Часопис
БизИнфо
Година 2015, волумен 6, број 2, стр. 17-29
BizInfo
Journal
Year 2015, Volume 6, Number 2, pp. 17-29
Прегледни рад/ Reviewing paper
УДК/UDC: 336.143.232 ; 336.27(497.11)"2005/2014"
DOI:10.5937/BIZINFO1502017T
АНАЛИЗА БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА И ЈАВНОГ ДУГА
У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
ANALYSIS OF BUDGET DEFICIT AND PUBLIC DEBT
IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Mилан Тркља
1
Општина Урошевац
Резиме:
У многим развијеним земљама и земљама у развоју постоји
тренд раста фискалног дефицита. За привредни раст и његову
одрживост у будућем периоду од великог значаја је ефикасно
управљање јавним дугом и буџетским дефицитом. Буџетски дефицит
представља окидач како унутрашње тако и спољне неравнотеже.
Један од циљева фискалне политике у будућем периоду јесте свођење
дефицита на одрживи ниво. Јавни дуг представља укупну задуженост
државе који она бележи како према домаћим тако и према
инострамим повереницима у одређеном временском периоду. Заправо,
јавни дуг представља комулирани буџетски дефицит, јер држава
повећава јавни дуг када су у буџету остварени већи расходи од прихода.
С тим у вези, у раду аутор се бави анализом дефицита и јавног дуга
Републике Србије.
Кључне речи:
буџетски дефицит, јавни дуг, јавни приходи, јавни
расходи и БДП.
Abstract:
In many developed countries and developing countries there is a
trend of growth of the fiscal defici. For economic growth and its
sustainability in the future is of great importance to the efficient management
of public debt and budget deficit. The budget deficit is a trigger both internal
1
[email protected]
Милан Тркља
Часопис
БизИнфо,
2015, волумен 6, број 2, стр. 17-29
18
and external imbalances. One of the objectives of fiscal policy in the future is
the reduction of the deficit to a sustainable level. Public debt represents the
total indebtedness of the state that it captures both to domestic and to
inostramim trustees in a certain period of time. In fact, public debt represents
komulirani budget deficit, as the government increases public debt when the
budget was higher expenditures than revenues. In this connection, the author
deals with the analysis of the deficit and public debt of the Republic of Serbia.
Key words:
budget deficit, public debt, public revenues, public expenditure
and GDP.
1. УВОД
Данашњи велики проблем савремених држава па и Републике Србије је
хронична појава буџетског дефицита. Уколико дође до несклада између
јавних прихода и јавних расхода долази до појаве буџетске неравнотеже.
Република Србија из године у годину бележи веће јавне расходе од
јавних прихода. Из тих разлога Србија је приморана да се задужује код
Међународних финансијских институција, склапањем више аранжмана
са Међународним монетарним фондом (у даљем тексту ММФ) и
подизање кредита код Светске банке. Јавни дуг обухвата све
финансијске обавезе једне земље, како по основу уговора о кредиту,
тако и по другим законским основама, који проистичу из односа државе
са домаћим и страним физичким и правним лицима. Јавни дуг настаје у
условима када су држави потребна средства за одређене, најчешће
остале расходе које држава неможе да покрије редовним приходима.
Јавни дуг Републике Србије обухвата директне и индиректне обавезе
државе према домаћим и страним лицима. Према Закону о јавном дугу
Република Србија се може задуживати у домаћој и страној валути, на
домаћем и иностраном тржишту.
2. ПОЈАМ БУЏЕТСКОГ ДЕФИЦИТА И ЊЕГОВО
ФИНАНСИРАЊЕ
Буџетски дефицит је ужи појам од фискалног дефицита. Буџетски
дефицит представља мањак прихода у односу на расходе централне
државе или неке уже политичко-територијалне јединице. Међутим,
фискални дефицит представља дефицит целокупног јавног сектора
(јавна предузећа и државе). Поред наведених дефиниција у пракси могу
да се користе и други показатељи буџетског дефицита, као што су:
примарни дефицит, оперативни дефицит, циклични дефицит,
структурни дефицит итд (Ђуровић – Тодоровић и Ђорђевић, 2010, стр.
378).
Милан Тркља
Часопис
БизИнфо,
2015, волумен 6, број 2, стр. 17-29
20
залагао за коришћење буџетског дефиците и за генансирање
инвестиционе и јавне потрошње, која би се одразила на раст
националног дохотка, а самим тиме и на раст фискалног потенцијала и
капацитета пореских обврзника. „Привреда која се налази у стању
дефлаторне кризе је привреда са великим неангажовањем људских и
материјалних ресурса. Преко јавног дуга, који би се трошио каналима
јавног трошења, активирала би се до тада тезаурисана новчана куповна
снага, која би довела до активирања до тада незапослених економских
фактора у оквиру националне привреде“(Перић, 1987, стр. 36).
Јавни дуг је врста нефискалних јавних прихода. Јавни дуг обухвата све
финансијске обавезе државе, како по основу уговора о кредиту (зајма),
тако и по другим законским основама, који проистичу из односа државе
са домаћим и страним физичким и правним лицима, и односа државе са
страним државама и мултинационалним институцијама. Јавни дуг
насатаје када држави недостају одређена средства, за покриће осталих
расхода, која неможе да покрије редовним приходима (Хрустић, 2006,
стр. 175).
2.1. БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ И ЕФЕКАТ ИСТИСКИВАЊА
Croving-out effect означава ефекат истискивања приватних инвестиција
из финансијских токова у условима растућих јавних дугова и каматних
стопа на тржиштима капитала. Овај ефекат наступа услед експанзије
јавног сектора, па потреба финансирања буџетског дефицита доводи до
притиска на тржиште капитала, као и до погоршавања услова
финансирања продуктивних инвестиција (Томљановић, 1990, стр. 192).
До истискивања инвестиција долази се из разлога што се буџетски
дефицит не елиминише усклађивањем јавних расхода и јавних прихода,
већ се недостајућа средства обезбеђују повећаним задуживањем државе
на тржишту капитала. Повећана тражња за капиталом резултира у расту
каматних стопа, што дестимулативно утиче на инвестиције приватног
сектора (Ђуровић - Тодоровић, и Ђорђевић, 2010, стр. 378).
„Ефекат истискивања“ као нови феномен први је уочио и лансирао
Хотри. Он указује да се целокупна јавна потрошња која је финансирана
из штедње, а не путем креирања новца централне банке, доводи до
пораста каматних стопа и истискује једнак обим потрошње приватног
сектора привреде, тако да је експанзивни ефекат буџетског дефицита
раван нули (Hawtrey, 1925, p. 240).
Постоје различита схватања о ефекту истискивања међу економистима.
Монетаристичка концепција
критички иступа по питању коришћења
