SADRŽAJ

Strana

Uvod .........................................................................................................................3

1. FINANSIJSKA SITUACIJA KAO KLJUČNA PODLOGA FINANSIJSKOG
DUE DILIGENCE-a ……………………………….……………………………….4

Due diligence vrhunska aktivnost računovodstvene profesije privrednih društava

…..…..5

Finansijski due diligence kvalitetna provera poslovnog i finansijskog kredibiliteta

privrednih društava

………………………………………………………........7

Pojam korporativnog upravljanja

…………………………………………………8

Principi korporativnog upravljanja OECD-a

…………………………….......…….9

2. POJMOVNO UOPŠTAVANJE FINANSIJSKE SITUACIJE .............................11

Finansijska situacija u užem smislu

...................................................................11

Finansijska situacija u širem smislu

...................................................................11

Determinante finansijske situacije

....................................................................11

Valjanost konstitucione finansijske situacije

.......................................................12

Brzina cirkulisanja

.......................................................................................12

Konjukturni efekti – prouzrokovani poremećajem odnosa izmedju ponude i tražnje…

…13

Usmeravajući ili ograničavajući karakter faktora – privredni system i mere ekonomske

politike

.................................................................................................14

Inflatorni efekti – uticaji na kapital i rezultate preduzeća

.......................................14

3. NAČELO ZAŠTITE POVERILACA – KROZ PRIZMU SHVATANJA
FINANSIJSKOG POLOŽAJA ..................................................................................15

Primarna zaštita poverilaca zasnovana na stanju
(na principima sigurnosti i likvidnosti)

..............................................................15

Vertikalna pravila finansiranja – kao uslov sigurnosti

............................................16

Pravila za odnos izmedju sopstvenih i pozajmljenih izvora sredstava

........................16

Pravila za ostale odnose izmedju pojedinih vrsta kapitala

......................................16

Horizontalna pravila finansiranja – uslov likvidnosti

............................................16

Zlatno pravilo finansiranja

.............................................................................17

Zlatna bilansna pravila finansiranja

..................................................................17

Ostala pravila finansiranja

.............................................................................17

Kritička analiza pravila finansiranja zasnovanih na sigurnosti i likvidnosti

................17

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

.......................................................18

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

....................................................19

Zaključak ................................................................................................................20

Literatura ..........................................................................................................21

Uvod:

Finansijska analiza predstavlja detaljno ispitivanje finansijskih izveštaja predustaća sa

ciljem da se oceni finansijska situacija i uspešnost poslovanja i sposobnost preduzeća da stvori
gotovinu.  Predmet  finansijske analize su osnovni finansijski izveštaji tj BS, BU, BTG izveštaj o
promenama   na   kapitalu   i   napomene   uz   finansijski   izveštaj.Finansijska   analiza   bavi   se
utvrđivanjem funkcionalnih odnosa koji postoje između pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha,
sa   ciljem   dobijanja   verodostojne   ocene   o   finansijskom   položaju   i   aktivnosti   preduzeća.
Informacije   dobijene   finansijskom   analizom   predstavljaju   polaznu   osnovu   za   preduzimanje
akcija   usmerenih   na   popravljanje   boniteta   i   trenda   rasta   i   razvoja   poslovanja   preduzeća.   S
obzirom na to da su u bilansima prikazane samo monetarne vrednosti, takvi podaci imaju malu
analitičku   vrednost.Da   bi   podaci   bili   korisni   za   finansijsku   analizu,neophodno   je   između
bilansnih pozicija uspostaviti odgovarajuće relacije

Predmet analize su sredstva i izvori sredstava (podaci se dobijaju iz bilansa stanja) i

poslovni rezultat, odnosno poslovni prihodi i rashodi (te podatke preuzimamo iz bilansa uspeha).
Dakle, neposlovni prihodi i neposlovni rashodi (finansijski i vanredni) nisu predmet analize
poslovanja preduzeća, a ni objekat izlaganja u ovom radu. Takođe, objekat izlaganja su samo
poslovna sredstva i njihovi izvori, odnosno neposlovna sredstva i izvori neposlovnih sredstava su
izvan okvira ovog rada.

Osnovni cilj finansijske analize je sagledavanje slabosti koje mogu dovesti do

finansijskih problema u preduzeću u budućem periodu i preduzimanje adekvatnih mera za
njihovo otklanjanje. Finansijska analiza treba da pruži odgovore o tome kakva je likvidnost
preduzeća, kako menadžmet finansira investicije, da li preduzeće ostvaruje dovoljan iznos
profita, da li akcionari primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasništva i slično.

U komanditnom društvu ima takođe odredjenih novina : komplementari mogu biti i

fizička i pravna lica sa ograničenjima; nema propisanih organa; nije propisan obavezni ulog;
poslovno ime ne mora biti lično; sloboda uređenja odnosa; jedan osnivački akt.

Kod društva sa ograničenom odgovornošću novine se odnose na: limit broj članova;

jedan osnivački akt za registar; ulog moze biti i u vidu rada i usluga društvu; troškovi osnivanja
su deo uloga; osnovni kapital je 500 eura u dinarskoj protivvrednosti; upis u Registar jednom
godišsnje usled povecanja i smanjenja kapitala; nema ograničenja za sopstvene udele;
odlučivanje bez sednice za društvo do 10 clanova.

Najveći broj novina odnosi se na akcionarska društva : jedan osnivački akt za Registar;

troškovi osnivanja su deo uloga; nepostojanje akcija na donosioca; izdate i neizdate akcije;
sticanje sopstvenog kapitala; stručnog poverenika; sekretara društva; korporacijski kodeks o
upravljanju.

Zakon o privrednim društvima pravi razliku između dva tipa akcionarskog društva :

zatvorenog  i  otvorenog.  Zatvoreno  akcionarsko  društvo  može  imati   najviše   100  akcionara,
međutim  društvo  će  prerasti  u  otvoreno  ukoliko  se broj  akcionara  poveća  i  održi  iznad  te
granice u periodu  od  godinu dana.  Za  osnivanje  zatvorenog  akcionarskog  društva  minimalni
novčani ulog osnovnog kapitala je 10.000 evra, a kod otvorenog akcionarskog društva 25.000
evra. Ovaj limit može biti i povećan za osnivanje finansijskih i osiguravajućih organizacija, ali
isključivo na osnovu propisanog zakona.

Zakon je moderan, liberalan, sofisticiran, a svoj kredibilitet će steci tek u korelaciji sa

drugim zakonima.

Due diligence vrhunska aktivnost računovodstvene profesije

privrednih društava

Samo u 2004. godini preko 36.000 kompanija širom sveta, prema podacima Securities

Data Publishing of  New York, New Yearsey je najavilo “ mergers & acquisitions” transakcije
u   vrednosti  od  3.960  milijardi  US  dolara.  Prilikom  pokretanja  pomenutih   procesa  treba
pomenuti staru  poslovnu  izreku,  prema kojoj  su  profit  i rizik dve strane  istog  novčica, koja
asocira na to da se neizbežno suočiti, prilikom spajanja, preuzimanja, pripajanja sa određenim
stepenom rizika.

Čak 80 % “ Mergers & Acquisition” transakcija, prema nedavnim istraživanjima koje

je sproveo Pricewaterhouse Coopers, nije stvorilo akcionarima dodatu vrednost. Pitanje koje
se ovde postavlja je kako smanjiti rizik pogrešnih odluka u “ Mergers & Acquisition”
aktivnostima. Odgovor na ovo pitanje dovodi nas do due diligenca u privrednim društvima.
Due diligence je engleska reč koja se na našim prostorima koristi kao domaca reč i za koju ne
postoji adekvatan prevod. Slično nekim drugim terminima kao sto su broker, diler, berza i sl.

Prema merodavnim rečnicima engleskog jezika za pojam due diligence su date sledeće

definicije   :  briga  da  razumna  osoba  izvrši  odredjenu  radnju   u  okolnostima   da  izbegne
nanošenje  štete  drugim  osobama  ili  njihovoj  imovini ;  istraživanje  ili  analiza  kompanije  ili
organizacije  radi  pripreme   poslovne  transakcije  ;  proces  u   kome   kupac  ili  investitor  u
određenu  kompaniju  ili  biznis  istražuje  evidencije predmeta  kupovine  radi saznavanja  da  li
postoje “ skriveni kosturi u ormaru”.

Due diligence predstavlja detaljno ispitivanje društva koje je potencijalni predmet

preuzimanja, koje predvodi kupac s ciljem stvaranja sigurnosne mreže koja bi trebalo da
minimizira rizik, odnosno umanji opasnost od eventualnih iznenađenja koja bi se mogla pojaviti
po okončanju transakcije. To je proces u kome potencijalni investitor prikuplja informacije o
ciljanoj kompaniji, njenom poslovanju i okruženju u kojem posluje, kako bi se obezbedio da ce
doneti adekvatnu investicionu odluku.

Prodavac takođe može obavljati due diligence, motivisan prvenstveno obezbeđenjem

bolje pregovaračke pozicije, jer bi se upoznao sa svojim eventualnim slabostima, zatim potvrdio
koje su mu prednosti i jake strane i na kraju uverio se u tačnost podataka kojima raspolaže.

Due diligence se podrazumeva u sledećim slučajevima : (vlasničko restrukturisanje i

emisija hartija od vrednosti, transakcije tipa “ Mergers & Acquisitions”, nove emisije deonica,
zajednička ulaganja, sporazumi o poslovno tehničkoj saradnji sa dobavljačima i kupcima,
započinjanje novih poslova koji se elaboriraju u posebnim dokumentima, osvajanje novih tržista,
traženje većih iznosa kredita kada potencijalni kreditor radi proveru zajmotražioca u obliku due
diligence-a ).

Zaključak due diligence-a se daje u vidu preporuka učesnicima odlučivanja da započnu

pregovore o realizaciji poslovnog poduhvata ili da se od toga odustane. Kompanijama
tradicionalnog i informatičkog biznisa neophodan je due diligence. Bitnih razlika u samom
postupku obavljanja due diligence-a nema, bez obzira na karakter imovine kompanije tj. fizički
opipljiv ili neopipljiv.

Naš zakon o privrednim društvima reguliše četiri pravne forme privrednih društava :

ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. U načelu due
diligenca  akcionarskih  društava  je  jednostavniji  nego  due diligence društava  sa  ograničenom
odgovornošću, dok je u skupini akcionarskih društava to lakse učiniti za javna nego za privatna
akcionarska  društva.  Due  diligence  se   u  privatnim  kompanijama  mora   uraditi  sa   posebnom
pažnjom,  zato  što  akcionarska  društva koja  ne  kotiraju  na berzi nisu  u  obavezi  objavljivanja
svojih  finansijskih izveštaja,  kao  sto ih ne moraju dostavljati  komisiji za hartije  od vrednosti  i
berzi, a isto tako nisu u obavezi  pribavljanja mišljenja nezavisnog eksternog  revizora o svojim
finansijskim izveštajima.

U anglosaksonskom i evropskom pravu su prisutne razlike u tretmanu investitora i

poverilaca i ciljane kompanije. Pored toga pravni sistemi nekih zemalja su čak bazirani na
običajnom pravu, izvedenom iz ranijih sudskoh odluka. U prekograničnim poslovnim
kombinacijama i transakcijama različite pravne reči i prakse pojedinih zemalja stvaraju ozbiljne
poteškoće.