Структура рада

Анализа ефеката процеса приватизације у Србији

САДРЖАЈ

УВОД

I : Методологија истраживачког рада

1.1. Предмет истраживања

1.2. Значај истраживања

1.3. Циљеви истраживања

1.4. Хипотезе истраживања

1.5. Методе истраживања

1.6. Структура рада

II ПОЈАМ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

2.1. Дефинисање појма приватизације

2.2. Предмет приватизације

2.3. Циљеви приватизације

2.4. Принципи приватизације

2.5. Субјекти приватизације

2.6. Купци у поступку приватизације

2.7. Субјекти надлежни за спровођење приватизације

2.8. Средства плаћања у поступку приватизације

III Модели процеса приватизације

3.1. Интерна приватизација

3.2. Екстерна приватизација

3.3. Дистрибуција (подела) акција свим грађанима

3.4. Приватизација путем формирања холдинг компанија

IV РАЗВОЈ ПРОЦЕСА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

4.1. Приватизација пре политичких промена 2000. године

4.2. Нови (актуелни) концепт приватизације

V ПРИВАТИЗАЦИЈА РЕАЛНОГ СЕКТОРА

5.1. Модели приватизације реалног сектора

5.1.1. Продаја као основни модел приватизације у Србији

5.1.2. Улога страних инвеститора

5.2. Резултати приватизације реалног сектора

VI ПРИВАТИЗАЦИЈА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА

6.1. Специфичности приватизације финансијских делатности

6.2. Модели приватизације банкарског сектора

6.2.1. Формална приватизација и ефикасност банака

6.2.2. Докапитализација формално приватизованих банака

6.3. Резултати приватизације банкарског сектора

VII ПРИВАТИЗАЦИЈА ЈАВНОГ СЕКТОРА

7.1. Модели приватизације јавног сектора

7.2. Резултати приватизације јавног сектора

VIII УТИЦАЈ НА ЕКОНОМИЈУ

8.1. Фактори који утичу на резултате приватизације у Србији

предузећима, јавним предузећима и другим правним лицима, под условима утврђеним
законом. Приватизацијом се мења власник друштвеног, односно државног капитала, тај
капитал   губи   својства   административно   колективне   својине,   тако   да   је   приватизација
саставни   део   економске   транзиције   под   којом   се   подразумева   процес   превођења
централнопланске   привреде   у   тржишну   економију,   што   је   актуелни   процес   у   свим
постсоцијалистичким   земљама.   Основни   циљ   приватизације   је   повећање   ефикасности
предузећа   проистекле   из   здравијих   мотива   пословања,   кроз   смањење   трошкова,
финансијску   рекапитализацију,   бољу   радну   дисциплину,   бољу   организацију,   нове
инвестиције и слично. Процес приватизације доводи до побољшања финансијске позиције
државе и то на неколико начина: од прихода од приватизације, од субвенција државним
предузећима и друштвеним, од повећања пореских прихода из веће економске активности.
Постојећи модел приватизације у Србији је јако лош, нити обезбеђује приватизацију, нити
приватизована предузећа добијају на ефикасности, нити је праведан. У нашој земљи се
приводи   крај   приватизације,   али   су   и   даље   видљива   два   проблема   када   је   у   питању
приватизација и финансијско тржиште. Први је тај да је тржиште капитала још недовољно
развијено у односу на меру коју би требало, а други је тај да приватизација свих јавних
предузећа није спроведена, не постоји ни јасан концепт њеног спровођења.

I МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

1.1. Предмет истраживања

Пред нама је истраживање које покушава да извуче питања везана за приватизацију

и последице које је она имала на, пре свега, запослене и грађане у Србији. Овим
проблемом и његовим последицама се све ређе баве истраживачи из академских кругова.
Политичари и теоретичари, ову тему сматрају застарелом, предметом који не завређује
њихову пажњу.

Предмет истраживања је анализа улоге процеса приватизације у транзиционим

условима са њеним ефектима у Србији. Проблем истраживања представља на који начин
држава може спровести процес приватизације који би био ефикасан према предузећима
која се налазе у транзицији. У раду је дефинисан појам приватизације са свим својим
елементима, наведени су подели процеса приватизације, објашњен је развој приватизације
кроз две фазе (пре политичких промена 2000. године и нови концепт приватизације после
политичких промена), а након тога је објашњен процес приватизације реалног сектора,
банкарског сектора и јавног сектора кроз моделе и резултати приватизације у наведеним
областима.

1.2. Значај истраживања

Значај истраживања је у ближем разумевању ефеката процеса приватизације

предузећа   са   посебним   освртом   на   остварене   резултате   овог   процеса   у   Србији.   У
истраживању смо користили теоријско-емпиријске актуелности. Истраживана су општа
научна сазнања, стручна литература и јавно доступни подаци који су били доступни путем
Интернета,   научних   форума   и   библиотека.   Реч   приватизација   била   је   у   последњој
деценији   прошлог   и   првој   деценији   овог   века   незаобилазна   тема   у   широком   спектру

интересовања обичних људи, политичара, јавних и научних радника, све до 2008. године
када   је   наступила   светска   економска   криза.   Одједном,   теме   везане   за   перспективе   и
благодети   приватизације   у   стручним   и   научним   круговима   су   постале   непожељне.
Проблемима,   посебно   последицама   приватизације   ретко   ко   се   данас   бави.   Актуелност
истраживања се тиме додатно ставља на проверу.

1.3. Циљеви истраживања

Општи циљ рада је истраживање социјално-економских последица процеса

приватизације   у   Србији.   Реализација   овог   истраживања   била   је   усмерена   на   ефекте
процеса приватизације, како би се стекла потпунија слика о реалнијем и тренутном стању
приватизованих предузећа. Научни циљ истраживања је научни опис свих или скоро свих
елемената процеса приватизације и инструмената који се могу користити у транзиционим
условима  у  Србији.  Друштвени  циљ истраживања  је  да  резултати нашег истраживања
могу   да   помогну   као   алтернативно   решење   у   превазилажењу   проблема   приватизације
предузећа користећи ефикасне инструменте.

1.4. Хипотезе истраживања

Генерална хипотеза рада:



Анализа улоге процеса приватизације у транзиционим условима кроз сагледавање
резултата и последица приватизованих предузећа у Србији.

Посебне хипотезе рада:



Успех приватизације зависи од истинске опредељености владе. Предусов је да
руководство, како у државним органима, тако и у предузећима буде опредељено
према приватизацији;



Приватизација захтева јасан план за који садржи основне циљеве, принципе,
методе и неопходне институције приватизације. Приватизација се не може
обављати према уговореној формули и крутој процедури, стога захтева максималну
флексибилност и опортунизам;



Приватизација захтева почетан успех. Ефекат демонстрације је битан, поготово на
почетку спровођења тог процеса. Зато први покушаји приватизације морају бити
успешни и да буде наду да приватизација доноси бољитак;



Максимална цена није увек и оптимална цена. Увек је важно шта ће се десити
после приватизације. Тако је, уместо постизања веће цене, важније процењивати
могућности новог власника да прошири своју делатност, уведе нову технологију,
побољша управљање, и посебно, шта ће се десити са запосленима и какве су
обавезе новог власника према запосленима;



Приватизација је у функцији развоја својинске демократије. Заправо, приватизација
је пут за јачање политичке демократије, а кроз "демократизацију капитала"
приватизација доприноси и економској стабилности и ствара нове интересне групе
које прихватају тржишни систем и приватну својину;