његовом васпитању бринуло више гувернанти. Ту је научио да свира клавир, да пише поезију, да пеца, да
иде у лов. Углавном се налазио под надзором свога оца, краља Милана Обреновића.

Абдикација краља Милана и намеснички режиm

На годишњицу проглашења Краљевине Србије

22. фебруара

(

6. марта

)

1889

. у Саборној Цркви, краљ

Милан се појавио заједно са својим тринаестогодишњим сином Александром у свечаној војној униформи и
објавио је проглас да се повлачи са трона и уступа га своме сину, али да се до његовог пунолетства
државом стара намесништво. Према Уставу, краљ Милан је одредио сину Александру намесништво, које
су сачињавали

, генерал

и генерал

су помиловани од оптужби и казни због

Тимочке буне

и вратили се у политички живот. Прво је

Сава Грујић

преузима председништво владе, а затим

Никола Пашић

1891. године. После Миланове

аустрофилске политике, долази до нових веза Србије и Русије. У лето

1891

. године Александар Обреновић

и Никола Пашић одлазе у

Петроград

у посету руском цару

Александру Романову

. Млади краљевић је

срдачно дочекан у Петрограду. Цар Александар му је том приликом рекао да Русија неће дозволити
анексију

Босне и Херцеговине

од стране Аустроугарске и да ће ту одлуку пренети у

Беч

. Краљевићу

Александру и Николи Пашићу било обећано и то да ће Русија помагати српску активност у

Македонији

На предлог младог Александра, Влада и намесништво Србије су омогућили повратак

митрополита

Михаила

у Београд. На 500-ту годишњицу

Косовског боја

1889

. године, тринаестогодишњи Краљ

Александар је у цркви

манастира Жиче

миропомазан

од стране

митрополита Михаила

, политичког

противника његовог оца

Краља Милана

, у присуству краљевских намесника, министара српске Владе и

руског посланика Персијанија. Чин миропомазања био је изузетно свечан. Претходно је млади краљ
присуствовао бденију у

Лазаревој цркви

Крушевцу

, положио темељац за споменик Косовским јунацима и

на путу за Жичу свратио у

манастир Љубостињу

, где је приређен нарочити помен на гробу

Царице

Милице

. Посебним законом је основано Друштво за подизање

Храма Светог Саве

на

Врачару

, које је

добило ослобађање од свих пореских дажбина (

1899

).Александрова мајка, краљица Наталија, која је била у

разводу и оштром сукобу са краљем Миланом, протерана је, на његов захтев, из Београда

7. маја

1891

године. Отпутовала је у бањски центар

Бијариц

, са будућом краљицом

Драгом Обреновић

.После смрти

намесника Протића

4. јуна

1892

. године, настаје сукоб између шефа радикала Николе Пашића, који

претендује на намесничко мести, и првог намесника Ристића, који не прихвата Пашића. Расплет настаје
падом радикалске владе и установљавањем либералске, под

Јованом Авакумовићем

9. августа

1892

године.

Александар Обреновић постаје краљ Србије

После скупштинских избора из фебруара

1893

, који су дали подједнак број посланика радикалима и

либералима, настала је тешка политичка криза, а Александар је решио да узме ствари у своје руке.

априла

1893

. године позвао је све угледне министре и читаво намесништво на свечану вечеру у Двору. За

време вечере, стално су се око младог краља налазила 10-12 официра као послуга. Након вечере, краљ је
позвао госте у свечани салон и саопштио им је да се ради побољшања стања у земљи од данас преузима
краљевска овлашћења, разрешује досадашњу владу и намесништво и да

Србија

иде новим политичким

курсем. Тако је краљ Александар извршио дворску револуцију, односно

државни удар

Око краља су се тада налазила неколицина високих официра, међу којима и коњички пуковник

Лазар

Петровић

, који ће доцније постати његов лични ађутант, а краљ ће га унапредити у чин генерала. Протести

министра су остали без резултата, док је краљ је понављао да је тако боље за све. Нову владу је саставио
краљев бивши васпитач, др

Лазар Докић

, са неколико угледних радикала.

На почетку своје владавине, политика краља Александра била је да он прописује програм рада владе по
питањима војног, привредног и финансијског живота државе. Није подносио страначка непринципијелна
надметања, а да би сузбио радикале, сам је

9. јануара

1894

. године позвао оца, краља Милана, да се врати у

Београд и доделио му врховну команду над војском. Радикална влада је одмах поднела оставку и прешла у
опозицију. По повратку у земљу краљ Милан је одмах почео да утиче на државне послове.

Краљ Александар је покушао да води политику са неутралним владама, али му то није полазило за руком.
Зато је

9. маја

1894

. године извршио други државни удар и укинуо устав од

1888

. и вратио стари из

1869

године.

Због све тежег положаја српског становништва у границама

Турске империје

, краљ Александар је решио

да начини посету

Цариграду

у лето

1894

, не би ли измолио неке политичке повластице српског живља у

Турској. Негујући добре односе са

Грчком

, краљ Александар је у пролеће, по повратку из Цариграда,

посетио и грчки двор. На том, путу, после неколико векова, посетио је

Свету гору

Хиландар

, коме је

претила опасност да га Бугари преотму. Том приликом хиландарско братство је поклонио је краљу

Мирослављево јеванђеље

, оригиналну

Немањину

повељу манстиру и још неколико рукописа. Овом

краљевом посетом и његовим новчаним прилозима, Хиландар је остао српски манастир.

По повратку са

Атоса

, краљ Александар се завадио са својим оцем, после чега је овај отишао по други пут

из Србије. Недељу дана касније у Србију се враћа прогнана краљица Наталија. Потом је

године

саставио нову

владу.

После овога, на инсистирање краљице Наталије, краљ одлази на летовање у Бијариц почетком маја

1895

године. Краљица Наталија је по њему дала име Сашино једној палати у Бијарицу. У овом градићу на
граници

Француске

Шпаније

, краљ је упознао будућу супругу Драгу, која је била лична дворска дама

његове мајке. У то време се у Србији то прихватило као пролазна авантура младог краља, али је љубав
започета у Бијарицу почела да буја све више и више.

Вечерње новости

15. јуна 1896. су писале о састанку

кнеза Николе и краља Александра у БеоградуКраљ се поново враћа у Србију почетком септембра

1895

. На

инсистирање свога оца, краља Милана, краљ Александар је отишао у

Беч

, где је у знак добре пажње

српског и аустријског двора, одликовао лентом Белог орла бечког министра за финансије и министра за
Босну и Херцеговину,

Бенјамина Калаја

, што је рђаво прихваћено у Србији због тежње.Аустроугарске да

анектира Босну и Херцеговину.У Бечу и

Пешти

поново долази до незадовољства према Србији. Први пут у

српској историји, захваљујући залагању краља Александра, дошло је на Видовдан

1896

. у Београду до

састанка владара Србије и

Црне Горе

, краља Александра и

књаза Николе Петровића

. Краљ је приредио

величанствени дочек кнезу Николи на железничкој станици, командовао је својим војним ешалоном и први
се руковао са црногорским кнезом. Том приликом књаз Никола Петровић је одржао дугачак говор где је
поздрављао српско-црногорску сарадњу. Књаз Никола је био усхићен када је истога дана био у Саборној
цркви на парастосу косовских жртава. После одржаног обреда и патриотског говора митрополита
Михаила, у цркви, ушао је обучен у златно црногорско одело и са сабљом Немањића о појасу, клекнуо,
пољубио земљу и бризнуо у плач.И краљ Александар се одужио црногорском кнезу, па је тако наредне

1897

. године, на

Ђурђевдан

, крсно име Петровића, краљ Александар посетио

Цетиње

, иако је краљ Милан

из

Беча

употребио сва могућа средства да му осујети овај пут, плашећи га још да ће „погинути, чим ступи

на црногорско земљиште“.После избијања

Критског устанка

у Грчкој, долази до нових заоштравања

односа Србије и

Бугарске

. Краљ Александар одлази у званичну посету кнезу Фердинанду Кобуршком у

Софију

19. фебруара

1897

. где је потписао српско-бугарску „Угодбу“. По том уговору предвиђала се

начелна сарадња у свим питањима која су се тицала Срба и Бугара у Турској.После овога, краљ се поново
мири са оцем и позива га да дође у Србију. По доласку краља Милана у Србију

7. октобра

1897

. образована

је нова влада под председником др

Владаном Ђорђевићем

, по занимању хирурга. Краљ Милан је постао

врховни командант активне војске Краљевине Србије.Нова влада и краљ Милан покушали су да нађу
достојну принцезу са неког западног двора за краљеву супругу. Међутим, тада се није знало да се краљ
састаје са својом будућом женим Драгом Машин у Београду наочиглед читаве јавности.

После све већег ангажовања краља Милана у српској политици, а нарочито после његове антирадикалске
политике, на њега је покушан

атентат

на

Ивандан

1899

. године, који је покушао да изврши један

незапослени радник. Тада се краљ Милан почео обрачунавати са радикалима на све начине. Оваква његова
политика се првенствено није свидела Александру из два разлога: требао је ставити земљу пред свршени
чин објављивањем своје веридбе са Драгом Машин и да се лиши антирадикалске кампање коју је водио
краљ Милан. Зато је решио да уклони и председника владе и краља Милана из земље.

Под изговором да треба да преговара са западним двором око његове женидбе са принцезом Александром
Шамбург Липе, шаље свог оца у Карлсбад, а председника владе др Владана Ђорђевића у Маријенсбад да
потпише неке уговоре са Аустроугарском. Чим је отклонио ове противнике, могао је на миру да објави
веридбу са Драгом Машин.