Analiza ekonomske znanosti kroz povijest

       ANALIZA  EKONOMSKE   ZNANOSTI  KROZ  POVIJEST

  
                                             Seminarski rad

  UVOD

U   ekonomskoj   metodologiji   razlikujemo   nekoliko   vrsta   pristupa,   odnosno 

prilaženja   nekom   objektu   ili   problemu   koji   razmatramo.   To   su   povijesni   pristup   koji 

istražuje prošlost ekonomije, pozitivistički pristup koji istražuje ekonomsku sadašnjost i 

normativni pristup koji istražuje moguću i poželjnu budućnost ekonomije u uvjetima rizika 

i neizvjesnosti. Spomenuti  pristupi nisu zamjena jedan drugome već su komplementarni. 

Povezivanje i integriranje navedenih načina promatranja ekonomije u jednu cjelinu osobina 

je holističkog pristupa studiju ekonomije. 

Cilj ovog seminara je uvod u osnovu o nastanku i razvitku ekonomije povijesnim 

pristupom.   U   kratkim   crtama   i   kronološkim   slijedom   opisana   je   povijesna   pozadina 

ekonomije, odnosno škole mišljenja iz kojih izvire sadašnje stanje ekonomske znanosti. 

Obuhvaćene su ekonomska misao Antike, srednjeg vijeka, Merkantilizam, Fiziokratizam, 

Klasična liberalna škola, utopijski socijalizam, marksistička ekonomska škola, neoklasična 

(neoliberalna)   škola,   njemačka   historijska   škola,   Keynesijanska   škola,   sraffijanska 

(neoricardijanska) škola te institucionalizam.

Ekonomija kao znanost započela je svoj razvoj sredinom osamnaestog stoljeća u 

obliku   političke   ekonomije   kao   nove   znanstvene   discipline.   Međutim   valja   navesti   i 

prethodna povijesna razdoblja u kojima su se nazirale ekonomske ideje, jer da bi razumjeli 

sadašnje   ekonomske   pojave,   potrebno   je   navesti   i   povijesne   činjenice.   Sadašnje   stanje 

nekog sustava i znanosti, pa tako i ekonomskog, uglavnom su uzrokovani zbivanjima koja 

su se dogodila u prošlosti. 

Povijesni pristup kojim se istražuje ovdje izložena tematika, postupak je u kojem se 

promatraju, percipiraju i razjašnjavaju sadašnje ekonomske pojave i problemi, odnosno 

znanje o njima sa stajališta njihove povijesti (njihovog nastajanja u prošlom vremenu i 

kretanja do sadašnjeg stanja i sadašnjeg vremena).

                                                                                                                          1

1.0.   EKONOMSKA MISAO ANTIKE

Spoznaje   o   ekonomskim   prilikama   povijesno   najstarijih   razdoblja   ekonomski 

historičari crpe iz Hamurabijevog zakonika čija se starost procjenjuje na oko 2200 god. 

p.n.e. U tom najpoznatijem zakoniku drevne Mezopotamije posebno je zanimljiv dio o 

zajmu u žitu sličan Bohm-Bawerkovoj teoriji kamata koja se temelji na razlici u vrijednosti 

dobara u sadašnjosti i budućnosti.

        U doba Antike o ekonomskim prilikama pisali su filozofi s obzirom da nije postojala 

ekonomska znanost kao zasebna disciplina. Značajno za gospodarske prilike tog razdoblja 

je to da se zbog robovlasništva  na mnoge grane gospodarskog rada gledalo kao na nečasne 

poslove za slobodnog čovjeka.

1.1.  EKONOMSKA SITUACIJA U ANTIČKOJ GRČKOJ

Filozofi Antičke Grčke bili su zaokupljeni više pitanjima metafizike dok su se 

pitanjima ekonomije bavili usput miješajući je s općom filozofijom društva i države. Opći 

nivo ekonomske misli tog perioda bio je prilično nizak. Ekonomska razmatranja data su 

krajnje   fragmentarno   u   dokumentima   i   djelima   koji   nisu   bili   u   neposrednoj   vezi   s 

ekonomskim problemima. Ali to ne znači da njihove ideje nisu bile bitne i utjecajne na 

kasniji razvoj ekonomije i ekonomske misli. To dokazuje i sama činjenica da su oni i dali 

naziv ekonomiji. Ksenofon je u svom djelu Ekonomikos prvi upotrijebio riječ ekonomija.

1

            Antički filozofi su stvarali u carstvu koje je bilo centar trgovine i kulture tadašnje 

civilizacije. Vodila se vanjskotrgovačka politika. Postojao je sistem naplate carina, a u 

nekom pogledu postoji i sličnost sa merkentilistima (zabrana izvoza u periodima oskudica, 

propise   o   tome   tko   i   pod   kakvim   uvjetima   može   obavljati   vanjsku   trgovinu).   Bilo   je 

zabranjeno neograničeno stjecanje zemljišta. Glavne smjernice ekonomske politike atenske 

države odnosile su se na financijska pitanja koja su bila od interesa za nadmoćnost Atene u 

tadašnjem   svijetu.   O   tome   su   raspravljali   tadašnji   najveći   mislioci  –   Platon,   Aristotel, 

Ksenofon, Demosten, Sokrat, Tukidid i drugi. Osuđivali su kamatu i trgovinu jer nisu 

1

 Pravo značenje grčke riječi oeconomicus je vođenje domaćinstva, odnosno upravljanje kućanstvom.         

3

                 Rimski filozofi nisu stvorili ništa novo u odnosu na nasljeđe grčke filozofije. U 

središtu rimskih pisaca nisu više filozofski problemi ekonomije, već konkretna pitanja 

poljoprivredne proizvodnje, posebno iskorištavanje općinskog zemljišta i režim privatnog 

vlasništva. U to vrijeme vodile su se rasprave oko javne zemlje, koja je dobivena na 

osnovu   osvajanja:   zemlja   se   prodavala   na   aukcijama,   dodjeljivala   kolonistima   ili 

raspodjeljivala građanima. Bitno je spomenuti tzv.poljodjelske pisce: Marko Porcije Katon, 

Marko Terencije Varon i Lucius Columella, pisac agronomskog priručnika u dvanaest 

knjiga koji se nije ograničio na tehnološke aspekte produkcije, već ocjenjuje i korisnost 

poljodjelstva u odnosu na trgovinu koju smatra rizičnom a novčarstvo smatra nemoralnom 

djelatnošću.

           Moglo bi se istaknuti rimsko pravo čije naslijeđe igra određenu ulogu u povijesti 

ekonomske   analize.   Tadašnji   pravnici   stvorili   su,   analizom   činjenica   i   načela,   pravnu 

logiku   koja   se   mogla   primijeniti   na   svaku   društvenu   strukturu   koja   priznaje   privatno 

vlasništvo i kapitalističku trgovinu. Međutim, predmet njihove analize bio je ograničen 

praktičnim potrebama zbog čega su njihova   uopćavanja dala pravna, a ne ekonomska 

načela.

1.3. RANA KRŠĆANSKA MISAO

Pisci tog razdoblja, od kojih se najviše isticao Sveti Augustin, u svojim djelima nisu 

ulazili u ekonomske probleme premda su ulazili u političke probleme Kršćanske države. 

Kršćanska   crkva   imala   je   za   cilj   društvenu   reformu   jedino   u   smislu   moralne   reforme 

individualnog   ponašanja.   Propovijedalo   se   protiv   obijesne   raskoši   i   neodgovornog 

bogatstva, a zapovijedalo se milosrđe i suzdržljivost u korištenju ovozemaljskih dobara. 

Savjetovalo se da se čovjek zadovolji jednostavnim proizvodima domaće poljoprivrede i 

industrije umjesto da teži za uvoznim luksuzom. 

Jedno od mišljenja o ekonomskim problemima koje se tada razmatralo bilo je to da 

bi vjernici trebali prodati sve što imaju i to podijeliti siromašnima ili da bi morali dati  

zajam ne očekujući ništa za uzvrat. Crkva nije nikad obećavala ekonomski raj tako da 

pitanja uzroka i objašnjenja ekonomskog mehanizma nisu bile od interesa za njezine vođe i 

pisce.                                                                                                                                      

5

2.0. EKONOMSKA MISAO SREDNJEG VIJEKA

2.1. SKOLASTIKA 

U srednjem vijeku dominira skolastička ekonomska misao, učenje koje se temelji 

na interpretacijama Biblije, te Platonovog i Aristotelovog učenja. Najistaknutiji skolastik 

bio je sv. Toma Akvinski koji je nastojao pomiriti proturječnosti između crkvene dogme i 

ekonomskih realiteta.

Katolička crkva imala je monopol sve do renesanse. Gotovo svi intelektualci tog 

vremena   bili   su   redovnici   ili   fratri.   U   školama   koje   su   osnovane   od   sedmog   stoljeća 

naovamo, svećenici su držali nastavu iz ostataka grčko-rimske znanosti i vlastite teologije i 

filozofskih   disciplina.   Iz   tih   škola   razvili   su   se   u   dvanaestom   i   trinaestom   stoljeću 

samoupravni   univerziteti   koji   su   se   ubrzo   grupirali   u   teološke,   filozofske,   pravne   i 

medicinske   fakultete.   Srednjovjekovni   znanstvenici   obično   su   nazivani   ˝školnicima˝   ili 

˝skolasticima˝.

2

Kapitalističko  poduzeće  je postojalo  i  ranije,  ali  od  trinaestog  stoljeća pa  dalje 

počinje postepeno napadati okvir feudalnih institucija koji je kroz stoljeća kočio, ali isto 

tako   i   branio,   zemljoradnika   i   obrtnika,   i   razvijati   obrise   ekonomske   strukture.   Rast 

kapitalističkog poduzeća stvorio je ne samo novu ekonomsku strukturu i probleme , već i 

novi stav prema svim problemima. Uspon trgovačke, financijske i industrijske buržoazije 

promijenio je strukturu europskog društva. Buržoazija je stekla snagu da nametne svoje 

interese.   Ta   klasa   koja   je   bila   u   poslovima   nije   mogla   gledati   na   svoje   probleme   s 

hladnoćom   znanstvenika.   Jedan   od   najvažnijih   rezultata   bila   je   pojava   svjetovnog 

intelektualca,   a   odatle   i   svjetovne   znanosti.   Oduvijek   su   postojali   svjetovni   liječnici   i 

pravnici, ali u renesansi oni su počeli istiskivati svećenički elemenat. Polazeći od svojih 

stručnih   problema   i   potreba,   svjetovni   umjetnici   i   obrtnici   počeli   su   razvijati   fond 

instrumentalnog   znanja   koji   je   bio   važan   izvor   moderne   znanosti   ali   je   rastao   izvan 

znanosti skolastičkog univerziteta. To ima svoju analogiju u ekonomici. Poslovni čovjek i 

državni službenik, također polazeći od praktičnih potreba i problema, počeli su razvijati 

fond ekonomskog znanja. 

Zatim,   tu   su   se   pojavili   humanisti.   Njihov   znanstveni   rad 

2

 Doctores scholastici-katolički crkveni učitelji dominikanskog reda u 13. st.                                                 

6

3.0. EKONOMSKE DOKTRINE NOVOG VIJEKA

3.1. MERKANTILIZAM

Merkantilizam

3

 je pravac ekonomske misli koji dominira od sredine petnaestog do 

sredine osamnaestog stoljeća. To je razdoblje dominacije trgovačkog kapitala nad sferom 

proizvodnje   koje   je   nastupilo   nakon   razgradnje   feudalne   društvene   strukture. 

Merkantilizam je prvi sustav ekonomskih ideja koji je objašnjavao međunarodnu trgovinu i 

prvu   fazu   kapizalističkog   načina   proizvodnje   koja   je   poznata   pod   nazivom   trgovački 

kapitalizam.   Povijesnu   situaciju   u   kojoj   se   taj   pravac   razvijao   karakterizira:   razvoj 

brodogradnje,otkriće kompasa i baruta, otkriće Amerike i ostala geografska otkrića, raspad 

feudalne i naturalne privrede i ubrzani razvoj kapitalističke robne proizvodnje, prvobitna 

akumulacija   kapitala   u   velikim   europskim   državama,   osvajanje   kolonija   i   širenje 

kapitalističkog   sustava,   formiranje   nacionalnih   država,   politički   apsolutizam   careva   te 

borba između monarha i parlamenta.

Povoljnu idejnu situaciju za razvoj merkantilizma stvorili su pokreti koji kritiziraju 

i smanjuju srednjovjekovnu moć crkve i religije: humanizam i renesansa, reformacija i 

prosvjetiteljstvo, te novi filozofski pravci racionalizam i empirizam.

Merkantilisti su istraživali i objašnjavali materijalno bogatstvo i način njegovog 

povećavanja   u   okviru   nacionalne   države,   ali   pomoću   međunarodne   razmjene   roba.   U 

međunarodnoj trgovini robe se prodaju po cijeni koja je veća od njihove vrijednosti, a to 

donosi ˝čist i siguran profit˝. Bogatstvo se povećava tako da izvoz bude veći od uvoza i da 

se suficit trgovačke bilance naplaćuje u novcu (odnosno zlatu) koji pritječe u domaću 

privredu. Najpoznatiji predstavnici merkantilizma bili su: Charles du Moulin, Jean Bodin i 

Antoin Montchretien u Francuskoj, Thomas Mun i James Steuart u Engleskoj, Antonio 

Sera u Italiji te Ivan Tihonović Pošoskov u Rusiji. Na Njemačkom govornom području 

razvila   se   posebna   grana   merkantilizma   koja   je   poznata   pod   nazivom   kameralizam.

4 

Najpoznatiji su predstavnici Johann H. Justi i Joseph Sonnenfels. U Hrvatskoj su se kao 

3

 tal. mercantile - trgovački

4

 lat. cameralis – komornik, rizničar, blagajnik u državnoj riznici                                                                  

8