Активности Европске уније у области сузбијања кривичних дела
Европска унија је све активнија и у областима као што су безбедност и
сузбијање кривичних дела. У оба случаја делује се у два правца кроз
институције система и преко инструмената који обично претпоствљају високи
степен усаглашености међу државама чланицама иликроз међународне
споразуме и уговоре са кључним играчима у свету и са земљама које јасно
претстављају део интересне зоне ЕУ.
Кључне речи: сарадња, ЕУ, Европол, Европски налог за хапшење, сузбијање
кривичних дела
Увод
Европска унија је по многима творевина sui generis
1
и као таква има сасвим
посебна обележја која су присутна у свим областима у којима делује.
Једна од посебно активних области у последње време је поље безбедности
2
које
се све више издваја решењима која балансирају на граници између потребе да се
са једне стране заштити државна и јавна безбедност као и безбедност грађана и
са друге стране високо достигнути ниво грађанских слобода и права као (право
на приватност и низ других права која која штите појединца прописујући строга
правила поступка).
Услед нараслих потреба које су условљене проширењем Европске уније
(укључујући и будућа проширења), повећаним обимом кретања физичких лица
међу земљама чланицама као и отварањем граница према земљама ван Уније
неопходно је било унапредити сарадњу између свих ових међународноправних
субјеката на начин који не би задирао у њихов суверенитет (ово нарочито
узимајући у обзир став држава чланица који је јасно дефинисан оснивачим
уговорима).
Облици сарадње
У том смислу Европска унија је предузела низ различитих мера од којих ћемо
извршити увид у неколико карактеристичних. Ове мере је могуће условно
сврстати у три различите групе за које је основни критеријум за поделу је
квалитет односно обим сарадње.
Прве две групе сардање су каналисане преко Европола.
1
Велики број аутора је различито дефинисао суигенеричност Европске уније,
ипак изабрао сам дефиницију Михајла Новицког са
MA Euroculture
Jagiellonian
University.
Из Кракова у Пољској који каже European Union is
Sui
Generis
; that is
to say that the
E.U
is a new and unique creation independently developed and without
major precedent since the times of the Roman Empire
2
Можемо га посматрати као самостално, али и у ширем контексту као део
опште политике борбе против криминалитета
Наиме, 1995 године је на основу оснивачких уговора донета Конвенција о
Европолу
3
којом је Европол и основан, а почео је са радом током 1998 године.
Као што је и познато надлежности Европола су ограничене и практично су
сведене на прикупљање, анализирање и дистрибуцију обавештајних података у
циљу спровођења ефикаснијих истрага које су ипак у надлежности надлежних
органа држава чланица.
Европол има капацитет односно овлашћен је од стране Савета Европске уније
да потписује две врсте међународних споразума са државама које нису чланице
Европске уније.
1. Оперативни споразуми
4
2. Стратешко-технички споразуми
5
Ова друга група споразума представља нешто о чему Република Србија треба да
размишља у блиској будућности уколико се настави са интеграцијама у
Европску унију.
Босна и Херцеговина и БЈРМ су закључиле готово идентичне споразуме који се
разликују само у деловима који су по природи ствари морали бити различити
пошто је реч о две различите државе. Чак је и спорзум са Руском федерацијом
веома сличан у својој садржини и могло би се рећи да је разлика последица
другачије форме и номенклатуре, а у свему осталом се поклапа са друга два
споразума.
У сва три уговора се после преамбуле дефинише смисао и циљ сарадње као
спречавање, откривање, сузбијање и истраживање тешких облика међународног
криминала који се касније помињу у трећем члану овог споразума.
Наглашешено је да се сарадња остварује кроз размену стратешких и техничих
информација, а истовремено се не дозвољава пренос података који се односе на
идентификоване или неидентификоване појединце.
Листа стратешких информација није исцрпљена набрајањем у члану два уговора
где се између осталог наводи: нове методе вршења злочина; трендове и развој у
методама вршења злочина; промене у рутама које користе кријумчари и сви
који су повезани са незаконитом трговином регулисаном овим споразумом.
Исто се може рећи и за техничке информације од којих наводимо само неке
које су на листи: форензчки полицијски и истражитељски поступци; методи
обавештајног и аналитичког рада итд.
Као што је већ раније поменуто чланом три овог споразума се дефинише поље
примене собзиром на мандат Европола. Дакле оно је везано за мандат Европола
у тренутку ступања на снагу Споразума уз регулисање могућности да се то
поље промени односно прошири уз пристанак државе потписнице који она даје
на писану иницијативу Еуропола. Исти приступ је предвиђен и за ситуације
када се поље криминалитета у било ком смислу мења. Ставом два трећег члана
си дефинисане повезане криминалне радње које су веома сличне поимању
помагања у извршењу и након извршења кривичног дела у српском
законодавству.
3
Европска полицијска канцеларија
4
Склопљени су са:Аустралијом, Канадом, Хрватском, Исландом, Норвешком и
Швајцарском. Са САД је склопљен и додатни споразум који се односи на
размену личних података информација које су са тим у вези
5
Укључују: Албанију, Босну и Херцеговину, Колумбију, БЈРМ, Молдавију,
Русију и Турску
