2
1.UVOD
Alkoholizam i sam alkohol su veliki problem društva iako ne znatno vidan idalje
ima jako veliki uticaj na brojne nesreće i u većni slucajeva je on glavni uzrok
incidenata. Alkoholna pića su upotrebljavana kao opojna sredstva za uživanje. Isto
tako značajno mjesto zauzima i u narodnoj medicini.
Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i društvo,bolest na koju ne
obraćamo dovoljno pažnje,mada je njena rasprostranjenost i štetnost veoma
značajna.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije alkoholizam je treća bolest po
učestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih i malignih bolesti . Štetno
dejstvo alkohola na čovečji organizam i problemi koji proizilaze iz konzumacije
alkohola poznati su iz davnina .
Još u starom veku postojalo je mišljenje da je alkoholizam bolest. O pijanstvu kao
bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko pre Hipokrata.
Paralelno sa razvojem civilizacije raste i zloupotreba alkohola. Sve češće dolazi do
prekomjernog konzumiranja i uživanja u alkoholu kako kod starijih tako i sve više
kod mladih članova društva.
2.RAZVOJ ALKOHOLIZMA
Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, koje imaju svoje
karakteristične znake koji određuju fazu. Međutim, neki put nije moguće
odrediti jasnu granicu između pojedinih faza, niti prisutnost svih simptoma
u nekoj fazi. To ne znači da dotičnih simptoma neće biti u toj fazi tokom
daljeg razvoja bolesti . Klinička praksa nije potvrdila težu postojanju
posebne strukture ličnosti koja bi ukazala da će se kod nekoga razviti
zavisnost od alkohola.
4
4.
Toksikomanska (zavisna ) faza
Ovo je faza kompletne zavisnosti od alkohola. Nju karakterišu četiri znaka. Ako
osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu fazu :
Prvi znak je gubitak kontrole (fenomen prve case) . To je jedan od najsigurnijih
znakova toksikomanske zavisnosti. Započeto pijenje ne može se zaustaviti, to jest,
alkoholičar nastavlja da pije do potpunog opijanja. Jedna od bitnih karakteristika
ovog fenomena je njegova nepovratnost.. Alkoholičar je doživotno izgubio
sposobnost umerenog konzumiranja. Čak i posle više godina apstinencije ovaj
fenomen se održava.
Dugi znak je alkoholna amnezija (“prekid filma”) . Predstavlja pojavu gubitka
sećanja za pojedine sadržaje iz perioda pijanstva. Najčešće to nesećanje može da
se odnosi na kompletne događaje, postupke ili na pojedine delove. Ponekad se
javlja naknadno prisećanje koje nastaje spontano ili podstaknuto podsećanjem od
strane očevidaca problema koje je alkoholičar napravio u pijanom stanju. Ova
pojava je često vrlo neprijatna za osobu jer izaziva napetost, strah i grižu savesti.
Postoje dve vrste alkoholne amnezije : benigna i maligna.
Benigna alkoholna amnezija
predstavlja akutnu intoksikaciju (trovanje) alkoholom . Ona se često javlja kod
nealkoholičara, obično adolescenata i predstavlja specifično reagovanje ličnosti na
alkohol. Najbolji primer za to je opijanje na srednjoškolskim ekskurzijama,
maturskim proslavama. Ponavljana alkoholna amnezija je predznak početne
alkoholne zavisnosti.
Maligna alkoholna amnezija
je znak poodmakle faze zavisnosti. Obično se više puta javljala. Smatra se da
predstavlja odraz početnih ili poodmaklih oštećenja u mozgu, zavisno od
učestalosti javljanja.
