2.Analiza prinosnog položaja (finansijskog položaja)
Pri analizi finansijskog rezultata vrši se
vremensko i prostorno upoređivanje.
Vremensko upoređivanje
prikazuje razvoj, napredovanje preduzeća u ostvarivanju
finansijskog rezultata.
Prostorno upoređivanje
je važno radi ocene kako preduzeće stoji u odnosu na konkurenciju.
Problem izbora uporednog preduzeća
se može rešiti na dva načina:
1. Da se za uporedno preduzeće uzme najbolje konkurentno preduzeće
2. Ili da se upoređivanje vrši sa svim konkurentnim domaćim preduzećima
Ako se prostorno upoređivanje vrši sa najboljim konkurentnim preduzećima
analiza će
pokazati približava li se ili zaostaje preduzeće u odnosu na najbolje konkurentno preduzeće,
to je bitno saznanje za vođenje poslovne politike u pravcu približavanja finansijskih rezultata
posmatranog preduzeća finansijskom rezultatu konkurentnog preduzeća.
Ako se prostorno upoređivanje vrši sa svim konkurentnim preduzećima
analiziranog
preduzeća, analiza će pokazati postiže li ono bolje ili lošije finansijske rezultate od proseka
svih konkurentskih preduzeća, a o je opet važno saznanje za vođenje poslovne politike s
ciljem da preduzeće bude natprosečno, jer mu samo to pruža šansu da u konkurenciji
opstane na tržištu.
Primenjuju se iste metode analize i kod analize bilansa uspeha posmatranog preduzeća i kod
analiza bilansa uspeha konkurentnog preduzeća, odnosno zbirnog bilansa konkurentskih
preduzeća.
Analiza prinosnog položaja ili analiza finansijskog rezultata, na osnovu informacija
obelodanjenih u finansijskim izveštajima, vrši se putem:
1.analize strukture i rasporeda prihoda
2.analize strukture bruto finansijskog rezultata
3.analize rizika ostvarenja finansijkog rezultata i donje tačke rentabiliteta
4.analize finansijske moći
5.analize rentabilnosti
2.1 Analiza strukture i rasporeda prihoda
2.1.1 Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda
Struktura ukupnog prihoda
pokazuje po osnovu čega i koliko je ostvareno prihoda, a
raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo opterećenje pojedinim vrstama rashoda i udeo
finansijskog rezultata u ukupnom prihodu.
Struktura ukupnog prihoda-
tipično preduzeće treba da ima dominantan udeo poslovnih
prihoda (preko 90%) u ukupnom prihodu.
Struktura rasporeda ukupnog prihoda
pokazuje opterećenje ukupnog prihoda pojedinim
vrstama rashoda.
Opterećenje ukupnog prihoda rashodima finansiranja uslovljeno je vlasničkom strukturom
pasive i visinom kamatnih stopa.
Udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu-
kada je finansijski rezultat pozitivan, udeo
finansijskog rezultata u ukupnom prihodu zapravo pokazuje koliko procenata ukupnog
prihoda otpada na finansijski rezultat.
2.1.2 Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda
Poslovni prihod
je dominantna (glavna) komponenta ukupnog prihoda, a poslovni rashodi su
dominantna ili glavna komponenta ukupnih rashoda.
Poslovni prihod
= prihod od prodaje + povećanje vrednosti zaliha učinaka –smanjenje
vrednosti zaliha učinaka.
Pored toga što je važno da prihod od prodaje dominira u poslovnom prihodu, ne manje je
bitno na kom tržištu je ostvaren prihod od prodaje na domaćem ili stranom tržištu.
Struktura rasporeda poslovnog prihoda
u stvari pokazuje opterećenje poslovnog prihoda
pojedinim vrstama rashoda.
Kod tipičnog preduzeća najveće opterećenje poslovnog prihoda čine
varijabilni materijalni
rashodi koji obuhvataju:
1.troškove materijala
2.troškove goriva i energije
3.troškove proizvodnih usluga i nabavnu vrednost robe
U vezi sa opterećenjem poslovnog prihoda varijabilnim materijalnim rashodima povezan je i
globalni paritet prodajnih i nabavnih cena, a po tom osnovu i kurentnost proizvoda na tržištu
gde razlikujemo:
proizvodnu kurentnost i cenovnu kurentnost
.
Kada je proizvod kvalitetan i uz to ima svojstva koja preferiraju kupci tada je reč o
kurentnosti proizvoda
, prodaje se po višoj prodajnoj ceni i uprkos tome održava se na tržištu
ili se njegova tražnja čak i povećava.
Obrnuto je kod proizvoda slabijeg kvaliteta i sa manje svojstava koje cene kupci, njegova
prodajna cena je niža, tada je reč o
cenovnoj kurentnosti
, uz pomoć nižih cena proizvod se
održava na tržištu.
Proizvodna kurentnost
obezbeđuje bolji paritet prodajnih i nabavnih cena od
cenovne
kurentnosti
, a uz to
proizvodna kurentnost
čvršće drži proizvod na tržištu i širi njegovo
tržište nego što je to slučaj sa
cenovnom kurentnosti.
Pretežno fiksne rashode čine:
1.troškovi naknada (dnevnice za službena putovanja, prevoz radnika na rad i sa rada,,
naknada za ishranu radnika)
2.troškovi neproizvodnih usluga
3.troškovi reprezentacije
2. Očito je u tome da se oceni izgled supstitucije otplaćenog dugoročnog duga sopstvenim
kapitalom stvorenog akumuliranjem neto dobitka.
Pokrivenost preferencijalne dividende
Ako akcionarsko preduzeće ima preferencijalne ili povlašćene akcije vlasnicima tih akcija
pripada fiksna dividenda koja je određena odlukom o izdavanju preferencijalnih akcija ili u
procentu od nominalne vrednosti preferencijalne akcije ili u apsolutnom iznosu po jednoj
preferencijalnoj akciji. Takva fiksna dividenda odnosno preferencijalna dividenda predstavlja
fiksnu obavezu za preduzeće, njena visina ne zavisi od ostvarenog neto dobitka mada je izvor
za njeno pokriće neto dobitak, tačnije raspodelom neto dobitka obezbeđuje se izdvajanje za
fiksnu dividendu.
Fiksna (preferencijalna) dividenda * 1/(1-poreska stopa na finansijski rezultat izražena
decimalnim brojem)
Pokrivenost preferencijalne dividende se računa kao:
poslovni dobitak+troškovi zakupa/ troškovi kamata+troškovi zakupa+ dospela glavnica
dugoročnog duga+preferencijalna dividenda* 1/1-prosečna stopa
Pokrivenost ukupnih fiksnih obaveza izražava se:
poslovni dobitak+troškovi zakupa/ troškovi kamata+ troškovi zakupa+ dospela glavnica
dugoročnog duga+ preferencijalna dividenda+ porez na finansijski rezultat
3. Analiza imovinskog položaja
Imovinski položaj preduzeća
čini aktiva.
Analiza imovinskog položaja obuhvata:
1.analizu strukture ukupne aktive (struktura poslovne aktive i struktura operativne aktive)
2.analizu fiksne imovine (struktura fiksne imovine, dotrajalost fiksne imovine, tehnička
opremljenost i iskorišćenje kapaciteta)
3.analizu obrtne imovine (struktura obrtne imovine i brzina obrtanja)
4.analizu obrta poslovne imovine i roka povraćaja
3.2 Analiza fiksne imovine
Analiza fiksne imovine obuhvata:
1. Strukturu fiksne imovine
2. Dotrajalost fiksne imovine
3. Iskorišćenje kapaciteta
4. Efikasnost korišćenja osnovnih sredstava
3.3 Analiza obrtne imovine
3.3.1 Definicija i pojavni oblici obrtnih sredstava
Obrtna sredstva
su deo poslovnih sredstava koji svoju vrednost, po pravilu, odjednom
prenose na proizvod nove upotrebne vrednosti.
U obrtna sredstva
može da bude uključen pogonski i poslovni sitan inventar.
Ako se izuzmu izuzeci učinjeni zakonskim propisima, da se obrtnim sredstvom smatra ono
sredstvo koje se u jednom ciklusu reprodukcije transformiše iz početnog pojavnog oblika-
novca (N) u završni pojavni oblik-novac (N1).
Koliko će trajati ciklus reprodukcije najviše zavisi od dužine trajanja tehnološkog procesa.
Obrtno sredstvo
je sredstvo čiji je koeficijent obrta 1 i veći od 1.
Polazeći od kružnih kretanja sredstava u procesu reprodukcije N-R...P....R1-N1
obrtna
sredstva javljaju se u :
1.novčanom
2.naturalnom
3.prelaznom obliku
Novčani oblik
-
Novac
predstavlja početni i završni oblik obrtnih sredstava.
Naturalni oblik obrtnih sredstava, zavisno od mesta u reprodukcionom ciklusu, može da
bude u vidu:
1.
sirovina i materijala
(R)- predstavljaju vrednosti koje će u procesu proizvodnje biti
transformisane u proizvod nove upotrebne vrednosti, odnosno gotov proizvod.
2.
nedovršene proizvodnje
(P)- predstavlja vrednost proizvoda nove upotrebne vrednosti čija
je proizvodnja otpočela, a nije završena. Ovde spadaju i sopstveni poluproizvodi koji će biti
utrošeni za proizvodnju gotovog proizvoda.
3.
gotovih proizvoda
(R1)-predstavljaju vrednost u visini cene koštanja proizvoda nove
upotrebne vrednosti. Ovde spada i trgovinska roba koju je trgovinsko preduzeće nabavilo
prodaje radi.
Prelazni oblik obrtnih sredstava
predstavlja vrednost potraživanja.
Potraživanja mogu da nastanu po osnovu:
1.prodaje gotovih proizvoda kupcu
2.Davanja avansa dobavljačima ili davanja kratkoročnog kredita
Do potraživanja po osnovu prodaje gotovih proizvoda
dolazi uvek kada se prodaja ne vrši za
gotovo, odnosno kada se prodaja vrši sa odloženim rokom plaćanja.
Potraživanja po osnovu datog avansa
nastaju kada se dobavljaču roba plati unapred, a
potraživanja po osnovu kratkoročnog kredita nastaju kada se bilo kom licu da kratkoročni
Raščlanjivanje gotovih proizvoda
(R1) vrši se na proizvode kako bi se utvrdilo koji proizvodi
izazivaju poremećaj, a zatim se ispituju uzroci.
Uzroci mogu biti različiti, a najčešći su:
pojava supstitucije na tržištu tog proizvoda, loš kvalitet i visoka cena.
Raščlanjivanje potraživanja od kupaca (Pk)
vrši se na kupce kod kojih se vrši naplata u
ugovorenim rokovima i kod kojih se vrši naplata sa zakašnjenjem.
Promena strukture obrtnih sredstava kod preduzeća čija je proizvodnja ili prodaja sezonskog
karaktera zakonita je
POJAVA
. To je diskontinuirana struktura.
Kod promene strukture obrtnih sredstava, postoje dve faze:
1.faza angažovanja
2.faza realizacije
Smisao
analize strukture obrtne imovine
sastoji se u tome da se utvrdi vreme kada nastupa i
koliko traje faza angažovanja i s tim u vezi i finansijsko naprezanje, odnosno kada nastaje
faza realizacije i koliko traje.
Kada se odredi vremenska dimenzija i stepen (veličina) faze angažovanja i faze realizacije
onda dinamika strukture obrtnih sredstava pokazuje da li je došlo ili ne do poremećaja u
cirkulaciji obrtnih sredstava.
Ako se faza angažovanja produžuje, što će delovati i na povećanje obima ukupnih obrtnih
sredstava, a u strukturi se povećati učešće robnih obrtnih sredstava i s tim u vezi povećavaće
se i finansijsko naprezanje, to znači da je ritam transformacije robnih obrtnih sredstava
poremećen.
3.3.4 Analiza promene brzine obrtanja obrtne imovine
Da li se brzina obrtanja ukupnih obrtnih sredstava i pojedinih pojavnih oblika obrtnih
sredstava povećava ili smanjuje može se utvrditi ako se broj dana trajanja jednog obrta u
tekućem periodu uporedi sa:
1.ostvarenim brojem dana trajanja jednog obrta u prethodnom periodu ili
2.planiranim brojem dana trajanja jednog obrta za tekući period
Do promene brzina obrta u različitim vremenskim periodima, odnosno do odstupanja
stvarne od planirane brzine obrta pojedinih pojavnih oblika obrtnih sredstava
, a time i
ukupnih obrtnih sredstava, dolazi ili zbog promene efekta ili zbog promene obima.
Ni svako ubrzanje obrta izazvano povećanjem efekta ili smanjenjem obrta nema isti kvalitet.
I)
Faktori promene efekta i obima zaliha materijala
Obim zaliha materijala uslovljen je:
1.
obimom dnevnih utrošaka u procesu proizvodnje
2.mogućnošću sinhornizacije nabavke i utrošaka
3.stanjem na tržištu materijala
