1
1. УВОД
Интрахоспитална инфекција је свака инфекција која је настала код болесника
или особља у здравственим установама стационираног типа 24-48 часова по пријему
болесника или отпусту болесника са јасно израженим манифестацијама обољења.
Интрахоспиталне инфекције представљају светски проблем како болесника у
развијеним земљама, тако и у земљама у развоју. Изазивачи инрахоспиталних
инфекција могу бити сви мокроорганизми, најчешће су то бактерије, гљивице и
вируси. Путеви ширења инфекција су многобројни, а најзначајнију улогу имају
директан и индиректан контакт. Болничке инфекције компликују ток опоравка
боленика, угрожава здравље болесника и особља, продужава лечење, увећава трошкове
и може бити узрок леталног исхода. Појави ових инфекција погодује смањена
отпорност организма због операције, хроничких болести, одређених терапијских и
дијагностичких процедура, неадекватне исхране.
Болничке инфекције попримају све већи медицински, јавноздравствени, правни,
економски и етички значај.
Сам мотив ове теме је значај интрахоспиталних инфекција како за медицинског
радника тако и за пацијента.
2
2.ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2.1.Интрахоспиталне инфекције
Интрахоспитална инфекција је свака инфекција која је настала код болесника
или особља у здравственим установама стационираног типа, а јавља се 48 часова и
касније након пријема болесника на лечење.
Најчешће интрахоспиталне инфекције изазване интрахоспиталним слојевима
микроорганизма (бактеријама, ређе гљивицама) у 2017.години су биле инфекције
система за варење (24,5%), мокраћног система (20,3%) и инфекције оперативног места
(17,5%). Све остале локализације јављају се ређе (1).
Изазивачи интрахоспиталних инфекција могу бити готово сви микроорганизми, али
најчешће су то бактерије, гљивице, вируси.
Две групе издвајају се као изазивачи болничких инфекција:
1.
Прву групу представљају микроорганизми изразите вируленције са високим
индексом контагиозности (грип, вирусне грознице, хеморгијске грознице,
салмонела и други узрочници цревних и кпљичних инфекција, који су
„акцедентом“ уношени у болничку средину) (2).
2.
Другу групу чине микроорганизми који се дуго одржавају у болничкој средини
иако се спроводе мере антисепсе и профилактичко-терапијска примена
антибиотика.Оне се најчешће преносе крвном струјом од којих се и по значају и
учесталости издвајају.
Након краћег боравка у болничкој средини, као узрочници респираторних
интрахоспиталних инфекција јављају се :
Hemophilus influenza i Streptococus pneumonia,
док се код дужег боравка као изазивачи интрахоспиталних инфекција наводе:
Pseudomonas aeruginoza,Klepsiella-Enterobacter,Streptococcus aureus.
4
2.
Путеви преношења
– инфективне болести од извора заразе до човека преносе
се следећим путевима : додиром (контактом), загађеним животним
намирницама, преко ваздуха итд. Један од најчешћих путева, преношења
интахоспиталних инфекција је контакт (често се на одљењима користе исте
рукавице за негу већег броја пацијената). Путем ваздуха односно капљични пут
преношења инфекције је карактеристичан за многе вирусне инфекције као што
је грип, богиње, али и за бактеријске инфкције попут стрептококне и
стафилококне инфекције. Веома висок леталитет имају интрахоспитално стечене
пнеумоније. Фактори који доприносе развоју ових пнеумонија су хирушке
интервенције на респираторном тракту, ендотрахеални тубуси, старост и друго.
Могућ је и пренос инфекције приликом дијагностичких и терапијских поступака
(нестерилне бризгалице, катетери, игле и други инструменти). На уређајима за
вештачку вентилацију, тубусима, катетерима могу се размножавати грам
негативне бактерије. Путем контаминираних инфузионих раствора се такође
може пренети инфекција, нарочито су описани инфицирани деривати крви и крв
(4).
3.
Улазно место
–може бити слузокожа респираторног, дигестивног, или
урогениталног тракта, као и повређена кожа. Неки узрочици користе само једна
врата за улазак у организам, а неки више улазних места како би изазвали
обољење.
4.
Патогени узрочник и количина клица
–подразумева способност продирања
инфективног агенса и његовог активног размножавања у организму човека и
других бића. Под количином клица подрзумева се број неких клица у
организаму који може да изазове обољење. Већа количина клица повећава
вируленцију.
5
5.
Осетљивост организма
се према појединим инфективним болестима изражава
помоћу такозваног „индекса контагиозности“. Он представља број оболелих од
100 особа које су изложене инфекцији. Велики број микроорганизма могу бити
узрочници интрахоспиталних инфекција, који се дуго одржавају у болничкој
средини, упркос мерама антиспсе и профилактичко –терапијској примени
антибиотика. Склоност организма да оболи може бити олакшана следећим
факторима: узраст, пол, становање, исхрана, занимање и др. Што се тиче
узраста, од интрахоспиталних инфекција, најчешће оболевају недоношчад и
одојчад, као и особе старије од 60 година. Код недоншчади и одојчади се још
није развила одбрамбена способност организма, а код старијих особа долази до
физиолошког пада те способности организма, због стрости. Такође, код
сложених хирушких интервенција, уграђивање протеза, трансплатације органа
пацијенти су на продуженој антибиотској терапији, па стварају услове за
интрахоспиталне инфекције.
Код особа са ослабљеним хуморалним имунитетом –мијелом, нефротски
синдром, као и особе са сниженим целуларним имунитетом-малигна обољења, AIDS,
леукозе и др., честе су интрахоспиталне инфекције (4).
7
Употреба сложених апарата за дијагностику и терапију
Хирушке интервенције
Пласирање интраваскуларних катетера
Нерационална употреба антибиотика (2).
