da   obezbedi   informacije   koje   se   odnose   na   finansijsko   stanje,   likvidnost   izarađivačku
sposobnost  preduzeća.  Navedene  informacije  se  prezentuju  putem finansijskih izveštaja koji
su deo procesa finansijskog izveštavaja i koji prikazuju rezultate vođenja poslova od strane
menadžmenta. Set finansijskih izveštaja obično uključuje bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o
promenama finansijske pozicije ( koji može biti prikazan na više načina, na primer,  izveštaj o
tokovima gotovine ili kao izveštaj finansijskih tokova), kao i drugi izveštaji i objašnjavajući
materijal , koji čine sastavni deo finansijskih izveštaja. U njih takođe mogu biti uključene
dodatne tabele I informacije zasnovane na ili izvedene iz, a za koje se očekuje da se čitaju
zajedno satim izveštajima. Uspešno  poslovanje  preduzeća  nameće  potrebu  za posmatranjem,
ispitivanjem, ocenom i formulisanjem dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji
se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja.

Finansijska analiza predstavlja iscrpno "istraživanje, kvantificiranje, deskripciju i

ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća, a za potrebe kako korisnika
unutar preduzeća, tako i ostale eksterne zainteresovane stejkholdere.

2. Pojam uloga i značaj finansijske analize

Informacije predstavljaju veoma vredan resurs bitan, za realizaciju upravljačkih

aktivnosti putem poslovno-finansijskog odlučivanja. Ono što ihkarakteriše je brojnost i
raznovrsnost, kao i veliki broj korisnika, kako unutar, tako I izvan preduzeća.

Finansijski izveštaji imaju ulogu da omoguće sagledavanje ostvarenih rezultatai

predviđanje budućih rezultata u cilju stvaranja pouzdane osnove za donošenje odluka, kako
eksternih, tako i internih korisnika. Obradom podataka od strane računovodstva dobijamo
informacije čijim poređenjem sa drugim preduzećima, planom, odnosno sa rezultatima iz
ranijih perioda, možemo doći do zaključka o sposobnosti preduzeća ubudućem poslovanju.
Dakle, cilj finansijskog izveštavanja sastoji se u obezbeđivanju istinitih,poštenih i korisnih
informacija koje predstavljaju osnovu za odlučivanje investitora,kreditora, menadžmenta i
ostalih stejkholdera. Kako su u finansijskim izveštajima računovodstveni podaci iskazani u
apsolutnim iznosima, njihov značaj za analitičko odlučivanje je mali te je potrebno obezbediti
dodatna saznanja o finansijskom položajui poslovnom uspehu koji preduzeće ostvaruje. To se
postiže finansijskom analizom izveštaja koja se može definisati kao „iscrpno ispitivanje
finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja neke jedinice računovodstvenog
obuhvatanja na temeljunjenih računovodstvenih izveštaja“

Analiza finansijskih izveštaja jeste sistemsko ispitivanje i interpretacija prethodnih

poslovnih rezultata preduzeća, da bi se predvidela njegova profitabilnost injegova sposobnost
da vrati dug. Otuda se kaže da finansijska analiza predstavljaskup metoda, postupaka i
instrumenata koji se koriste za sveobuhvatno sagledavanje finansijskog i ekonomskog položaja
i rezultata poslovanja. U tom smislu, može segovoriti o opštim i posebnim ciljevima finansijske
analize.

Opšti ciljevi finansijske analize ogledaju se u ispitivanju i oceni finansijskog i

rentabilitentnog položaja preduzeća i pružanju informacija o tome određenim korisnicima. S

Miladin Bovan, „Finansijsko računovodstvena analiza“, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Prištini, Blace,

2002., strana 335-338

SPI(R)IT^^

druge strane,posebni (parcijalni) ciljevi finansijske analize su određeni interesima i zahtevima
pojedinih korisnika finansijskih izveštaja i rezultatima finansijske analize.[4] Kako se korisnici
finansijskih izveštaja mogu razvrstati u interne i eksterne, ista podela se primenjuje i po pitanju
korisnika finansijske analize.

3. Pojam gotovine i gotovinskih tokova

Tok gotovine ili novčani tok na engleskom bi bio „cash flow“. Ovaj tok se odnosi na

sve prilive i odlive sredstava i neposredno utiče na likvidnost preduzeća. Cash flow shvaćen kao
novčani tok izraz je promena koje se dešavaju između dva bilansa stanja, promene koje se
izražavaju kroz povećanje ili smanjenje aktive I pasive I koji u suštini znači priliv I odliv
sredstava preduzeća

. Priliv je povećanje pasive (dobit iz tekućeg poslovanja, povećanje

kapitala…) I smanjenje active (amortizacija, prodaja osnovnih sredstava, smanjenje zaliha…).
Odliv se karakteriše kao smanjenje pasive I povećanje active. Na osnovu ovoga imamo dva
novčana toka, pozitivan I negativan. Pozitivan je kada je priliv veći od odliva, ukazuje na
sposobnost   preduzeća   da   izmiruje   svoje   obaveze   kao   I   da   raspolaže   sa   svojim   izvorima
sredstava. Negativan znači da je odliv veći od priliva, označava nedovoljan nivo sopstvenih
sredstava. Gotovina predstavlja najlikvidniji deo obrtnih sredstava jer se može upotrebiti u
svakom trenutku za plaćanje dospelih obaveza na različite načine. U nju spadaju novčana
sredstva u blagajni i depoziti po viđenju. Gotovinski ekvivalenti su definisani kao kratkoročna
visoko likvidna ulaganja uključujući račune kratkoročnih novčanih sredstava i kratkoročnih
finansijskih instrumenata tržišta novca, komercijalne zapise i državne obveznice koji se lako
mogu pretvoriti u gotovinu. Da bi se jedno ulaganje okarakterisalo kao gotovinski ekvivalent
mora biti zamenljiv za poznati iznos gotovine i ne sme da nosi nikakav značajniji rizik od
promene   vrednosti.   Drže   se   za   izmirivanje   kratkoročnih   gotovinskih   obaveza   a   ne   radi
investiranja.

Račun gotovine u bilansu stanja se sastoji od raspoloživih kovanica i valute, čekova i

novčanih naloga od kupaca, kao i depoziti na bankovnim računima koji su raspoloženi odmah
po zahtevu. Gotovina može da obuhvati i kompenzacione iznose, najmanji iznos koji banka
zahteva da kompanija drži na svom bankovnom računu kao deo uslova kreditnog ugovora.

Gotovinski tok je iznos isplaćenog ili primljenog novca u toku nekog

računovodstvenog perioda.

Gotovina može biti:

Novac u domaćoj i stranoj valuti u blagajni

Novac u domaćoj i stanoj valuti na depozitnim računima kod banaka

Otvoreni akreditivi u zemlji i inostranstvu.

Pri sastavljanju bilansa tokova gotivine, gotovina i ekvivalenti gotovine tretiraju se

zajednički u jednoj stavci. Bilans tokova gotovine za rezultat ima stanje gotovine i ekvivalenata
gotovine na bilansni dan.

Miladin Bovan, „Finansijsko računovodstvena analiza“, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Prištini, Blace,

2002, str 335

SPI(R)IT^^

Povećanje pozicije pasive izaziva priliv gotovine (povećanje obaveze prema dobavljačima
znači da preduzeće na mora sredstva za isplatu obaveze imati odmah na raspolaganju, što
utiče pozitivno na tokove i tretira se kao priliv)

Smanjenje pozicije pasive izaziva odliv gotovine (plaćanje obaveza prema dobavljačima
praćeno je odlivom novca sa tkućeg računa).

4. Planiranje tokova gotovine

Planiranje je ključna tehnika koja pomaže menadzemntu da predvidi mogućnosti za

održavanje platežne sposobnosti preduzeća u narednom periodu. Koristi od planiranja su
mnogobrojne, neke od njih su: omogućava menadzeru da formalizuje planirane napore, ranije
uočavanje problema, procena budućih performansi... Postoji veliki broj faktora koji utiču na
tokove kao što su obim i dinamika poslovne aktivnosti, cene nabavke i prodaje, uslovi
kreditiranja kupaca, uslovi nabavke materijala.. Planiranje nije uvek precizno i tačno, ono je
nezamenljiv instrument organa upravljanja u vođenju politike likvidnosti i rentabilnosti. Značaj
možemo videti u sledećem:

1. Pomoću planova možemo otkriti nepoželjne događaje i pre nego što se oni dese. Planovi

pokazuju očekivane rezultate budućih aktivnosti tako da je menadzment u mogućnosti da
uoči očekivane probleme.

2. Planovi su dobar orjentir za ocenu narednih dostignuća. S obzirom na to da se planovima

prikazuju buduća očekivanja u pojedinim sektorima kao što su vrednost izvršene prodaje ili
proizvedene jedinice proizvoda, to planovi postaju dobar oslonac za upoređivanje
performansi svakog sektora preduzeća.

3. Planovi motivišu zaposlene da ostavre ciljeve preduzeća posebno u situaciji kada zaposleni

veruju da je plan realan. Zato menadzeri često uključuju zaposlene u pripremi planova.

5. Razlika između priliva gotovine i prihoda

Prihode možemo definisati kao bruto priliv ekonomskih koristi u određenom periodu

koji se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzeća, kada ovi prilivi dovode do povećanja
sopstvenog kapitala osim onih povećanja koja se odnose na unose vlasnika kapitala. Prilivi se
vezuju za novac i znače povećanje novčanih sredstava. Između prihoda i priliva postoje sledeći
odnosi:

Prihodi koji nemaju uporište u prilivima

Prihodi koji su ekonomski povezani sa prilivima

Prilivi koji ne dovode do prihoda.

Na kraju obračunskog perioda vrši se popis zaliha. Prilikom popisa utvrđuju se razlike

između knjigovodstvenog i stv arnog stanja zaliha. Razlike koje se pronađu moraju se
evidentirati u knjigama. Ukoliko je utvrđen višak određenih zaliha to će imati za posledicu na
jednoj strani povećanje zaliha a na drugoj nastanak ostalih prihoda. U ovom slučaju ostali
prihodi ne dovode ni do kakvog priliva novčanih sredstava. Slična situacija je i sa otpisom
prema poveriocima.

Prihodi su ekonomski povezani sa prilivima, ali često prihodi i prilivi ne nastaju u istom

vremenskom periodu. Na osnovu razlikujemo tri mogućnosti: prihodi nastaju pre priliva,
prihodi i prilivi su vremenski usklađeni i prilivi koji prethode prihodima. Pošto se prihodi u
preduzeću evidentiraju na osnovu principa fakturisane realizacije, to znači da prvo nastaju