2
УВОД
Прва македонска држава појавила се на историјској позорници крајем 8. или
почетком 7. в.п.н.е. под влашћу аргеадске династије, када су се Македонци наводно
доселили у ту област из западних крајева. Та династија је тврдила да води порекло од
митског Темена (Τέμενος), краља града Аргоса, који је био један од Хераклида. Први
македонски краљ који се спомиње у изворима јесте Пердика I. Плодне долине Аксиоса,
Стримона, од најранијих времена, биле су погодне за развој земљорадње. Такође од
најранијих времена, веома је било заступљено и сточарство, нарочито гајење коња, чему
је погодовало обиље планинских пашњака. Први становници су се бавили рударством,
као и обрадом дрвне грађе, која се извозила, а заступљена је била и производња катрана и
смоле.
Долазак на власт Филипа Другог, означава велики преокрет у историји
Македоније и хеленског света уопште. Македонија постаје најмоћнија држава на
Балкану. На самом почетку своје владавине, Филип ослобађа Македонију од притиска
северних варвара. Он побеђује Илире и одузима им земље све до Охридског језера. Укида
локалне динсатије на северу земље и тиме учвршћује јединство државе. Филип Други
реорганизује дотадашњу војску сељака и ствара чувене фаланге, одред пешака
распоређених у збијеним и дубоким редовима, наоружаних са око 5 метара дугим
копљима (сариси). Овако распоређен одред пешака сада наступа као једна целина,
борбена и дисциплинована, а нарочито увежбана сталном обуком и ратовима.
Македонија је одржавала све чвршће политичке везе са грчким полисима, али је
истовремено задржала и неке архаичне карктеристике као што је дворска култура, прво у
Егеји (данашњој Вергини), а затим у Пели, по чему је више наликовала на микенску
културу него на класичну полисну културу. Ту су биле и друге архаичне одлике, као
Филипова полигамија (постојала је само једна краљица – краљица Олимпијада, мајка
Александра Великог). Још један архаични елемент било је управо очување наследне
монархије, која је краљу давала готово апсолутну власт, она је понекад била ограничена
4
1. Александар Македонски
1.1. Рођење и образовање Александра Македонског
Александар Велики рођен је 20. јула 356. г.п.н.е. у Пели, престоници Краљевине
Македоније. Његов отац био је македонски краљ Филип II Македонски, а његова мајка
Олимпијада била је четврта Филипова супруга и ћерка епирског краља Неоптолема I од
Епира. Иако је Филип II Македонски имао седам (или осам) жена Олимпијада је једно
време била његова главна супруга. Неколико легенди исплетено је око Александровог
рођења или детињства, а све су имале за циљ да покажу да Александар није обично дете.
Према Плутарху Олимпијада је уочи свадбе сањала да је њену утробу погодила муња,
што је изазвало велику ватру, који се на све стране надалеко раширила. Према другој
легенди, коју преноси Плутарх Филип је након венчања себе видио у сну како женину
утробу осигурава печатом са ликом лава. Плутарх је понудио низ интерпретација тог сна,
да је Олимпијада зачела пре брака или по другом тумачењу да је Александров отац сам
Зевс.
Дeo античких коментатора тврдио је да је Олимпијада измислила и ширила
причу о Александровом божанском пореклу. Александар се родио на дан када је Филип
припремао опсаду Потидеје на полуострву Халкидики. Истог тога дана Филипу је стигла
вест о великој Парменионовој победи над Илирима и Пеоњанима. Тога дана стигла му је
и вест да је његов коњ победио на Олимпијским играма. Тога дана спаљен је Артемидин
храм у Ефесу, једно од седам светских чуда, па је Хегесија из Магнесије изрекао досетку
да је храм изгорео зато што је Артемида бабичила приликом Александровог рођења. Те
легенде и приче настале у у доба када је Александар постао краљ, па је могуће да су
настале на његов подстицај, са намером да се покаже да је он натчовек и да му је од
рођења судбински одређена велика улога.
Док је био мали Александрова дадиља била је Ланика, сестра његовог будућег
генерала Црног Клита. Касније га је подучавао строги Олимпијадин рођак Леонида.
Други наставник био је Лисимах из Акарнаније, који је био омиљен, јер је Александра
називао Ахилејем. Попут осталих македонских племића Александар је научио да чита,
свира лиру, јаше, лови и да се бори. Када је имао десет година један трговац из Тесалије
5
понудио је Филипу II Македонскоме коња Букефала за 13 таланата (по данашњој цени 1,1
милион евра). Међутим коњ је био толико дивљи, да га нико није могао да узјаше. Филип
је већ био одустао од куповине коња, али Александар је тврдио да он може да га узјаше,
што је и доказао. Филип је био толико изненађен, пошто му је син обуздао коња, кога
искусни јахачи нису могли да обуздају. Био је одушевљен Александровом храброшћу и
умећем, па је рекао Александру да тражи краљевство, које ће њега бити достојно, пошто
је Македонија за њега премала. Коњ Букефал је био верни Александров пратилац на свим
његовим походима све до Индије. Када је коњ погинуо Александар је град Букефалију
назвао по свом коњу.
Када је Александру било 13 година Филип је за њега почео да тражи учитеља, а у
обзир су долазили такве величине попут Сократа или Спеусипа. На крају се Филип II
Македонски одлучио за Аристотела, као учионицу одабрао је Нимфеј код Мијезе. Филип
је не само богато наградио Аристотела, него је поред тога поново подигао његов родни
град Стагиру, а бивше становништво откупио из ропства и са њима поново населио град.
Школу у Мијези заједно са Александром похађали су краљевски пажеви, тј. синови
највишег македонског племства, а међу њима су били Птолемеј, Хефестион, Касандар,
Неарх, Харпал и Филота Парменионов. Многи од њих постаће Александрови пријатељи и
будући генерали. Аристотел је учио Александра и његове пратиоце филозофији, етици,
политици, логици, геометрији, зоологији, реторици, моралу, религији и уметности.
Аристотел је Александру усадио љубав према науци, филозофији и читању. Развио је код
њега страст за Хомером, а посебно Илијадом. Александар се током свих својих похода
није одвајао од Илијаде, коју је од Аристотела добио на поклон.
1
Када је имао 16 година, 340. године пре Христа, окончало се Александрово
образовање. Филип II Македонски је тада отишао у поход против Бизантија и Перинта, па
је у Македонији оставио Александра као регента и наследника. За сваки случај са
Александром је оставио Антипатра и Пармениона. За време Филиповог одсуства
побунило се трачко племе Мајђана, али Александар је брзом акцијом заузео њихову
територију и истерао их. То подручје је колонизовао грчким становништвом и основао
град Александропољ. Кад се Филип вратио послао је Александра са омањом војском да
1
Новица Бојовић, Душанка Динић, Никола Гаћеша, Историја за гимназију свих смерова, Београд 2004.
