„Akademija za poslovnu ekonomiju“ Čačak
Smer – Finansije i bankarstvo
AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI
Mentor:
Student:
Jelena PETROVIĆ
Marta Simić
Čačak, decembar, 2012.
1. UVOD
Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u
ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od
3000godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, odVII
veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile
privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom
tezaurisanje, a ljudi koji suse njima bavili zvali su se „tezauri” (današnji pojm „tezaurisanje” podrazumeva
povlačenje novcaili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na
organizovano sklanjanjeodgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje.
Primljenu robu tezaurisu čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće
priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog
finansijskog prometa za obračune i plaćanje.U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski
poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos.
Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VIveka pre naše ere, koje je izdavao skoro
svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni
menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno državeza novac druge države, ili su ga davali
na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu zastolom ili na klupi. Kako se sto na grčkom
naziva „trapeze”, to su oni dobili naziv „trapeziti”. a udanašnjem smislu reč „trapeze” označava banku.U
periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcijai drugih
finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem
zajmova i posredovanjem u novčanom prometu, naziva se „angentarijus”.
Njihovi poslovi se u velikoj meri odražavaju na razvoj privrednog života, ali uticaj
„argemarijusa” navlasti i državne poslove postojao je sve veći. Menjačke poslove obavljala su druga lica
koja su sezvala „tiumulatori”.U r a n o m f e u d a l i z m u , p a r a l e l n o s a o d u m i r a n j e m
t r g o v a č k i h p o s l o v a , z a m i r a o j e i r a z v o j bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom
periodu veći značaj još su imali samo menjački iemisioni poslovi. Mnoštvo moneta različitih
vrsta koje se u tom periodu razvijaju sve više, iziskivale su postojanje samomenjačkih poslova. U
istom periodu kreditni posao se javlja najvećim delom u obliku naturalnogkredita, da bi se tokom
vremena sve više razvijao kao poseban novčani kreditni posao koji pratitrgovačke transakcije. U
okviru ovih poslova, u trgovačkom prometu širu primenu dobija menica(XIII vek - Italija), na
osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija medunarodni trgovački i novčani
promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima "kvarenja novca", štose činilo odstupanjem u
težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljilo seu odrenenoj stopi inflacije koja je
zasiguno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine Bankarski poslovi ponovo oživljavaju u
srednjevekovnoj Italiji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i
organizovaniji je i siguniji platni promet. U XII veku naše ere uItaliji su se razvile preteče današnjih
banaka, nazvane "montes".Prve bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke, a
