Plan revizije obezbeđuje usmeravanje pažnje na odgovarajuće oblasti revizije,
identifikaciju područja na kome se očekuju potencijalni problemi i u celini obavljanje
poslove revizije na ekspeditivan način.

Prema Međunarodnom standardu revizije (ISA) 310, pri obavljanju revizije finansijskih
izveštaja, revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeću kako bi mogao da
identifikuje i razume događaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po mišljenju revizije,
može imati značajnog uticaja na finansijske izveštaje, ispitivanja, ili izveštaj revizora.
Jedan od bitnih izvora informacija o kompaniji je intervju sa upravom i službenicima. Iz
razgovora sa upravom klijenta revizor se upoznaje sa njenim ciljevima, očekivanjima i
planovima. Ako revizor razume ciljeve i strategiju uprave, lako može da planira reviziju i
poboljša položaj preduzeća klijenta.

Plan revizije je važan i efikasan instrument kontrole izvođenja revizije, usmeravanja rada
i kontrole saradnika. Plan revizije je dokumentovana podloga koja je od koristi u toku
revizije od momenta prihvatanja angažmana do izrade revizorskog izveštaja. Zbog
važnosti plana, revizor u planu treba da predvidi sledeće:

7. odredi potreban broj revizorskog osoblja,
8. proceni materijalnost i rizik revizije,
9. proceni verovatno područje grešaka i kriminalnih radnji,
10. utvrdi povezana lica,
11. izvede preliminarne analitičke postupke,
12. proceni troškove za izvođenje revizije.

Revizorske firme trebaju osigurati kompetentno osoblje sa adekvatnom obukom i
praktičnim iskustvom. Broj izvršilaca koji će se angažovati uz rukovodioca tima
determinisan je veličinom klijenta, složenošću poslovnih promena i vremenom koje im je
na raspolaganju. Angažovanje eksperata treba planirati kao irad koji se od njih očekuje u
skladu sa Međunarodnim standardom revizije „Korišćenje rezultata rada eksperta“.

2. Analitičke procedure

Analitičke procedure su revizijska tehnika za ocenu i vrednovanje elemenata finansijskih
izveštaja na osnovu istraživanja mogućih odnosa između finansijskih i nefinansijskih
podataka koje obuhvata poređenje iskazanih i evidentiranih iznosa sa očekivanjima
revizora.

Vitorović B, Andrić M,

Osnovi revizije

, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 1996, str 42

http://www.eccf.su.ac.yu/Download/revizija/Planiranje%20revizije%20-%20prvi%20deo.pdf

Analitičke procedure koriste se u reviziji za sledeće svrhe:



kao pomoć u

planiranju

prirode, vremenskog rasporeda, i obima drugih procedura

revizije;



kao

supstantivni test

za prikupljanje dokaza o određenoj tvrdnji;



kao celovit pregled finansijskih informacija u fazama

završnog

pregleda

revizije.

Analitičke procedure

mogu da se primene, praktički, u svim fazama revizije

finansijkih izveštaja.

Analitičke procedure, kao što je napomenuto, obuhvataju poređenja evidentiranih iznosa
ili racia sa očekivanim iznosima, koje je razradio revizor. Prognoze iznosa se prave na
osnovu raznih izvora, uključujući sledeće:

1. finansijske informacije za uporedive prethodne periode;
2. očekivani rezultati, kao što su budžeti ili prognoze;
3. odnosi elemenata finansijskih informacija u datom periodu;
4. slične informacije o delatnosti u okviru koje preduzeće posluje;
5. odnosi finansijskih informacija i operativnih podataka ili drugih relevantnih

nefinansijskih informacija.

Analitičke procedure analiziraju odnose među podacima da bi se dobio dokaz o tome da
li postoji materijalna greška u finansijskim izveštajima. Koriste se tri uobičajene vrste
analitičkih procedura:



Analiza trenda



Racio analiza



Testovi logičnosti

2.1. Analiza trenda

Analiza trenda

je najčešće korišćena analitička procedura. Čine je kauzalni pristup i

dijagnostički pristup

Tabela 1. Primeri očekivanih iznosa

Izvor očekivanog iznosa