Акти Савета Европе и Европске уније
представљају регионалне изворе радног права-европско радно право. Постоји:
1. европско некомунитарно право-нормативна делатност Савета Европе;
2. европско комунитарно право-документи Европске уније.
Европска удруживања су најпре почела са економским интеграцијама. Ипак зачетке треба
тражити у СЕ који је основан 1949. године, као међувладина организација основана са
циљем заштите људских права и остварења права државе, што спада у правну сферу.
Прва економска међудржавна заједница основана је 1951. године и то је била Европска
заједница за угаљ и челик.
1957. Европска заједница за атомску енергију;
1965. Европска економска заједница која 1990. прераста у ЕУ.
Из правног угла корени свих интеграција, и међународних и региооналних, сежу далеко у
прошлост, налазе се у делатности МОР-а. Одмах по оснивању европске интеграције
поставља се захтев да се дефинишу односи регионалних организација са МОР-ом. Они су
дефинисани у оснивачком уговору Европске економске заједнице. У том оснивачком
уговору садржана је одреба по којој се Европска комисија(орган ЕУ који се стара о
спровођењу политике) о непосредној сарадњи ове организације са МОР-ом. Европске
заједнице и МОР извршиле су 1980. године развој неких докумената који дефинишу
сарадњу. Европски суд правде упућује својом праксом на ту сарадњу и често се позива и
на документе МОР-а. МОР даје корене и подлогу. Истиче се неминовност ублажавања
негативних реперкусија у правној сфери због сасвим извесних разлика између Европских
интеграција и МОР-а; те разлике се морају неутрализовати, ублажити да би се штетни
ефекти тих разлика свели на најмању меру.
ЕУ је наднационална организација, која својом нормативном функцијом утиче на
законодавства земаља чланица. Постоји директна проходност докумената, није потребна
ратификација, нити сагласност земаља чланица. МОР је међународна, али не и
наднационална организација, конвенције не обавезују директно, обавезну снагу добијају
чином ратификације; и у томе се огледа битна разлика између нормативних делатности
ЕУ и МОР-а.
Поставља се питање шта се дешава када су земље чланице МОР-а чланице и ЕУ, а
поједини стандарди се разликују у докумнетима МОР-а и ЕУ. Земље чланице када се
учлањују у ЕУ дужне су да поштују све раније обавезе из међународних докумената.
Дужне су да поштују све из ратификованих докумената МОР-а, изузев ако је у
документима ЕУ прописано више и боље, онда треба да поштују ове документе(нпр.
чланице ЕУ су ратификовале конвенције МОР-а о забрани ноћног рада жена(у индустрији,
саобраћају, грађевини) од 22 до 6 часова. Суд правде сматра да су те одредбе противне
садржини директиве ЕУ из 1976. где се предвиђа једнаки третман мушкараца и жена у
смислу једнаке доступности у свим пословима, нарочито ако су жене квалификоване за
одређену делатност; и то представља прогресивније решење, поштује се директива, јер она
није дискриминаторна). Постоје и одређени радно-правни стандарди који су бољи у
документима МОР-а у односу на ЕУ(нпр.питања која се тичу колективних права из радног
односа, партиципације, социјалног дијалога), јер ови документи дају квалитетнија
решења. О неким овим питањима ЕУ није донела ниједан документ, ослањајући се на
документе МОР-а(нпр. о партиципацији тек пре неколико година). По питању
колективних права ЕУ не интервенише много у нормативној сфери.
У организационој структури и СЕ и ЕУ углавном учествују представници власти земаља
чланица, а код МОР-а постоји принцип трипартизма(радници, послодавци, власт).
Документи које доноси МОР немају само државноправни значај, већ и друштвени, њихово
непоштовање не повлачи само државноправне последице, већ и много шире социјалне и
политичке последице и реперкусије. Наша земља је чланица МОР-а од њеног
оснивања(Краљевина СХС оснивач). У време бомбардовања било нам је замрзнуто
чланство у УН па самим тим аутоматски и у МОР-у, јер је МОР специјализована агенција
УН. Наша земља је такође и чланица СЕ(2000. СРЈ је поднела захтев за чланство, а 2003.
СЦГ је постала чланица СЕ). Чланство у СЕ обухватало је и обавезу да потпише два
најзначајнија докумнета СЕ:
1. Европску конвенцију о заштити људских права(превасходно говори о грађанским и
политичким правима);
2. Ревидирану европску социјалну повељу(2010. године смо је ратификовали, садржи
социјално-економска права, па самим тим и многа радна права и индивидуална и
колективна).
Постоје државе чланице ЕУ обавезне да спроводе све што ЕУ на нивоу примарних или
секундарних извора донесе.
Затим постоје и државе кандидати-на основу Уговора у придруживању, оне су у обавези
да спроводе нека документе с обзиром на своје могућности, дефинисане у овмо уговору и
да их инкорпоришу у своје право.
Постоје и треће државе-претенденти да буду кандидати за улазак у ЕУ(и наша земља). Оне
немају никакве обавезе, али неминовност да би били кандидати и укључили се у ЕУ
подразумева да се води рачуна о нормативној делатности ЕУ.
Најважнији извори СЕ
1. Европску конвенцију о заштити људских права(превасходно говори о грађанским и
политичким правима);
