АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Одсек Крушевац
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор:
Кандидат:
Ирена Станишић
Јасна Јевтић
Крушевац, 2020.
АКАДЕМИЈА ВАСПИТАЧКО-МЕДИЦИНСКИХ СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
Одсек Крушевац
АКТИВНОСТИ У ШУМСКОМ ВРТИЋУ У КАНАДИ
ДИПЛОМСКИ РАД
из предмета: Методика физичког васпитања
Ментор
Кандидат
Ирена Станишић
Јасна Јевтић
индекс бр.:2в-086/17
Крушевац, Септембар 2020.
1
1.Увод
Дете се тoком одрастања непрекидно развија и расте.
Процес раста и развоја започиње већ зачећем и траје све до смрти. Према Кларин (2014.),
под појмом раста подразумевамо повећање станица ткива које доводе до промена у
величини тела и телесним пропорцијама и сазревање организма; док под појмом развоја
подразумевамо „след прогресивних и релативно трајних промјена у неуролошким и
физичким структурама, мисаоним процесима и понашању.
Познато је да је период најинтензивнијег развоја рано детињство тако да можемо
закључити да дечји вртићи, уз породицу имају итекако велику утицај на будући живот
детета. Ако се желимо успешно бавити васпитањем, требамо добро познавати ток
дететовог развоја и његове особине, па затим створити оптималне услове за то. Како
наводе Чудина, Старц и сурадници: „Знамо да се кроз дечији развој преламају насљедни
(биолошки, генетски) и околински (учење, васпитање) утицаји, да зависи од развоја
неуролошких структура (мозак, живци), да је развој динамичан процес, да се збива у
социјалном контексту и да је флексибилан.― На познавању целовитог процеса раста и
развоја темељи се обликовање плана и програма предшколског одгоја у вртићу.
Када говоримо о вртићу, уобичајено је мишљење да је то установа у којој се деца
одгајају према јасно дефинисаним програмима, организацији времена, окружења,
материјала и свега онога што чини вртићка установа.
Оно што разликује један вртић од другог су филозофије образовања, односно концепти,
окружење и општа култура друштва који заједно творе контекст вртића који сваки вртић
чини аутентичним. Без умањивања вредности вртића ове врсте, савремени педагози,
васпитачи, лекари и други стручњаци за рад са децом сложили су се да децу треба вратити
у природу. Да би се измакло чврстим нормама, високој технологији и стресном животу
данашњег времена, који данас оставља свој траг на најмлађима, шумски вртић се
појављује као педагошка алтернатива. Иако се почео појављивати и популаризовати у
многим земљама, „наставни план и програм на отвореном― преовлађује у Данској, где се
први пут појавио.
2
У овом раду истраживаћу управо то, начин рада васпитача шумског вртића у
Канади, њихов корен настанка, као и на који начин се припремају активности у условима
природе. Описиваћу како деца шумског вртића у Канади уживају у слободи, као и да
истражују природу.У даљем раду, презентацији, као и на сликама приметићете да деца
имају користи од самоће, лепоте, духа и нетакнуте флоре и фауне.
1.1. Шта су шумске школе?
Шумске школе су целогодишње школе које пружају образовање на отвореном за
децу различитих узраста, од предшколског до средњошколског.
У тим школама деца проводе пуно времена учећи и радећи у шумама или шумама. Такође
уче широк спектар практичних и техничких вештина
Шумске школе се понекад називају и „природним школама― или „школама на отвореном―,
с обзиром на њихов фокус на образовање о природи и животној средини. Много се
фокусирају на активности на отвореном и дивљину.
Ове школе такође имају јединствен наставни приступ.
Јесењи дани у Форест кампу
4
полазницима дали су прилику осмислити властите активности те потицали међусобну
сурадњу и на тај начин допринели развоју социјалних компетенција. Недалеко од Велике
Британије, директор „Udflytterbørnehave Stockholmsgave―( Поклон емигрантском вртићу
Стокхолм) центра, Søren Emil Markeprand, сматра да је Данска зелена земља те да природа
позитивно делује на децу. Данска реч „udflytterbørnehave― у дословном преводу значи
мицање из градских вртића.
Такође, наводи и пример активности на хладно прољетно јутро у којем деца
сакупљају кокошја јаја, стављају храну у кућицу за птице те проверавају у којем је стадију
њихов компост. Исто тако, сматра да важан дио њиховог програма представља прехрана
те наводи како се хране искључиво органским воћем и поврћем те месом домаће
производње. У ту сврху направљен је пројект „Operation Spring Chicken― (У преводу
Операција пролећних пилића). Maud Hyde, који је педагог на споменутом институту,
говори како деца одлазе у трговачке центре, сусрећу се с месом, а не знају одакле то месо
долази. Односно, када једу хамбургер, не знају да је то некада била живућа крава. Сматра
да су родитељи лоши у приопћавању „тешких― и ружних ствари, стога су узели ствар у
своје руке. Након разговора с родитељима и педагозима одлучили су пред децом, чији су
родитељи били сугласни, од живе јединке кокоши направити производ за јело те на концу
направити оброк. Деци предшколске доби послали су поруку да је то, иако није лепо, дио
живота. Будући да је природа непредвидива, деца се сваким даном сусрећу с нечим новим
и непознатим што је још једна од квалитета вртића таквог типа.
Слика васпитача како води децу кроз шуму
