стања у посматраној држави.
Карактеристике и обиљежја пореског система у БиХ одсликавају стање и начин
организовања Босне и Херцеговине.
У Босни и Херцеговини систем опорезивања је доста сложен. Вјероватно највећу
препреку побољшавању ситуације представља, наравно, политичка структура и структура
власти у БиХ, као и распођела надлежности на различитим нивоима. Стање у пореској
области БиХ карактеризира постојање три одвојена и готово самостална порезна простора:
Федерације БИХ, Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ. Само ова чињеница довољна
је за тврдњу да јединствени порезни систем БиХ, у ствари, и не постоји. Унутар сваког од
њих егзистирају бројни, компликовани, углавном застарјели и редовно неефикасни
порезни облици.
Порески систем БиХ изразито је побољшан посљедњих година, нарочито у
посљедње вријеме са увођењем ПДВ-а на државном нивоу 2006. године. Чињеница да се
приходи од царина, акциза и ПДВ-а сада убиру на државном нивоу и под контролом
Управе за индиректно опорезивање представља велики корак напријед, како у смислу
ефикасности тако и у смислу постојања јединственог економског простора у БиХ.
Порески систем Федерације БиХ је доста сложенији у односу на Републику
Српску. Сама организација Федерације БиХ је сложена. Наиме, установљено је десет
кантона који је сваки засебан за себе – сваки кантон има своју упрабу, своје законе, своје
службене листове. Самим тим, разумљиво је колики ниво сложености је у питању. Самим
тим, порески систем обухвата различите стопе пореза, накнада, такси, и сл. Комплетно
вођење пореског система у Федерацији БиХ је у надлежности Пореске управе, која је
задужена за организовање и вођење комплетног система пореза у Федерацији БиХ.
У Федерацији БиХ порески систем чине :
порез на плату,
порез на добит привредних друштава,
посебан порез за заштиту људи и материјалних добара од природних и других
несрећа,
порез од игара на срећу и забавних игара.
Порески систем Федерације БиХ подразумјева пренос надлежности, по питању
пореза, пореског система, са ентитетског нивоа на нивое кантона и да даље на ниво
локалне самоуправе – општине.
На ниво Републике Српске, у погледу прикупљања, анализе те вођење евиденције
пореза, пренесени су директни порези, док су индиректни, као што смо навели, у
1
АКЦИЗЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
ПОЈАМ АКЦИЗА
За разлику од пореза на промет, који се јавља као општи потрошни порез, акцизе
представљају специјалне потрошне порезе. Њихово место у опорезивању потрошње се
разликује од земље до земље. Многе земље у свету (претежно у Африци и Азији) акцизе су
задржале чак и као једине пореза на потрошњу, јер је механизам њиховог убирања,
једноставан и држави обезбеђује сигурне и стабилне приходе. У већини других земаља,
акцизе се јављају поред пореза на промет, па је потрошња одређених производа двоструко
опорезована, једном акцизама, и други пут порезом на промет.
Акцизе представљају посредни порез на потрошњу или употребу одређених
производа. Спадају у један од најстарих пореских облика. У значајнијем обиму прво су
уведене у Холандији, а затим и у Великој Британији током 16. и 17. века. У свом изворном
облику представљале су порез чији је обвезник био искључиво домаћи произвођач
одређених добара и утврђиване су у апсолутном износу по јединици мере.
Због оваквог пореског третмана потрошње, порезом на промет опорезује се
потрошња свих производа(осим оних који су изузети), а акцизама се додатно опорезује
потрошња само једног, релативно малог броја тачно одређених производа. Из тог разлога
акцизама је потребно обратити посебну пажњу, а пре свега одредити њихов појам и
основне карактеристике.
Данас појам акциза обухвата много већи број пореских облика и обвезника.
Заједничка особина свих акциза јесте да се примењују као додатни порез на потрошњу
посебно утврђених производа или група производа. Данас се они могу сврстати у четири
основне групе:
Алкохолна пића,
Дувански производи,
Енергенти (деривати нафте, електрична енергија, природни гас, угаљ) и
Луксузни производи.
Акцизе се данас по правилу наплаћују и на домаће и на увозне производе, а
савремени принципи добре пореске политике захтевају једнак акцизни третман и домаћих
и увозних производа. Порески обвезник је уобичајено произвођач или увозник, мада се у
неким случајевима као порески обвезник може јавити и трговац на велико или мало.
Као и у случају било ког другог посредног пореза, попут пореза на промет или
пореза на додату вриједност, порески обвезник је у обавези да обрачуна или уплати
прописан износ акцизе, док порески терет сноси потрошач, односно купац акцизног
производа, који га плаћа кроз цену производа који купује.
1
АКЦИЗЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Акцизе се најчешће уводе на производе за којима је потражња значајна и цјеновно
нееластична, дакле, очекивани порески приход је издашан, а који истовремено не
представљају добра чија се потрошња у друштву сматра животно неопходним. У ову групу
производа спадају алкохолна пића, дувански и луксузни производи (накит, уметнички
предмети и слично). Постојећим Законом о акцизама као акцизни производи утврђени су
деривати нафте, дуванске прерађевине, алкохолна пића, увозна безалкохолна пића и кафа.
Акцизна обавеза настаје производњом, односно увозом акцизних производа. По
правилу, порески обвезник је произвођач, односно увозник акцизних производа. Поред
тога, као порески обвезници, могу се јавити и физичко лице – произвођач који прода
алкохолна пића другом физичком лицу; правно лице, односно предузетник који купи
алкохолно пиће од физичког лица – произвођача алкохолног пића; правно лице које је
овлашћено од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа; купац
акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате,
а које продаје државни орган. Акциза се не плаћа када се акцизни производи извозе, као ни
у посебно дефинисаним случајевима (међународни уговори о донацији, продаја слободним
царинским продавницама, дипломатским представништвима и сл.). Обвезници акцизе за
дуванске прерађевине и алкохолна пића, изузев пива, у обавези су и да своје производе
обележавају контролним акцизним маркицама, чији је изглед, као и поступак наручивања
и издавања прописан одговарајућом уредбом. Закон такође уређује повраћај и рефакцију
акцизе. Обвезник има право на повраћај акцизе уколико је платио акцизу коју није био
дужан да плати или ју је платио у износу већем од законом прописаног. У оба случаја је
услов да је обвезник ову акцизу платио из сопствених средстава без преваљивања на купца
производа, или је купац производа од обвезника затражио повраћај износа акцизе коју није
био дужан да плати, или ју је платио у износу већем од прописаног.
Широка је лепеза разлога и оправдања за увођење посебних пореза-трошарина од
фискалног као основног циља увођења пореза, до низа нефискалних циљева (економских,
социјалних, здравствених, еколошких и других).
Код већине теоретичара фискалног система присутно је стајалиште да је
прикупљање финанцијских средстава најважнији разлог увођења трошарина у порезни
сустав неке земље. У пракси се све више потврђује оправданост стајалишта да су
појединачни порези „златни рудник“ државних финанција .
У оквиру порезних реформи које се проводе у Босни и Херцеговини укључени су и
посебни порези-акцизе, те се Законом о акцизама у Босни и Херцеговни уређује
опорезивање одређених врста производа посебним обликом пореза-акцизама који се
примјењује на цијелој територији Босне и Херцеговине и ступањем на снагу овог закона
(01.01.2005.године) стављени су ван снаге дотадашњих тридесетак закона, правилника и
одлука који су регулирали ову област.
1
АКЦИЗЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
дуван и дуванске прерађевине;
алкохол и алкохолна пића;
безалкохолна пића;
пиво и вино;
кафа (сирова, пржена, мљевена, екстракти кафе).
Подјела акциза са аспекта трошења су:
1. Акцизе на потрошњу;
2. Акцизе на употребу одређеног производа.
Пођела акцизе према врсти стопе :
1. Акцизе ад воларем;
2. Специфичне акцизе.
Пореска стопа се утврђује у проценту од продајне цене – „ad vаlоrem“акциза.
Пореска стопа се утврђује у апсолутном новчаном износу у односу на неку
јединицу мјере – специилчна акциза.
Акцизе „ad vаlоrem“су акцизе по вриједности, које се обрачунавају у %
малопродајне цијене производа. Улога специфичних акциза много је израженија.
Приоритет специфичних акциза може се објаснити на основу сљедећих чињеница:
код алкохолних пића гдје је удио специфичне акцизе у малопродајној цијени око
50%, прелазак на „ad valorem“ стопу створио би проблем пореске евазије.
код дуванских прерађевина аргумент о дискриминацији производа бољег квалитета
говоре против „ad valorem“ акцизе. У пракси се примјењује комбинација
специфичних акциза и ad valorem“акциза.
Пореска обавеза по основу акцизе настаје стављањем производа у промет од стране
произвођача или њиховим увозом.
1.1.1.Акцизни производи у БиХ
Трошаринским производима сматрају се:
а) нафтни деривати;
б) дуванске прерађевине;
ц) безалкохолни напици;
д) алкохол, алкохолни напици и природна воћна ракија;
е) пиво и вино;
ф) кафа.
