BEOGRADSKA BANKARSKA AKADEMIJA
FAKULTET ZA BANKARSTVO, OSIGURANJE I FINANSIJE
Master rad iz nastavnog predmeta: Bankarsko poslovanje
ANALIZA FINANSIRANJA HIDROGRAĐEVINSKIH
PREDUZEĆA U POSLOVNOM BANKARSTVU
Mentor:
Student:
Prof. dr Branko Živanović
Jasmina Marinković 2015/01BFB
Beograd, septembar 2019.godine
4
Analiza finansiranja hidrograđevinskih preduzeća u poslovnom bankarstvu
Hipoteza prvog reda – Kreditni plasmani poslovnih banaka, preduzećima u sektoru
hidrograđevinske delatnosti, predstavljaju rentabilan izvor prihoda banke usled visoke
izvesnosti prihoda od plasmana i kao mogućnosti njegovog adekvatnog obezbeđenja.
Hipoteza prvog reda biće podržana kroz testiranje sledećih hipoteza drugog reda koje
su međusobno istog ranga:
1. Kreditiranje hidrograđevinske industrije predstavlja rentabilan plasman za poslovnu
banku imajuću u vidu da je najveći deo plasmana upućen prema državi i lokalnoj
samoupravi.
2. Prednost plasmana upućenih hidrograđevinskoj delatnosti ogleda se u činjenici da
prihodi predmetnih preduzeća nisu podložni teško kontrolisanim tržišnim oscilacijama
usled činjenice da su poslovi unapred dogovoreni i da su cene ovih usluga jasno
definisane
3. Plasmane je moguće adekvatno kolaterilozaviti i dodatno obezbediti garancijama
države i lokalne samouprave.
U istraživanju će biti primenjene sledeće naučne metode:
Deskriptivna,
Komparativna,
Metod apstrakcije,
Statističke metode,
Induktivno-deduktivna metoda.
Istraživanje i analiza baziraće se na deskriptivnoj statistici i analizi aspekata
finansiranja preduzeća hidrograđevinske delatnosti putem bankarskih kredita, u cilju
ukazivanja na činjenicu da takvi plasmani predstavljau rentabilan izvor prihoda poslovne
banke usled visoke sigurnosti i mogućnosti adekvatnog obezbeđenja. Na osnovu dobijenih
rezultata istraživanja pomoću induktivno-deduktivnih metoda izvešće se zaključci kako bi bila
testirana hipoteza prvog reda.
U uvodnom delu rada detaljno će biti opisan predmet razmatranja i ciljevi rada, kao i
značaj analize finansiranja hidrograđevinskih preduzeća u poslovnom bankarstvu.
5
Analiza finansiranja hidrograđevinskih preduzeća u poslovnom bankarstvu
U prvom delu rada, pod nazivom „Oblici organizovanja poslovanja u građevinskoj
delatnosti“, detaljno će biti ukazano na klasifikaciju poslova u građevinskoj delatnosti, kao i
urađena precizna analiza granske konkurencije.
U drugom delu rada, pod nazivom „Ocena kreditnog boniteta preduzeća „Milanić“
Doo Sopot“, detaljno će biti analizirani nefinansijski i finansijski pokazatelji predmetnog
preduzeća, u funkciji procene kreditnog boniteta.
Treći deo, pod nazivom „Model finansiranja hidrograđevinskih preduzeća na primeru
preduzeća „Milanić“ DOO, Sopot“, predstavlja ključni istraživački deo rada koji će dati
preciznu analizu kreditnog portfolija predmetnog preduzeća, u nameri da dokaže ili opovrgne
hipotezu da kreditni plasmani poslovnih banaka u hidrograđevinskoj delatnosti predstavljaju
rentabilan izvor prihoda banke usled visoke sigurnosti plasmana i mogućnosti adekvatnog
obezbeđenja. U ovom delu će biti analizirane i hipoteze drugog reda u nameri da dokažu gore
navedene stavove.
U zaključnim razmatranjima biće objedinjene teorijske osnove i nalazi empirijskog
istraživanja koji će iste dokazati ili opovrgnuti. Shodno tome, rad će pružiti osnove za dalje
naučne diskusije na temu finansiranja preduzeća u hidrograđevinskoj industriji.
7
Analiza finansiranja hidrograđevinskih preduzeća u poslovnom bankarstvu
Međutim, građevinarstvo u savremenoj privredi je značajan segment materijalne
proizvodnje. Obuhvata veliki broj različitih aktivnosti vezanih za realizaciju novih objekata,
te rekonstrukciju, adapraciju i održavanje postojećih.
Građevinarstvo obuhvata opšte i specijalizovane građevinske radove na zgradama i
ostalim građevinama. Opšte građevinarstvo predstvalja izgradnju kompletnih stambenih i
poslovnih zgrada, prodavnica i drugih javnih zgrada, pomočnih i poljoprivrednih zgrada is l.,
ili pak, izgradnju ostalih građevina kao što su autoputevi, ulice mostovi, tuneli, železničke
pruge, aerodrome, pristaništa i drugi priobalni objekti, sistemi za navodnjavanje,
kanalizacioni sistemi, industrijski objekti, cevovodi i električni vodovi, sportski objekti itd.
Pod građevinarstvom podrazumevamo čitav niz privrednih aktivnosti koje se
objedinjuju i konačno manifestuju kroz izgradnju nekog objekta. Građevinska industrija ima
značajnu ulogu u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Važnost građevinske industrije je u
specifičnosti njenih proizvoda, koji obezbjeđuju temelj za industrijsku proizvodnju i uopšte za
život ljudi, pa se njeni uticaji na nacionalnu ekonomiju ne mogu meriti samo produktivnošću i
brojem zaposlenih.
1
Takođe, evidentan je uticaj građevinarstva na razvoj drugih privrednih delatnosti,
industrije građevinskog materijala, industriju nemetala, elektroindustriju, crnu i obojenu
metalurgiju, metalnu, drvnu, hemijsku itd. Osim toga, građevinarstvo je značajan konzument
niza proizvoda i usluga ostalih privrednih i vanprivrednih delatnosti. S aspekta povratne veze,
neophodno je stvoriti adekvatne uslove da bi se mogla odvijati odgovarajuća proizvodnja.
S obzirom da je Republika Srbija zemlja u razvoju, investicije predstavljaju ključni
faktor razvoja. Uloga građevinarstva treba da osigura racionalnu, ekonomičnu i brzu gradnju
građevinskih objekata, kako bi se što veći deo sredstava mogao usmeriti u kupovinu opreme
koja je za proizvodnju najvažnija. Zbog specifičnosti političkog i ekonomskog okruženja,
ambijent za investiranje u Republici Srbiji je još uvek je pod lupom dubokih analiza stranih
ulagača. Potencijala i mogućnosti za investiranje u Republici Srbiji ima jako mnogo, posebno
kada je reč o ulaganju u infrastrukturne projekte, kao što su investicije u izgradnju
hidroenergetskih i termoenergetskih objekata.
1
Ivković, B. i Popović, Ž.,(1995),
Upravljanje projektima u građevinarstvu
, Nauka, Beograd, str. 47
