- Београд, 2018. -
ФАКУЛТЕТ ЗА ДИПЛОМАТИЈУ И БЕЗБЕДНОСТ
Предмет:
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ СРБИЈЕ
АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ
СЕМИНАРСКИ РАД
МЕНТОР:
АУТОР:
Садржај
1.
УВОД..................................................................................................................1
2.
ДЕТИЊСТВО НА ДВОРУ КРАЉА МИЛАНА................................................1
3.
АБДИКАЦИЈА КРАЉА МИЛАНА И НАМЕСНИЧКИ РЕЖИМ.....................1
4.
ВЛАДАВИНА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА..............................................2
4.1.
НАПРЕДЊАЧКА ВЛАДА.......................................................................................................3
4.2.
НОВА ВЛАДА И ПОВРАТАК МИЛАНА.................................................................................4
5.
ЛИЧНИ РЕЖИМ КРАЉА АЛЕКСАНДРА.......................................................6
6.
ЖЕНИДБА КРАЉА..........................................................................................9
7.
МАЈСКИ ПРЕВРАТ И КРАЈ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА.......................10
8.
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................12
На предлог младог Александра, Влада и намесништво Србије су омогућили повратак
митрополита Михаила у Београду, који је миропомазао краља Александра на
прослави 500-годишњице Косовске битке у манастиру Жичи (1889.године).
Посебним законом је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару,
које је добило ослобађање од свих пореских дажбина (1899).
Александрова мајка, краљица Наталија, која је била у разводу и оштром сукобу са
краљем Миланом, протерана је, на његов захтев, из Београда 7. маја 1891. године.
Отпутовала је у бањски центар Бијариц, са будућом краљицом Драгом Машин. После
смрти намесника Протића 4. јуна 1892. године, настаје сукоб између шефа радикала
Николе Пашића, који претендује на намесничко мести, и првог намесника Ристића,
који не прихвата Пашића. Расплет настаје падом радикалске владе и установљавањем
либералске, под Јованом Авакумовићем 9. августа 1892. године.
4.
ВЛАДАВИНА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА
Док је кнез Михаило Обреновић заводио апсолутизам у земљи, против њега је
склопљена завера с циљем да се он убије. После убиства кнеза Михаила на престо је
дошао његов рођак Милан Обреновић који је тада имао 14 година, па је уместо њега
владало намесништво. Након што је проглашен за краља, Милан Обреновић је почео
да нагло мења политички живот у земљи. 12. фебруара 1889. на прослави Дана
Краљевине, Краљ Милан је објавио своју абдикацију. Силазећи са престола, краљ
Милан је по Уставу, одредио три намесника, који су имали да владају до
пунољетства краља Александра
2
.
Устав из 1888. обавезивао је Намеснике да распишу изборе. Победник одржаних
избора била је Радикална странка. Радикали су, затим, добили мандат да формирају
владу. Основна карактеристика ове владе био је протектионизам. Међутим, у Србији
су биле спроведене економске реформе, које су, у извесној мери, ублажиле тежак
економски положај земље. Државни дуг Србије, захваљујуди овим реформама, био је
делимично смањен. Рад Намесништва и владе отежавао је сукоб између краља
Милана и краљице Наталије. Њигово неслагање стварало је узаврелу политичку
ситуацију у Србији. Смрт генерала Косте Протица, члана намесништва, још више је
погоршала политичке прилике. Народна скупштина је тада требала да изабере новог
намесника. Како су радикали у њој имали ведину, они су затражили да нови
намесник буде из њихових редова. Међутим, велики противник радикала Јован
Ристиц, иначе један од намесника, за то није хтео ни да чује. Последица овакве
политичке ситуације била је распуштање Народне скупштине. На новим изворима
либерали су успели да добију тесну ведину, пошто им је у томе помогао тадашњи
намеснички режим, који је преко органа власти вршио притисак на народ.
После скупштинских избора из фебруара 1893, који су дали подједнак број посланика
радикалима и либералима, настала је тешка политичка криза, а Александар је решио
да узме ствари у своје руке. 1. априла 1893. године позвао је све угледне министре и
читаво намесништво на свечану вечеру у Двору. За време вечере, стално су се око
младог краља налазила 10-12 официра као послуга. Након вечере, краљ је позвао
госте у свечани салон и саопштио им је да се ради побољшања стања у земљи од
данас преузима краљевска овлашћења, разрешује досадашњу владу и намесништво и
2
Јовановић С.: Влада Александра Обреновића, стр.14.
