UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET

ZAVRŠNI RAD

Monetarna ekonomija

ANALIZA JAVNOG DUGA SRBIJE U USLOVIMA

FINANSIJSKE KRIZE

Mentor: Student:
Prof. dr Marina Đorđević Slobodan Savić
40420

Leskovac , 2015.

SADRŽAJ

UVOD

.....................................................................................................................................

I TEORIJSKI OKVIR JAVNOG DUGA

...........................................................................

1. Pojam javnog duga

.......................................................................................................

1.1. Javni dug i javni zajam ............................................................................................

1.2. Klasifikacija javnog duga .......................................................................................

1.2.1. Unutrašnji i spoljni javni dugovi ........................................................................

1.2.2. Dobrovoljni i prinudni javni dugovi ..................................................................

1.2.3. Dugoročni ili konsolidovani javni dugovi .........................................................

1.2.4. Inostrani javni dugi ............................................................................................

1.3. Upravljanje javnim dugom ......................................................................................

1.4. Rast javnih rashoda kao uzrok nastanka budžetskog deficita..................................

1.5. Javni rashodi i vanredni javni rashodi .....................................................................

1.6. Javni dug kao kumulirani budžetski deficit ............................................................

II GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA I JAVNI DUG

..................................................

2. Uticaj krize na javni dug

..............................................................................................

2.1. Javni dug zemalja OECD-a u uslovima finansijske krize.........................................

2.2. Specifičnosti reagovanja pojedinih zemalja na globalnu finansijsku krizu..............

2.2.1. Primer Grčke .......................................................................................................

2.2.2. Primer Rusije .......................................................................................................

2.2.3. Analiza javnog duga u zemljama u okruženju.....................................................

3. Dug Republike Srbije u vreme i nakon velike ekonomske krize

..............................

3.1. Analiza stanja i strukture javnog duga Srbije pre i posle

finansijske krize........................................................................................................

3.2. Projektovano stanje javnog duga opšte države u periodu 2014-2017. godine..........

3.3. Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu 2014-2017. godine.....................

Zaključak

............................................................................................................................

Literatura

............................................................................................................................

I TEORIJSKI OKVIR JAVNOG DUGA

1. Pojam javnog duga

.U praksi postoji nekoliko definicija javnog duga. Prva definicija definiše javni dug

kao dug centralne i lokalne državne vlasti prema spoljnim ili unutrašnjim poveriocima. To je
najčešće obaveza države koja nastaje javnim zajmom kojem se pribegava kada država ne
može   iz   vlastitih   prihoda   pokriti   ukupne   javne   rashode.   U   javni   dug   ulaze   i   sve   ostale
ugovorne   ili   neugovorne   obaveze   države,   nastale   prema   bilo   kojoj   osnovi:   rekonstrukciji
privrede,   izvršenoj   eksproprijaciji,   počinjenoj   šteti   od   strane   državnih   tela   ili   njihovih
službenika.

Javni dug možemo definisati kao sumu zaduženja državnog budžeta, izvanbudžetskih

fondova i agencija, te jedinica lokalne i regionalne samouprave, odnosno kao ukupno
zaduženje države. Zavisno od toga duguju li spomenute jedinice centralne i lokalne države
poveriocima u zemlji ili inostranstvu, razlikujemo domaći i inostrani javni dug. Javni dug
moguće je dalje definisati kao pozajmljena novčana sredstva države, odnosno kao sumu svih
potraživanja koja prema javnom sektoru imaju njegovi poverioci u određenom trenutku.

Javni dug možemo smatrati i vanrednim prihodom države koji se koristi kao jedan od

izvora finansiranja njenih funkcija. Iako osnovni cilj zaduživanja države jeste prikupljanje
sredstava za državne potrebe, ono se koristi i za sprovođenje mera ekonomske politike, te
izravnjavanja poreznog opterećenja u određenom vremenu. Ono što se finansira zaduživanjem
jesu akumulirani budžetski deficiti. Pri tome je potrebno razlikovati budžetski deficit od
javnog, odnosno državnog duga. Budžetski deficit se formira kretanjima tokom određenog
perioda, a visina javnog duga utvrđuje se u određenom trenutku. Stoga možemo zaključiti da
je javni dug zapravo kumulativ prošlih budžetskih deficita.

Spoljni javni dug nastaje zaduživanjem države u inostranstvu, tj. kod stranih država ili

međunarodnih finansijskih institucija. Spoljni dug je suma zaduženja državnog budžeta na
stranim finansijskim tržištima. Sa druge strane, unutrašnji javni dug nastaje zaduživanjem
države na domaćem finansijskom tržištu, odnosno kod domaćeg stanovništva, preduzeća i
domaćih banaka te ostalih finansijskih institucija. Njegova prednost u odnosu na inostrano
finansiranje je u tome što po osnovi servisiranja tog duga novac ne odlazi izvan granica
zemlje, a samim time država se ne dovodi u opasnost da bude nelikvidna prema inostranstvu u
slučaju većeg zaduženja. Kao prednost finansiranja u inostranstvu često se navode niža
kamatna stopa, te dobar kreditni rejting zemlje.

Pri zaduživanju potrebno je prosuditi može li domaća privreda u dugom roku podneti

teret otplate duga. Kako bi javni dug imao što je moguće manje negativnih i što više
pozitivnih efekata, potrebno je fiskalnu politiku uskladiti sa monetarnom.

U Zakonu o javnom dugu Republike Srbije nailazimo na sledeću definiciju

javnogduga (pri čemu je dug „novčana obaveza ili obaveza otplaćivanja novčanog
zaduživanja“).

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Zakoni/Zakoni%20latinica/Zakon%20o%20javnom%20dugu.pdf

Dakle, javni dug jeste dug:



koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika,



po osnovu hartija od vrednosti (državne hartije od vrednosti),



po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je
Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama
odvrednosti po posebnim zakonima,



koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu
neposrednogpreuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu
date garancije, odnosnopo osnovu kontragarancije koju daje Republika,



dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.

Javni dug i ekonomski rast su dva ključna pitanja koja se postavljaju u

okviruekonomske politike. Većina zemalja se početkom 80-ih godina prošlog veka suočila
srastućim deficitima javnog sektora i rastućim javnim dugom. Tako na primer Nemačka, 90-
ih godina, kao najveća ekonomija u  okviru  Evropske unije udvostručila odnos javnog duga i
bruto   društvenog proizvoda što je bilo posledica javnog finansiranja ujedinjenja Istočne i
Zapadne Nemačke. U isto vreme i Japan je imao visoke deficite javnog sektora koji   su
finansirani rastućim zaduživanjem. Javni   dug Japana više je nego udvostručio probijanje u
BDP-u. Stope rasta ove dve ekonomije u vreme rasta javnog duga kontinuirano su opadale.

Razlika između javnog duga (general government debt) i duga javnog sektora (public

sector debt) proističe iz različitih poimanja institucionalnih jedinica od kojih se država u
celini ijavni sektor sastoje. Zato je neophodno definisati jedinice koječine sektor države u
celini, kaoi one koje su deo šire definisanog javnog sektora. Državu čine one institucionalne
jedinicekoje obezbeđuju robu i usluge za ličnu ili kolektivnu potrošnju pretežno na netržišnoj
osnovii koje vrše preraspodelu dohotka i bogatstva uz ostvarenje političkih obaveza i
obavljanjeuloge ekonomskog regulatora. Sektor države se sastoji od podsektora centralne,
regionalne ilokalne vlasti i fondova socijalnog osiguranja. Javni sektor, pored jedinica države,
obuhvata isve institucionalne jedinice koje jedinice
države direktno ili indirektno kontrolišu, pa takojavni sektorčini država u celini i sva javna
nefinansijska preduzeća kao i javne finansijske institucije.

U skladu sa tim, javni dug obuhvata samo dug jedinica države (domaći i spoljni dug

centralnog, regionalnog i lokalnog nivoa države i fondova socijalnog osiguranja), dok dug
javnog sektora obuhvata dug opšte države, dug javnih nefinansijskih preduzeća i dug javnih
finansijskih institucija.

1.1. Javni dug i javni zajam

Javni dug i javni zajam se razlikuju u odnosu na subjekte koji ih otpisuju i u odnosu

nasistem otplate. Naime, javni dug se „obično formira kod Centralne banke ili u inostranstvu,
a zajam na sredstvima subjekata nosilaca dohotka u privredi (preduzeća, poslovne banke,
stanovništvo i sl.).

Javni dug je širi pojam koji obuhvata ukupna dugovanja države po svim pravnim

osnovama tj. svako zaduženje države kako po osnovu ugovora o zajmu kod pravnih ili
fizičkih lica tako i sve obaveze države po drugim osnovama, zakonskim, ugovornim, sudskim
(npr. dugovanje naknade za državne nabavke, za plate državnih činovnika, za eksproprijaciju
imovine, naknada ratne i druge štete, naknada po osnovu sudskih presuda i dr.).

Stakić, B. i Barać, S. Javne finansije, Univerzitet Singidunum,Čugura Print, Beograd, 2008.g., str.194

Dugove u inostranstvu država zaključuje obično kod banaka i konzorcija banaka i

bilateralno kod vlade druge zemlje i slično. U inostranstvu država može stvarati javni dug:



Zbog monetarne situacije u zemlji, nastale devalvacijom valute, dakle zbog
povećanja pokrića novčanica (u vreme kada je postojalo pokriće), odnosno
jačanja deviznih rezervi, što je danas dosta čest slučaj, tj. jačanja
međunarodnog položaja nacionalne valute.



Zbog   investicionih   dugova,   koji   su   nastali   kao   posledica   štednje   ili
akumulacije,   obično   kod   zemalja   koje   oskudevaju   kapitalom   potrebnim   za
razvoj. Nerazvijene države, da bi podstakle svoj ekonomski razvoj, uzimaju
kredite kod razvijenih zemalja bogatih kapitalom. Ti dugovi mogu biti ne samo
u   finansijskom,   već   u   drugim   oblicima,   kao   npr.   opremi,   sirovinama,
naoružanju, robama i dr.,



Zbog smanjenja deficita u platnom bilansu,



Zbog finansiranja deficita budžeta, vezanog za visoke vojne i druge
neprivredne rashode. Ovakvi dugovi se često nazivaju mrtvi dugovi, obzirom
na to da ne doprinose porastu nacionalnog dohotka.

1.2.2. Dobrovoljni i prinudni javni dugovi

Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na osnovnim interesima upisnika zajma, dok se kod

prinudnih država redovno koristi prinudom i pritiskom na donosioce dohodaka. Postoje i
patriotski zajmovi. U prikupljanju sredstava putem ovih zajmova država se koristi i oslanja na
patriotska osećanja upisnika zajma.

Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na međusobnom sporazumu države i nosioca

dohotka u kojem postoji zajednički interes, obično u obliku više kamatne stope, poreskih
olakšica i drugih pogodnosti. Kamata je redovno veća od bankarske i tržišne, a sigurnost
povrata sredstava, kombinovana sa patriotskim elementima, čini i danas dosta raširenim
oblikom zajma.

Prinudni javni dugovi se javljaju u slučajevima kada država treba da dođe do

značajnih izvanrednih sredstava, a vlasnici sredstava nisu spremni da joj privremeno ustupe
svoje dohotke. Ovaj oblik dugova nalazi se između poreza i dobrovoljnih dugova. Država se
obavezuje da će se sredstva u određenom vremenu vratiti zajedno sa kamatom, ali je ova
kamata niža u odnosu na tržište i kamate kod dobrovoljnih zajmova. Sličnost sa porezima
proizilazi i iz elemenata prinude a i zbog toga što ima sva svojstva poreskog pritiska.
Prinudnim zajmovima država pristupa samo u izvanrednim slučajevima. Imovina nosilaca
dohotka služi kao osnova za upis zajma.

Prema oblicima u kojima se javljaju, prinudni javni dugovimogu biti javni i prikriveni. Javni
zajam je praćen svim elementima javnih aktivnosti države pri raspisivanju, upisu i vraćanju.
Prikriveni zajam se retko koristi i njega finansijska teorija i politika ne preporučuju. Teško je
tačno utvrditi stvarno imovinsko stanje pojedinca i izvršiti pravednu raspodelu tereta duga, i
drugo, obavezni zajam redovno oduzima značajan deo dohotka i kupovne snage, tako da
dovodi do skoka kamata i brojnih indirektnih delovanja u privredi.

Prikriveni dug se javlja onda kada država, da bi izbegla isplatu duga preko nove

emisije novca, tu isplatu umesto gotovim novcem vrši obveznicama (državnih dugova ili
blagajničkim bonovima).