Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “ Visan”
Seminarski rad
Analgetici i antipiretici
PREDMET: FARMAKOLOGIJA
Profesor:
Spec. farm. Danijela Pecarski
Student:
Jelena Ilkić
Br indeksa13-II
Beograd,novembar 2014
4
1 . A n a l g e t i c i
"Sedare dolorem - divinum opus est", "Smiriti bol - božanskoje delo". Ova
stara latinska izreka nesumnjivo ima svoj puni značaj i danas. Zaista, ništa nije
tako zahvalno kao što je otkloniti bol kod bolesnika.Analgeticl otklanjaju bol pri
potpuno očuvanoj svesti bolesnika. I mnogi drugi centralni depresori otupljuju
osećaj bola, ali pri tome prouzrokuju izrazitu opštu depresiju centralnog nervnog
sistema.
Prilikom uzimanja nekih lekova ove grupe postoji velika opasnost od
razvijanja psihofizičke zavisnosti. Pravilna primena ovih lekova je usko povezana
sa profesionainom odgovornošću lekara, ali je ona takode regulisana posebnim
zakonom.
1.1. Podela analgetika
Analgetici se mogu podeliti u dve velike grupe:
Opioidi ("narkotički" analgetici ) :
alkaloidi opijuma i njihovi polusintetskiderivati:Morfin, kodein,
diacetilmorfin (Heroin),
sintetski analgetici-zamena za prirodne alkaloide opijuma:petidin
(Meperidin, Dolantin), metadon (Heptanon), pentazocin (Fortral) i dr.
Antipiretički analgetici (“nenarkotički” analgetici):
acetisalinska kiselina
paracetamol
aminofenazon (aminopirin)
fenilbutazon (Butazolidin) i dr.
5
Svi opioidi, u manjoj ili većoj meri, prouzrokuju stvaranje zavisnosti, dok
antipiretički analgetici nemaju tu osobinu.
Opioidi su snažniji analgetici i mogu suzbiti čak i najjače bolove (opekotine,
frakture, maligni procesi).Antipiretički analgetici suzbijaju bolove u mišićima i
zglobovima, glavobolju i zubobolju.
Svi opijati deluju na zajednički tzv. opijatni receptor u centralnom nervnom
sistemu.
2. Metode ispitivanja analgezije
Bol je specifično senzorno iskustvo koje podrazumeva ne samo osećaj bola,
već i njegovo psihičko doživljavanje.Otuda je kako eksperimentalno tako i kliničko
ispitivanje analgetika veoma teško.
2.1. Eksperimentalno ispitivanje
Sve metode ispitivanja analgetičkih lekova na životinjama svode se na
eksperimentalno izazivanje bola, koji se zatim suzbija primenom analgetika. U
ispitivanju analgetika koriste se sledeće metode:
Primena toplote na ogranićeni deo tela eksperimentalne životinje,
Primena mehaničkog ptitiska na određeni deo tela
Električka stimulacija zubne pulpe
Stavljanje životinje na toplu ploču
Intrapetitonealno ubrizgavmje bradikinina prouzrokuje bol koji se može
suzbiti ili antigonizovati analgeticima.
7
3. Opioidi ("narkotički" analgetici)
Prirodni alkaloidi iz opijuma
Opijum je sok dobijen zasecanjem nezrelih čaura. Oko 25% težine opijuma
čine alkaloidi, a ostalo su inertne materije. Najvažniji alkaloidi opijuma su:
morfin,
kodein,
papaverin,
noskapin.
Prema afinitetu za opoidne receptore opioidi se mogu podeliti na snažne
( morfin,metadon,meperidin i fentanil) i blage (kodein i prpoksifen).
Morfin:
Farmakodinamski profil morfina je raznovrstan: ublažava i najjače bolove,
deprimira centar za disanje i reflex kašlja, izaziva nauzeju ipovraćanje
stimulacijom centra za povraćanje, usporava peristaltiku creva.
Najvažnije efekte morfin ispoljava u centralnom nervnom stemu i glatkoj
muskulaturi digestivnog trakta.
Posebna karakteristika morfina je da na pojedinim integracionim nivoima
centralnog nervnog sistema deluje depresivno, a na drugima ekscitatorno.
Najvažniji farmakološki efekt morfina, zbog kojeg se ovaj lek upotrebljava u
terapiji, je analgezija. Morfin otklanja čak i najjače bolove, a da pri tome ne
prouzrokuje opštu depresiju centralnog nervnog sistema, ni gubitak svesti. Pri
tome, morfin ne menja prag za percepciju drugih čulnih utisaka (dodir, miris, sluh).
Morfin, prema tome, deluje samo na bol kao specifično senzorno iskustvo, koje
ima posebne karakteristike i prenosi se posebnim nervnim putevima.
