FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA - KOSOVSKA MITROVICA
Smer: Mašinsko inženjerstvo
Moodul: Drumski i gradski saobraćaj
Predmet: Komfornost vozila za javni prevoz putnika
Seminarski rad:
AKUSTIČNA KOMFORNOST SA OSVRTOM NA VOZILA U
JAVNOM PREVOZU PUTNIKA
Mentor:
Student:
1
Sadržaj
1.
Uvod....................................................................................................................................3
2. Čujna osetljivost.....................................................................................................................4
3. Uticaj buke na zdravlje...........................................................................................................4
4. Uticaj buke na radnu sposobnost............................................................................................5
5. Uticaj buke na akustičku udbnost vozila................................................................................6
6. Izvori buke vozila...................................................................................................................7
6.1. Buka motora............................................................................................................8
6.2. Bukasagorevanja....................................................................................................8
6.3. Mehanička buka......................................................................................................9
6.4. Kontrola buke motora............................................................................................10
7. Buka puta..............................................................................................................................10
8. Unutrašnja buka....................................................................................................................10
9. Aerodninamična buka...........................................................................................................11
10. Buka usisnog i izduvnog sistema.......................................................................................11
11. Buka pneumatika................................................................................................................12
11.1. Izvori vazdušne buke pneumatika.......................................................................12
12. Buka upravljačkog sistema.................................................................................................13
13. Buka kočnica......................................................................................................................13
13.1. Načini eliminisanja buke kočnica........................................................................13
14. Buka HVAC sistema..........................................................................................................14
15. Kontrola buke.....................................................................................................................14
3
1. Uvod
Nema precizne definicije buke, ali, može se reći da je to svaki neželjeni zvuk ili šum koji
izaziva nelagodnost ili neprijatnost. Ozbiljna zabrinutost prisustvom buke rezultirala je
alarmantnim pozivima nauci i praksi u borbi protiv nje. Problemi su se sa vremenom i
razvojem društvenih potreba usložnjavali, kao i sa saznanjem da postoji značajna korelacija
buke sa drugim aspektima iz iste ili potpuno irazličite familije problema. U analizi buke treba
ići od mesta nastajanja buke, izvora buke, pa do mesta koje ona svojim dejstvom ugrožava.
Preko 40 godina politika buke u životnoj sredini EU se suštinski bazira na zakonodavstvu
koje daje maksimalno dozvoljene nivoe buke za vozila u trenutku prozivodnje. Zahvaljujući
tome, ali i razvoju tehnologije dobijeno je značajno smanjenje buke individualnih izvora.
2
Akustika u putničkom prostoru danas je jedna od važnijih performansi vozila. Ona nije
sankcionisana propisima. Proteklih godina postajala je sve važnija zbog sve prisutnijih
zahteva kupaca za većim komforom. Sa druge strane moderna vozila se dizajniraju i izrađuju
u cilju postizanja ekonomičnije potrošnje goriva, što zahteva smanjenje težine. Nasuprot
tome, postoje zahtevi za postizanje veće snage motora,pa treba naći kompromis između
akustičkog komfora snage i težine. Ako se doda i faktor cene onda je problem akustike vrlo
kompleksan. Zahtevi koji se odnose na akustiku u vozilu su se proteklih godina znatno
povećavali. Ovo je uslovljeno porastom zahteva korisnika, a sa druge strane razvojem i
trendovima automobilske tehnike, pri čemu aspekt smanjena težine i troškova igra sve veću
ulogu. Treba paziti i na zakonske propise u pogledu zadovoljenja sposobnosti reciklaže.
2
Buka je jedan od stimulansa iz okruženja koji deluju na čoveka i utiču na njegovo
zdravlje, radnu sposobnost i udobnost. Unutrašnjost vozila je radno okruženje vozačaa, kao i
okruženje ostalih korisnika vozila. Vozilo je sa je sa jedne strane izvor buke koja utiče na
vozača i putnike u vozilu, a sa druge strane ono je izvor buke saobraćaja koja utiče na
stanovništvo u okruženju saobraćajnica. Za 90% troškova zdravstvenog osiguranja koja su
isplaćena zbog efekata buke saobraćaja na zdravlje odgovorna su drumska vozila (putnička i
teretna vozila).
1
Primena mera za sniženje buke vozila je veoma značajna, jer se sa jedne strane deluje
na poboljšanje uslova u unutrašnjosti vozila, a sa druge strane se snižava buka koje vozilo
emituje u okolinu. Problem akustičke udobnosti ne može se posmatrati jednostrano i zahteva
istovremeno delovanje i u polju akustičke, oscilatorne i termičke udobnosti vozila.
1
Komfor vozila koji se odnosi na zvuk je sve značajniji. Uz porast kompelksnosti ukupnog
sistema vozila pred istraživačima akustike nalazi se mnoštvo različitih modela vozila i to
nakon sve kraćih ciklusa razvoja. Svaki model treba da se razlikuje na tržištu peko obeležja ,,
akustički komfor". Da je akustički komfor u poslednje vreme i na tržištu dobilo sve veći
značaj, pokazuje i njegovo sve veće prisustvo u reklamnom delu.
2
4
2. Čujna osetljivost
Za zvučne talase karakteristični su refleksija (eho), difrakcija i interferencija.
Kombinacija ovih manifestacija i učinak raznih izvora u stvaranju složenih i neusklađenih
vibracija definiše se kao buka, a ona je ta koja remeti uslove života, rada u radnom prostoru i
okruženju. Zvuk uopšte, definiše se frekvencijom i amplitudom (jačinom) zvučnog talasa.
3
Ljudsko uho je najosetljivije na zvuke u frekventnom opsegu 2 kHz do 10 kHz, slika 1.
1
Na slici 1, donja isprekidana kriva označava granicu čujnosti u zavisnosti od
frekvencije zvuka. Gornja kriva 120 fona predstavlja granicu bola. Za subjektivnu jačinu
zvuka
bolja
jedinica je fon od dB. Za osnovu ove jedinice uzet je ton od 1000 Hz.
1
Slika 1.Krive jednake glasnosti
3. Uticaj buke na zdravlje
Buka ima direktan i indirektan efekat na zdravlje čoveka. Dugotrajno izlaganje buci
izaziva oštećenje sluha. Smanjena osetljivost se najčešće javlja u oblasti oko 4 kHz i kako
uslovi okruženja postaju lošiji, osetljivost se sve više smanjuje i može se proširiti i na širi
frekventni opseg. Praktičan pristup proceni štetnog dejstva buke na zdravlje je moguće
primenom
indeksa ekvivalentnog nivoa buke
dB(A) L
eq
. Preporučene granične vrednosti su od
85 dB(A) do 90 dB(A) L
eq
, za izlaganje u trajanju od 8h u industrijskom okruženju.
1
Indirektni efekti buke na zdravlje čoveka mogu da obuhvate i fiziološke (promena
broja otkucaja srca, promena nivoa krvnog pritiska, nivoa adrenalina itd.) i psihološke
reakcije ( uticaj na mentalno zdravlje i emocionalno stanje). Povrh toga, buka izaziva
nesanicu. Indirektne efektebuke često je teško prikazati i kvantifikovati.
1
