УВОД
Алкохолизам
је дуготрајна и прогресивна болест
која има многобројне социјалне и медицинске последице.
Дефинише се као поремећај у коме поновљена употреба
алкохолних пића има неповољан ефекат на здравље оног ко
их узима (телесно и психичко здравље), на његово
социјално прилагођавање и радну способност. Ово је
најчешћа болест зависности и обухвата 2-3 % целокупне
популације. Требало је да прођу векови па да се схвати да
алкохолизам није само лоша навика него озбиљна
психијатријска и социјална болест.
Дефиниција Светске
здравствене организације
прихваћена у целом свету гласи: Алкохоличари су оне особе
које ексцесивно уживају алкохолна пића и постепено
постају зависни од алкохола, при чему испољавају било
отворене душевне поремећаје, било манифестације које
захватају њихово телесно и душевно здравље, њихове
односе са другим особама и њихово добро социјално и
економско понашање, било да само испољавају знакове
који наговештавају поремећаје таквог карактера. Ова
дефиниција наглашава последице, што значи да сама
чињеница да неко узима алкохолна пића, повремено,
одмерено, не допушта назив ''алкохолизам'', ако нису
испуњени претходни услови, тачније штетне последице.
1
ИСТОРИЈАТ
Од тридесетих година двадесетог века алкохолизам се
сматра болешћу тј. симптомом личности са психолошким
проблемима, а раније је постојао само морални приступ
проблему. Под моралним приступом подразумевамо
друштвене осуде за неадекватно понашање појединца у
алкохолисаном стању. Дакле, у релативно блиској
прошлости људима није падало на памет да је алкохолизам
болест и да би човеку који пати од ове болести било
потребно пружити подршку, разумевање и лечење.
Тридесетих година двадесетог века основано је прво
удружење алкохоличара у САД. То се одиграло на
иницијативу два зависника која су престала да пију и
почела да сакупљају око себе људе који имају проблем са
пићем, а тог проблема желе да се реше. Имали су успеха у
томе.
Од другог светског рата став према зависницима од
алкохола се мења, тако да алкохолизам постаје велики
2
Малигне болести
Алкохолизам
Алкохолизам једне особе је проблем и његове ближе
околине. Истраживања су показала да је учесталост
алкохолизма висока, чак 15% мушкараца старијих од 20
година прекомерено пије алкохолна пића. Стално расте и
број жена алкохоличара. Алкохолизам жена далеко је
опаснији за стабилност породице него алкохолизам
мушкараца. На пример у Хрватској однос броја мушкараца
и броја жена алкохоличара последњих десетак година
износи 3,6:1. У оквиру демографских подгрупа уочен је
значајан пораст социјалних последица узрокованих
злоупотребом алкохола у групи млађих особа (18-29),
самаца, незапослених, пензионера, стамбено незбринутих и
сл.
Епидемиолошки подаци указују на то да је 3-5%
укупне светске популације зависно од алкохола. То је око
10-15% пунолетног светског становништва (10% мушкараца
и 3-5% жена). 75% младих први пут проба алкохол у
примарној породици. Алкохолизам је код старих присутан
са 15%. Од компликација алкохолне болести умире 13%
старих алкохоличара у хоспиталним условима.
Апстиненти
чине мањину у друштву. Има их свега 5%
од укупног пунолетног становништва.
Умерењаци
има их око 70% од укупног становништва
старијег од 18 година. Пију у складу са друштвеним
нормама, повремено се опијају. Из ове категорије 10-15%
постају зависници.
Проблематични потрошачи
(када постоји проблем
постављања дијагнозе) и
алкохоличари:
чине
25%
становништва старијег од 18 година.
4
ЕТИОЛОГИЈА
Д
анас се све чешће тврди да алкохолизам није
јединствени поремећај већ група поремећаја који се по
узроку међусобно разликују. Постоје три групе теорија које
из различитих перспектива објашњавају узроке настанка
алкохолизма:
биолошке, психолошке и социјалне
.
Биолошке
теорије разматрају улогу наследних
чиниоца у развоју и настанку алкохолизма. Оне полазе од
чињеница да се алкохолизам у неким породицама јавља
чешће, у другима ређе или се уопште не јавља.
Истраживања деце алкохоличара која су била усвојена у
породицама без алкохоличара показала су да је и код њих
шанса да постану алкохоличари три пута већа.
Психолошке
теорије сматрају да постоје заједничке
особине личности који хронично конзумирају алкохол.
У те особине убрајамо:
- ниску толеранцију на фрустрацију
- неспособност да се поднесе напетост
- нарцизам (патолошког типа)
- егзибиционизам
Психолошке
теорије спомињу и еуфорично дејство
алкохола као најважнији мотив узимања алкохолних пића.
Особа пије јер се под утицајем алкохола осећа опуштенијом
и веселијом, али често и зато да ублажи напетост и тегобу
због фрустрација и стреса које доживљава у спољашњем
свету и свакодневном функционисању.
5
