Разне опасности и негативне појаве су још од најранијег доба пратиле одвијање друмског
саобраћаја, само што су се временом мењале по врсти, изворима и интезитету. Како се
друмски   саобраћај   развијао   и   пролазио   кроз   разне   фазе  развоја,  тако   су   се   мењале   и
негативне   појаве   односно   саобраћајне   незгоде   и   последице,   које   су   се   огледале   у
свакодневном   повећању   броја   погинулих   и   повређених   лица   и   величини   материјалне
штете.
Са повећањем броја возила  на путевима,  проблеми  безбедности друмског саобраћаја у
свим градовима су све већи и захтевају свакодневно праћење стања, анализу догађаја и
предузимање одговарајућих мера ради подизања нивоа безбедности саобраћаја.
У оквиру безбедности саобраћаја прате се и изучавају извори опасности у саобраћају, а
посебно саобраћајне незгоде као појаве због којих је степен угрожености људи и имовине
достигао велике размере.
Највећи проблем безбедности саобраћаја јесу саобраћајне незгоде и њихове последице.
Саобраћајном незгодом се сматра незгода на путу у којој је учествовало најмање једно
возило у покрету и у којој је једно или више лица погинуло или повређено или је изазвана
материјална штета.
Предмет овог рада јесте анализа проблема безбедности саобраћаја у општини Лајковац за
период од 2006. до 2016. године. Последњих година у општини Лајковац су се догодиле
бројне   саобраћајне   незгоде   у   којима   је   настрадао   велики   број   лица   и   проузрокована
значајна материјална штета. Све то је указивало на потребу анализирања саобраћајних
незгода   и   њихових   последица   ради   предузимања   активности   за   побољшање   стања
безбедности саобраћаја. Потребни подаци за проучавање стања безбедности прикупљени
су   из   базе   Агенције   за   безбедност   саобраћај   и   публикација   ''Општине   и   региони   у
Републици Србији'' Републичког завода за статистику.
Рад се састоји из шест поглавља, а то су: увод, безбедност друмског саобраћаја, постојеће
стање   безбедности   саобраћаја,   анализа   стања   безбедности   саобраћаја,   предлог   мера   за
побољшање безбедности саобраћаја у општини Лајковац

и закључак.

У оквиру друге тачке овог рада је дато објашњење основних појмова из литературе о
безбедности саобраћаја. Дефинисана је активна и пасивна безбедност саобраћаја и дато је
објашњење како се мери ниво безбедности саобраћаја. Детаљно су описани апсолутни и
релативни показатељи безбедности саобраћаја.
У приказу постојећег стања безбедности саобраћаја у општини Лајковац, из коришћене
литературе и публикација, дате су вредности апсолутних и релативних показатеља о СН и
учесницима   у   СН,   са   последицама   по   времену   догађања.  Представљени   су   подаци   о
тренду који је успостављен у претходном десетогодишњем периоду, када су у питању број
саобраћајних незгода,  број погинулих  и број  повређених лица у саобраћајним незгодама
на територији општине Лајковац.
У четвртом поглављу рада извршена је анализа стања безбедности саобраћаја у општини
Лајковац.   Анализиран   је   број   саобраћајних   незгода   по   времену,   врсти   и   узроцима
настанка.   Такође   су   анализирани   и   учесници  у   саобраћајним   незгодама   према   полу,
годинама старости и својству учешћа. Подаци су анализирани и  за следеће категорије
учесника у саобраћају: пешаци, бициклисти, мотоциклисти,  мопедисти, возачи и путници
у путничким аутомобилима, возачи трактора и возачи теретних возила.
На крају рада су предложене мере за побољшање стања безбедности у општини Лајковац
и закључак.

Завршни рад

Владимир Ђурић, 06-58

Висока железничка школа струковних студија 3

2.2. Циљеви безбедности саобраћаја

Општи циљ безбедности саобраћаја је смањивање свих штетних ефеката уз неометано
одвијање саобраћаја. Ако се сузи предмет безбедности саобраћаја, онда се и циљ може
сузити на смањивање броја и свеукупних последица  СН.[3] То се може постићи на два
начина:   смањивањем   броја   незгода   и   смањивањем   последица   незгода   које   су   се   већ
догодиле.   У   том   смислу   се   разликују   циљеви   активне   и   циљеви   пасивне   безбедности
саобраћаја. Активна безбедност саобраћаја има општи циљ да спречава  СН, односно да
смањује   вероватноћу   настанка   незгоде.   Смањивањем   шанси   настанка   сваке   незгоде
појединачно, доприноси се и смањивању броја  СН. Пасивна безбедност саобраћаја има
општи циљ смањивања последица незгода које су се догодиле.
Када се, ипак, деси СН, има смисла бавити се питањем како се могу смањити последице те
незгоде, односно како смањити број настрадалих, смањити тежину страдања и смањити
материјалну   штету   у   тој   незгоди.   Смањење   последица   незгода   које   су   се   догодиле   је
могуће остварити квалитетном обуком људи у указивању прве помоћи, конструкцијом и
употребом система заштите на возилу (сигурносни појасеви, ваздушни јастуци, наслони за
главу,  итд.),   концептом   самообјашњавајућих  путева  (обележја   пута   дефинишу   и
објашњавају   очекивања   у   пројектовању,   одржавању   и   експлоатацији   путева)   и
опраштајућих   путева   (са   благим   косинама   насипа,   са   ниским   растињем   око   пута,   са
посебним тракама за прихват возила која силазе са пута, итд.). Требало би уочити да  су
циљеви   активне   безбедности   саобраћаја   присутни   док   се   незгода   не   деси,   а   пасивна
безбедност саобраћаја долази до изражаја тек када се незгода деси. Међутим, увек се
морају имати у виду оба аспекта безбедности саобраћаја.

2.3. Активна и пасивна безбедност саобраћаја

Разматрајући узроке настанка СН, тражене су мере за смањење броја и тежине последица
незгода преко услова за безбедно одвијање саобраћаја (кретање возила, пешака и других
учесника у саобраћају). Ове мере се могу посматрати са два аспекта, и то са аспекта
активне и пасивне безбедности.[2]
Под активном безбедношћу подразумевамо екплоатациона својства система човек-возило-
пут-околина,   која   обезбеђују   смањење   броја   незгода,   а   под   пасивном   експлоатациона
својства која спречавају повреде или смањују степен тежине повреда у СН.[5]
Активна безбедност саобраћаја је део научне дисциплине безбедности саобраћаја који има
циљ да спречава или смањује број незгода. Дакле, она представља скуп мера и активности
којима се доприноси смањивању вероватноће да се деси СН.
Пасивна безбедност саобраћаја има за циљ да смањи број и тежину последица СН које су
се већ догодиле. Мада неки елементи претерано доприносе активној (исправност возила,
стање   пута,   обученост   и   психофизичка   способност   возача,  итд.),   а   неки   претерано
доприносе пасивној безбедности саобраћаја (конструкција и опрема возила, опрема пута и
уређење простора око пута, обука грађана о ургентној медицини, итд.), коректно је истаћи
да већина елемената утиче и на активну и на пасивну безбедност саобраћаја. Ови утицаји
могу   бити   веома   комплексни   и   њихово   мерење   је,   по   правилу,   веома   скупо,   а   некад
подразумева   и   методе   покушаја   и   погрешки.   Неки   утицаји   се   откривају   тек   после
неколико   година   праћења   и   истраживања.   А   ретки   су   случајеви   различитих,   па   чак   и
супротних утицаја: