PEDAGOŠKI FAKULTET SOMBOR
SEMINARSKI RAD IZ ISTORIJE
Albanska golgota
autor: Jadranka Leovac profesor: Saša Marković
Sombor decembar 2018. Godina
SADRŽAJ
Rezime 1
Uvod (Austro-ugarski ultimatum) 2
Početak rata i tok rata 3
Slom odbrane 4
ALBANSKA GOLGOTA 5
Odlomak iz teksta Anrija Barbija “Iz nade u očajanje” 5
Povlačenje na Krf i pravci povlačenja 5
Zaključak 10
Literatura 11
UVOD
AUSTROUGARSKI ULTIMATUM I OBJAVA RATA
Atentatom na regenta i prestolonaslednika Habsburške monarhije Franje (Franca) Ferdinanda
od strane Gavrila Principa, pripadnike organizacije „Mlada Bosna“ austro-ugarska Vlada dobija
opravdan razlog da objavi rat Srbiji. Tim događajem otpočinje Prvi svetski rat, između zaraćenih
strana sila Antante i Centralnih sila.
Istraživanja o ovom atentatu i samim motivima Austro ugarske za ulazak u rat, pokazala su da
je ovaj događaj samo pradstavljao izgovor za već dugo planirani napad Austro-ugarske radi
učvršćivanja opadajućeg uticaja moći ove monarhije na južnom Balkanu.
Po rečima visokih zvaničnika tog doba Srbiji je postavljen neprihvatljiv ultimatum koji nije
mogla da prihvati ni jedna suverena nezavisna država. Ultimatum je predat 23. jula 1914. godine
od strane austrougarskog poslanika u Beogradu. Monarhija je prekinula diplomatske odnose, a
Srbija prenosi svoje sedište u Niš te sledi naređenje o evakuaciji Beograda i proglas o opštoj
mobilizaciji.
Od deset tačaka ultimatuma „najkritičnije“ su bile peta, šesta delimično i deseta, koje su dirketno
ugrožavale položaj Srbije, sa manifestnim ciljem da se ponizi Srpski narod pred monarhijom.
Tačka pet ultimatuma: ...da prihvati „saradnju organa carsko-kraljevske vlade u ugušivanju
subverzivnog pokreta upravljenog protiv teritorijalnog integriteta carstva.“ Tačka šest
ultimatuma: ...“ da otvori istragu protivučesnika u Sarajevskom atentatu koji se nalaze na
teritoriji Srbije i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju „organi koje bude deligirala kraljsko-
carevska vlada“ …deseta tačka utimatuma: ....“da izveštava carsku kraljevsku vladu o
izvršavanju mera koje su zahtevane u prethodnih devet tačaka“...
Srpska Vlada se sastala iste večeri kada joj je uručen ultimatum i mogla je samo da zaključi da je
rat jedini izbor. Iako su svi u Beogradu uviđali da je trenutak za rat presudan i neizbežan, jer su
zahtevi bili neprihvatljivi, postojala je opšta želja da se u najvećoj meri udovolji zahtevima
monarhije.
Odgovor srprske Vlade, sastavljen od strane Nikole Pašića i ministra Lazar Paču nije bio
zadovoljavajuć što je dovelo do toga Austrougarska objavljuje ratni proglas 28. Jula 1914.
U kome piše „...smutnje jednog mržnjom ispunjenog neprijatelja, Srbije, nateruju monarhiju da
se lati mača u cilju odbrane svoje časti, svog ugleda, i ranga sile i svog integriteta...“
Istog dana regent Srbije, Aleskandar Karađorđević objavio je sopstveni ratni proglas koji kaže
„.... na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo, Austro-ugarska nam je objavila rat, nevolje naše
kraljevine i našeg naroda nisu počele od juče...“
Crna Gora staje uz Srbiju a Nikola I ,obraća se kroz proglas crnogorskom narodu šestog avgusta.
