1. Увод у алкохолизам и настанак

Реч алкохолизам први пут put је употребио шведски

лекар   Магнус   Хус.   Он   је   у   19.   веку   направио   концепт
алкохолизма   као   болести,   када   је   први   пут   једно   болесно
стање назвао „алкохолисмус“. Али тек 1952. године, Светска
здравствена организација       дефинисала је алкохолизам као
болест   и   према   тој   дефиницији:   „Алкохолизам   је   болест,   а
алкохоличар   је   болесник   код   кога   се   због   прекомерне   и
дуготрајне   употребе   алкохолних   пића   појављује   психичка   и
физичка   зависност,   здравствени   проблеми,   породични   и
друштвени   поремећаји“.   По   правилу   алкохолизам   је
психогеног порекла али уз знатан утицај ситуационих фактора
због   чега   је   раније   сматран   пороком   а   не   болешћу.   По
распрострањености   и   штетним   последицама   по   здравље,
алкохолизам   је   на   трећем   месту   одмах   после   болести
кардиоваскуларног   система   и   малигних   обољења.   Због
наведених   разлога   у   већини   земаља   је   обухваћен
здравственим   осигурањем   као   болест   зависности.   Лечење
може   бити   физиолошко   (лековима   попут   антабуса),
психолошко   (терапијом   и   рехабилитацијом)   и   социјално
(групном терапијом).

Главни узроци настанка алкохолизма су:

Човек

-Свако од нас се разликује како физички тако и

психички. Због тога свако има другачију предиспозицију на
алкохол, другачију осетљивост мозга и других виталних
органа на унесени алкохол, другачији праг толеранције итд.
Зна се да су жене осетљивије на погубно дејство алкохола
од мушкараца. Поред физичких и психичких чинилаца
навике у пијењу имају велики утицај на то да ли ће се и за
које време алкохолизам развити или ће остати у границама
друштвено прихватљивог пијења.

Средина

– Нарочито породица и средина у којој дотична

особа живи и ради имају јако велики утицај на настајење
алкохолизма.   Деца   уче   моделе   понашања   од   својих
родитеља, и касније, када буду у сличној ситуацији, реагују
истим   шаблоном.   Због   тога   из   породица   алкохоличара   у
60%  случајева излазе алкохоличари.

Алкохол

– Доступност алкохола у великој мери утиче на

настајање алкохолизма. Где је већа доступност ту је и
заступљенији алкохолизам.

2. Класификација алкохолизма и типови

алкохоличара

Постоји више различитих класификација алкохолизма

као и алкохоличара. Алкохолизам је хронична и
прогредијентна болест чији се развој састоји из две фазе:
претоксикоманске и токсикоманске.

Претоксикоманска фаза је означена са два феномена:

Повишеном толеранцијом – која се манифестује кроз

употребу све веће количине алкохола, без знакова
манифестног пијанства. Јавља се обично после вишемесечног
или вишегодишњег пијења.

2. Особа из неког психолошког разлога користи алкохол
најчешће ради ублажавања напетости, страха, неизвесности...

Токсикоманска фаза обележена је феноменима попут:

1. Губитка контроле – особа пије до опијања, то је трајан
феномен.

2. Алкохолне амнезије – може бити потпуна или делимична, не
сећа се догађања у периоду пијанства.

3.  Немогућност  апстиненције  – то  је  критична  фаза  позната
као   феномен   прве   чаше.   Један   део   алкохоличара   пије   по
систему   доливања   што   омогућава   континуитет   одржавања
алкохолемије   у   крви   како   би   могли   да   функционишу,   јер   у
пртотивном наступа апстиненцијална криза.

4. Пад толеранције (хронична фаза) – настаје у завршној фази
болести нпр. Лице које је конзумирало један литар жестоког
пића често не може да попије више од једне до две чаше.

Једна од практичнијих подела алкохолизма у циљу што
успешнијег раног откривања је на:

1. Рани

ZETA тип

– за који је својствено коришћење субститута

алкохола у случају недостатка алкохолних пића.

3. Штетност и последице алкохолизма

Дуготрајно пијење алкохола доводи до озбиљњих оштећења
организма. Јављају се три фазе оштећења:

Физичка оштећења

Не постоји орган или систем органа у организму човека који
због употребе алкохола није оштећен. Алкохол деструктивно
делује на све ћелије и ткива директно, а индиректно делује на
метаболизам шећера, протеина и масти, и  посебно витамина
Б   групе.   Изазива   промене   на   јетри(цироза).   Свака   четврта
особа која злоупотребљава алкохол болује од чира. Постоји
опасност од оштећења срца, бубрега, коже, мрежњаче, као и
могућност настанка епилепсије. Степен нарушености здравља
зависи   од:   предодређености   особе   за   поједине   болести,
дужине   трајања   алкохолизма,   општег   стања   организма,   од
наследних     фактора,   врсте   алкохолног   пића   које   је
алкохоличар користио. Ако не приступи лечењу, због тешког
оштећења разних органа, алкохоличар брзо умире.

Слика бр.1

Психичка оштећења

Психичка   оштећења   се   тичу     менталног   здравља,   односно
квалитета психичког живота. Јавља се отежана концентрација,
слабљење   меморије,   пад   интелигенције,   поремећај
расположења. Оне нарушавају унутрашњу духовну равнотежу
и   односе   према   другим   људима   у   заједници.   Јавља   се
промена личности, и врло наглашене сметње и поремећаји:



Поремећаји психичких функција



Промене карактера и личности



Психотични поремећаји

Социјална оштећења

Социјалне последице се јављају у свим фазама развијеног
алкохолизма. Са социјалног становишта, могу се разликовати
две фазе:



Породчна оштећења

: Болесник још успева сачувати

друштвени углед, али зато у породици долази до

комплекса.   У   преводу  пелагра    значи  “груба   кожа”.   Делови
коже   изложени   светлу   постају   тамни   и   и   упаљени.   Касније
болесник добија пролив, а душевно стање му се погоршава.
Психијатријски симптоми који се јављају уз пелагру могу бити
разноврсни   и   припадају   групи   акутног   или   хроничног
психосиндрома.   Најбољи   начин   лечења   је   уравнотежена
исхрана.   Лекар   може   преписати   таблете   које   садрже
никотински киселину и дрге витамине.

3.1.2. Обољењa система за варење

Код алкохоличара су честе упалне промене горњег дела

пробавног   система.   Ове   промене   се   уочавају   на   слузокожи
уста,   ждрела   и   једњака.   Хронични   катар   једњака   веома   је
честа поседица дуготрајног конзумирања алкохолних пића, а
испољава се као печење у усној шупљини, нарочито у пределу
једњака.   Код   људи   склоних   прекомерном   пијењу   у   великом
броју сличајева настаје рак једњака.

Честа су и оштећења слузнице језика: глоситис

леукоплакија  језика.  Глоситис   је   упала   језика.   Настаје   због
претераног   пушења,   инфекције   уста,   презачињене   хране   и
алкохола. Упала се лечи лековима против против инфекције и
витаминима.   Леукоплакија   се   манифестује   у   одебљаним
белим   пегама   на   слузници-   обично   на   слузници   језика   и   са
унутрашње стране образа а настаје због прекомерног раста
ткива.   Некад   леукоплакија   предходи   раку   језика.   Код
алкохоличара се може јавити непријатан задах из уста. Зуби
су   запуштени   и   дефектни.   Није   никаква   реткост   да
алкохоличари у млађој доби сасвим остају без зуба.

Vomitus matutinus или јутарње повраћање је условљено

алкохолиним оштећењем желудачне слузнице. Понекад то
није право повраћање, већ изразит напад мучнине, са