АКТИВНОСТИ И ЗНАЧАЈ УНИЦЕФ-а У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ- Милош Пицуловић

Дипломски рад

страна

УВОД

Људска права вуку корене још у нашој давној историји. Човек се одувек борио за

нека   своја   права,   било   да   се   радило   о   бољим   условима   живота   или   против
ауторитативне власти. Вековима су, данас природна, неотуђива и недељива права, била
у   надлежности   државе   и   признавана   су   и   ускраћивана   зависно   од   самовоље   цара.
Злоупотребљавајући ту вољу, људи су стављани у понижавајући положај, тиранисани и
протеривани. Почев од племенских ратова у Африци до крсташких похода, па све до
Првог   и   Другог   светског   рата,   људска   права   су,   у   све   горем   облику,   била   су
ускраћивана   и   кршена.   Јавиле   су   се   и   две,   међусобно   искључиве   идеологије.   Један
приступ представља хуманистичка филозофија из доба просветитељства из 18. века;
други је идеологија марксизма коју су развили Лењин, Мао и др. Њихове разлике по
питањима власништва, класне борбе и индивидуализма не остављају много простора за
сагласност око универзалних вредности. Комунистичка доктрина наглашава економска
и социјална права док теорија либералне демократије истиче грађанска и политичка
права. Након Другог светског рата и ужаса које је оставио за собом, било је јасно да се
тако нешто не сме поново догодити. Етничко чишћење готово читавих нација била је
мрља на свести, историји и рукама човечанства уопште. Постало је јасно да се појам
људских права мора правно дефинисати и примењивати на међународном нивоу. Јавља
се константна тежња за заштитом људског достојанства сваког човека и она као таква
представља   суштину   појма   људских   права.   Људска   личност   се   ставља   у   средиште
пажње   а   заштита   људских   права   се   заснива   на   заједничком,   општем   вредносном
систему посвећеном чувању живота. Из тога произилази темељ за постављање сасвим
новог система људских права која ће бити заштићена нормама и стандардима који су
прихваћени на међународном нивоу.

Овај рад бавиће се једним сегментом људских права који је веома осетљив а то

су права деце. Управо ће о њима бити највише речи. Кроз овај рад биће објашњена
улога и значај УНИЦЕФ-а организације која се бави правима деце и њиховом
заштитом. Поред тога биће дат и приказ УН организације као главне организације под
којом се налази и УНИЦЕФ.

АКТИВНОСТИ И ЗНАЧАЈ УНИЦЕФ-а У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ- Милош Пицуловић

Дипломски рад

страна

1. ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И ПОВЕЉА

Најважнији документ савременог међународног права који уједно започиње

процес   интернационализације   људских   права   је   Повеља   Уједињених   нација.   Она
представља вишестрани међународни уговор и истовремено акт о оснивању и устав
међународне организације која се назива Уједињење нације (1). Потписана 26.06.1945.
год.   од   стране   50   земаља   учесница   на   конференцији   у   Сан   Франциску,   ствара
организацију глобалних размера дајући јој моћ да, између осталог, спречи потенцијалне
сукобе.   Иако   представља   нову   међународну   организацију,   она   је   у   великој   мери
наставила и додатно обогатила улогу коју је у времену између два светска рата играло
Друштво   народа.

Повеља има преамбулу и 19 глава у оквиру којих су изложени

циљеви и начела УН и регулисана питања која се тичу чланства, најважнијих органа
УН, њихове надлежности и овлашћења, мирног решавања спорова, акција УН у случају
претње миру, повреде мира и аката агресије и др.

Најважнији допринос Повеље развоју међународног права састоји се у

апсолутној   забрани   рата   и   увођењу   новог   система   колективне   безбедности.   У
хијерархији норми међународног права, Повеља утврђује своју правну снагу чланом
103.   којим   је   прецизирано:   “У   случају   сукоба   између   обавеза   чланова   Уједињених
нација по овој Повељи и њихових обавеза по неком другом међународном споразуму,
превагу   ће   имати   њихове   обавезе   по   овој   Повељи.“

Овај документ је означио

прекретницу и почетак у експанзији људских права јер се њихово промовисање сматра
једном од темељних сврха Уједињених нација (1).

Циљеви Уједињених нација, утврђени овом Повељом су (2):



Одржавање међународног мира и безбедности и постизање мирним
средствима сређивања или решавања међународних спорова или ситуација
који би могли довести до нарушавања мира;



Развијање међу нацијама пријатељских односа, заснованих на поштовању
начела равноправности и самоопредељења народа;



Постизање међународне сарадње решавањем међународних проблема,
економске, социјалне, културне или хуманитарне природе и унапређивање и
подстицање права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол,
језик или веру;



Да постану седиште за усклађивање акција предузетих ради постизања
заједничких циљева.

Друштво народа је прва организација универзалног карактера; основана је након Првог св. рата на

мировној конференцији у Версају 1919. год.

Повеља УН, глава XVI, чл. 103.

АКТИВНОСТИ И ЗНАЧАЈ УНИЦЕФ-а У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ- Милош Пицуловић

Дипломски рад

страна



Конвенција против мучења и других свирепих, нехуманих или
понижавајућих казни или поступака (Комитет против мучења);



Конвенција о укидању свих облика расне дискиминације (Комитет за
укидање расне дискриминације);



Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (Комитет за
укидање дискриминације жена);



Конвенција о правима детета (Комитет за права детета);



Међународна конвенција о заштити права радника миграната.

Наведени документи спадају у правно обавезујуће инструменте заштите

људских   права   УН-а   док   у   релевантне   правно   необавезујуће   документе   спадају:
Декларација   о   правима   припадника   националних   или   етничких,   верских   и   језичких
мањина   и   Декларација   о   укидању   свих   облика   нетолеранције   и   дискриминације
заснованих на религији или убеђењима (4):

Наведени комитети (уговорна тела) заузимају посебан положај у систему

Уједињених нација. Њихове чланове, који су независни стручњаци и делују у личном
својству бирају и државе које су ратификовале одговарајући уговор или му приступиле.
У   том   смислу,   ова   уговорна   тела   су   аутономни   органи   ван   хијерархије   УН   али   су
повезани са системом УН. Организација сноси њихове трошкове, њен Секретаријат им
пружа   административне   услуге,   а   они   су   дужни   да   подносе   извештаје   о   свом   раду
Генералној   скупштини   преко   Економског   и   Социјалног   савета.   Када   је   у   питању
заштита људских права, уговорна тела у првом реду испитују и оцењују периодичне
извештаје   држава   уговорница   о   сагласности   њиховог   законодавства   и   праксе   са
преузетим   обавезама   из   одговарајућих   пактова   или   конвенција.   После   размене
мишљења са представницима владе, уговорна тела дају мишљење о стању људских
права у конкретној држави у својим закључцима, као и препоруке у смислу побољшања
тог стања. Од свих уговорних тела, најширу надлежност има Комитет за људска права.

Комитет за људска права

је почео са радом 1978. год. Функције овог комитета

имају   за   циљ   да   обезбеде   да   се   све   државе   уговорнице   Пакта   о   грађанским   и
политичким   правима   (PGPP)   придржавају   обавеза   из   Пакта.   Комитет   се   брине   за
спровођење   система   извештавања   и   механизама   међудржавних   жалби   предвиђених
PGPP-ом.   Такође   су   му   поверене   и   додатне   функције   које   су   предвиђене
Факултативним   протоколом   уз  PGPP,   који   је   установио   право   на   индивидуалне
предпоставке.   Комитет   је   састављен   од   18   чланова   које   именују   и   бирају   државе
уговорнице на четири године, али они посао у Комитету обављају у личном својству,
као експерти, а не као представници држава. Састаје се три пута годишње и до сада је
показао велику активност. Донео је неколико стотина одлука на основу Факултативног
протокола уз Пакт, који омогућава појединцима да се жале на повреде својих права.

АКТИВНОСТИ И ЗНАЧАЈ УНИЦЕФ-а У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ- Милош Пицуловић

Дипломски рад

страна

1.3.

Органи Уједињених нација

Главни органи Уједињених нација су (5):



Генерална скупштина,



Савет безбедности,



Економски и социјални савет,



Старатељски савет,



Међународни суд и



Секретаријат.

Остали органи УН који имају велики значај су (5):



Канцеларија високог комесара за људска права,



Високи комесаријат УН за избелгице (УНХЦР),



Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ),



Међународна организација рада (МОР),



Организација УН за просвету, науку и културу (УНЕСКО).

Генерална скупштина

је пленарно тело у којем су представљени сви чланови

Уједињених нација с тим да свака држава чланица има само један глас. Састаје се у
редовним годишњим заседањима, док ванредна заседања сазива генерални секретар на
захтев Савета безбедности или већине чланова ОУН. Скупштина може расправљати о
свим питањима или о свим предметима у оквиру Повеље УН или који се односе на
овлашћења и задатке сваког органа предвиђеног Повељом и може давати препоруке
члановима УН или Савету безбедности о свим таквим питањима или предметима. На
основу своје опште надлежности, Скупштина може у принципу разматрати било које
питање које је обухваћено Повељом или се односи на овлашћења и задатке било ког
Повељом предвиђеног органа. Како и материја људских права спада у круг тих питања,
по том основу Скупштина може заузимати ставове и доносити препоруке које се тичу
стања у области људских права. Ипак, ова су разматрања ограничена карактером
одлука Генералне скупштине које у принципу, нису правно обавезујуће за државе
чланице.

Економски и социјални савет УН (ЕКОСОК) -

састоји се од 54 члана УН

изабраних од Генералне скупштине на период од три године. У оквиру својих
овлашћења може да врши или подстиче проучавања о међународним економским,
социјалним, културним, просветним, здраственим и сродним предметима. Овлашћен је
да о свим тим предметима припрема извештаје, даје препоруке Генералној скупштини и
да сазива међународне конференције о питањима из своје надлежности. Овај Савет,
према Повељи УН, снабдевен је најширим овлашћењима у области људских права. У
свом раду ослања се на низ помоћних тела од којих су најважније функционалне и

АКТИВНОСТИ И ЗНАЧАЈ УНИЦЕФ-а У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ- Милош Пицуловић

Дипломски рад

страна

нису означена као стратешка. У наше време Савет је изгубио свој значај из разлога што
више нема територија под старатељством. Под систем старатељства било је стављено
11 територија које су у међувремену стекле независност и постале чланови УН.

Секретаријат

је административно тело које обавља услуге за све друге органе

УН,   спроводи   њихове   одлуке,   припрема,   преводи,   чува,   објављује   и   дистрибуира
одлуке,   извештаје   и   друге   документе   и   сл.   Сачињавају   га   Генерални   секретар   и
потребно   особље   које   именује   Генерални   секретар   према   правилима   које   доноси
Генерална скупштина.

Међународни суд

је главни судски орган УН установљен Повељом. Састоји се

од 15 независних судија изабраних у личном својству на девет година. Судије бирају
Генерална скупштина и Савет безбедности са листе коју су предложиле националне
групе. Основна функција суда је да мирним путем решава спорове између држава и да
даје саветодавна мишљења о правним питањима која му постављају за то овлашћени
органи УН и међународне организације. Седиште суда је у Хагу.

Канцеларија Високог комесара за људска права

основана је 20.12.1993. год.

одлуком Генералне скупштине. На њеном челу је Високи комесар чији је задатак да
координише активности везане за људска права у оквиру система УН и да надгледа рад
Савета за људска права. За свој рад одговара Генералном секретару УН-а. Задаци
канцеларије су (6):



промоција универзалног поштовања људских права;



истицање људских права на међународном и националном нивоу;



унапређивање међународне сарадње у области људских права;



стимулисање и координисање активности везаних за људска права у оквиру
УН-а;



промовисање ратификације међународних инструмената и примене
међународних стандарда;



помоћ у развијању нових норми; подржавање уговорних тела УН-а и других
органа који се баве заштитом људских права; реакција у случају озбиљних
кршења људских права;



превентивна акција у области људских права;



промовисање успостављања домаћих институција које се баве људским
правима; предузимање активности и операција из области људских права и
пружање образовне, информативне и техничке помоћи у области људских
права.

Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР)

је основан 14.12.1950. год.

Резолуцијом Генералне скупштине дефинисан је као агенција чији је мандат да заштити
и пружи подршку избеглицама и помаже им у њиховом добровољном повратку,
интеграцији или одласку у трећу државу. Задужен је за вођење и координисање
међународне акције у циљу заштите избеглица као и за решавање њихових проблема на
глобалном нивоу. УНХЦР тежи ка томе да обезбеди да свако може уживати своја права