Univerzitet u Pristini
Fakultet tehnikih nauka
Inzenjerstvo zastite zivotne sredine I zastite na radu
Predmet:Odrzivo koriscenje prirodnih resursa
Tema: Rudna lezista alpinotipnih peridotitsko-gabro kompleksa
Lezista hroma
Profesor: Emin Memovic
Student: Jovana Dincic 10/12
RUDNA LEZISTA ALPINOTIPNIH PERIDOTITSKO-GABRO KOMPLEKSA
Alpinotipni peridotitsko-gabro I peridotitski magmatski kompleksi obuhvataju stene koje su
prostorno vezane sa mobilnim delovima zemljine kore/geosinklinalne oblasti ili, prema
zastupnicima tektonike ploca, riftogene zone I zone odvajanja okeanske kore, ili zone kolizije
ploca/, cija diferencijacija pocinje u gornjem omotacu, a zavrsava se u okviru prostora gde ih
danas nalazimo. Nije iskljuceno da su neki od alpinotipnih ultrabazicnih kompleksa dovodjeni u
danasnji polozaj I u vec ocvrslom stanju. Prema poreklu, ovi kompleksi predstavljaju
diferencijate peridotitske magme.
Alpinotipni peridotitsko-gabro kompleksi pokazuju niz specificnosti, pocev od svog porekla,
uslova I toka diferencijacije do struktura koje kontrolisu njihov razmestaj I rudnih lezista koja su
sa njima genetski I prostorno vezana. Otuda razmatranje geneze rudnih lezista u ovom tipu
magmatskih kompleksa nije moguce odvojiti od prikaza razvoja maticnih magmi.
Medju najznacajnija magmatska rudna lezista, genetski I prostorno vezana sa alpinotipnim
peridotitsko-gabro kompleksima, ubrajaju se lezista hroma, daleko manje platine, a samo delom
gvozdja I titana.
Od opstih petrogenetskih karakteristika ovih magmatskih kompleksa treba pomenuti sledece:
Regionalni tektonski polozaj:
Peridotitsko-gabro I peridotitski kompleksi su prostorno najcesce vezani sa zonama dubokog
razlamanja, koje nesumnjivo zadiru I u domen zemljinog omotaca. Prema karakteru zona
dubinskog razlamanja Sokolov (1970) izdvaja zone koje su u vise navrata bile ozivljavane, I
“kratkotrajne zone”: sa prvim su obicno vezani intruzivi vecih razmera I sa potpunijie
izdiferenciranim clanovima, dok su za druge vise karakteristicni magmatski kompleksi manjih
razmera. Alpinotipni peridotitsko-gabro kompleksi najcesce obrazuju veoma rasprostranjene
pojaseve, koji se pruzaju ponekad I vise hiljada kilometara. Potpunije karakteristike ovih
kompleksa daje Vili(1969).
Sastav:
U vecini alpinotipnih kompleksa preovladjuju periodititi.
Iako alpinotipni kompleksi ne pokazuju uvek jasnu istaknutu pravilnost u razmestaju pojedinih
clanova magmatskog kompleksa, cime se I bitno razlikuju od stratiformnih kompleksa, ipak I u
okviru alpinotipnih peridotitsko-gabro kompleksa se cesto moze uociti izvesna zonalnost
razmestaja pojedinih predstavnika kompleksa. Najvisi delovi kompleksa obicno su izgradjeni od
gabra I kiselijih predstavnika ultrabazicne stene, dok u nizim delovima magmatskih kompleksa
preovladjuju najbazicnije stene / duniti obicno imaju znatno rasprostranjenje/. U pojedinim
hromitonosnim kompleksima Urala / reon Kempirsaja/, postoji I jedna asimetricna lateralna
