Alkoholizam

Увод :

Дефиниција алкохолизма СЗО је основна за стручне
конвенције, за интернационално споразумевање стручњака,
научника најразличитијих друштвених и културних средина
и гласи : Алкохолизам је стање патолошке везаности за
алкохол у коме особа не може нити да прекине тј. успостави
апстиненцију, нити да адекватно контролише употребу
алкохола (без обзира да ли увиђа или не болесну природу
своје везаности). Алкохолизам је у првом реду друштвени
феномен, односно друштвенопатолошка појава и са њим
нарастају и друге појаве као што су сиромаштво,
незапосленост, проституција, криминал...

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО)
алкохолизам је трећа болест по учесталости у свету, одмах
после кардио-васкуларних (болести срца и крвних судова)
које су на првом месту и малигних болести (разни облици
рака) који су на другом месту.

Алкохол и зависност

Постоји више дефиниција алкохолизма, зависно из
које се тачке проблем посматра.

Биолошки приступ

заговара постојање биолошких

разлога, нешто што човек стиче рађањем, нешто на шта се
не може утицати, а доводи до болесне потребе организма за
алкохолом.

Психолошки приступ

полази са становишта да је

алкохолизам последица поремећаја личности. Клиничка
пракса није потврдила тезу о постојању посебне структуре
личности која би указивала да ће се код некога развити
зависност од алкохола.

Социо-културолошки приступ

тежиште ставља на

социјално окружење у коме особа живи, традицију, обичаје
и правила која у дотичном окружењу постоје.

Сви ови приступи истичу три основне
карактеристике алкохоличара:



дуготрајно, неконтролисано пијење праћено
проблемима;

Развој алкохолизма пролази кроз одређене фазе, које имају
своје карактеристичне знаке, међутим, неки пут није могуће
одредити јасну границу између појединх фаза, нити
присутност свих симптома у некој фази.

Фаза умереног пијења

–

ова фаза се не сматра

фазом зависности али

сви људи који пију алкохол су у

ризику да једног дана постану алкохоличари. Да ли ће се то
десити и када, не може се одредити, али ризик постоји.
Значи, сви ми који алкохол пијемо умерено у ризику смо да
развијемо зависност једног дана.

Тренинг фаза

- Ни ова фаза се не сматра фазом

зависности. То је у ствари један прелаз, између фазе
умереног пијења и зависности. Особа и даље пије умерено,
али јој се догоди да се повремено напије у некој пригодној
ситуацији.

Ове две наведене фазе

не захтевају

стручну

медицинску помоћ, али треба повећати опрезност што се
пијења алкохола тиче.

Претоксикоманска (предзависна) фаза

- главна

одлика ове фазе су повећање толеранције и психичка
зависност.

Повећање толеранције

је појава да алкохоличар

може да поднесе већу количину алкохола него раније, тј.
сада може да попије "више" алкохола него раније. Ова
појава се обично развија постепено, тако да алкохоличари
"привикавају" организам на све веће и веће количине