Državni univerzitet u Novom Pazaru
smer: psihologija
Analiza kognitivnih promena kroz Pijažeove
stadijume razvoja
Seminarski rad: kognitivni razvoj
Anita Sakić
2
Sadržaj
1. Sažetak
2. Uvod
2.1.
Teorija kognitivnog razvoja
2.2.
Senzomotorni stadijum
2.3.
Predoperacionalni stadijum
2.4.
Stadijum konkretnih operacija
2.5.
Stadijum formalnih operacija
2.6.
Kritički osvrt na teoriju kognitivnog razvoja
3. Metodologija
4. Zaključak
5. Diskusija
6. Literatura
Seminarski rad: kognitivni razvoj
Anita Sakić
4
2. Uvod
Žan Pijaže je rođen devetog avgusta 1896. godine u Nešatelu, u Švajcarskoj. Bio je
najstarije dete Artura Pijažea, koji je po profesiji bio profesor srednjevekovne književnosti, i
Rebeke Džekson. Žan je već sa 11 godina napisao prvi, kratak naučni rad koji se ticao albino
vrabaca. Ovaj naučni rad se smatra početkom sjajne naučne karijere koja se ogleda u preko 60
objavljenih knjiga i nekoliko stotina članaka koje je Žan Pijaže ostavio iza sebe.
Interes za mekušce je razvio u kasnom pubertetu, i bio stručnjak u toj oblasti već do kraja
srednje škole. Na tom polju je objavio i mnoge radove, a za mekušce je ostao zainteresovan do
kraja života.
Nakon mature studirao je prirodne nauke na fakultetu u rodnom Nešatelu, gde je potom i
doktorirao. Za to vreme je objavio dva filozofska eseja koja se nazivaju njegovim
“adolescentskim radovima”, ali se smatra da su bili važni za usmeravanje njegovog razmišljanja.
Nakon što je proveo semestar na univerzitetu u Cirihu , gdje se zainteresirao za
psihoanalizu, iz Švajcarske odlazi u Francusku. Proveo je godinu dana radeći na „Ecole de la rue
de la Grange-aux-Belles“, školi za dečake koju je osnovao Alfred Bine, a kasnije joj je upravnik
bio De Simon, koji je zajedno s Bineom razvio dobro poznati test za merenje inteligencije. Tu je
Pijaže standardizovao Bartov test inteligencije, i proveo prva eksperimentalna istraživanja
rastućeg uma.
1921. postaje upravitelj istraživanja na Institutu Rousseau u Ženevi.
O privatnom životu Žana Pijažea i njegove porodice do danas se zna jako malo. Poznato
je da se 1923. oženio koleginicom Valentinom. U tom braku je dobio troje djece: najpre dve
kćeri, a potom i sina, i Pijaže je proučavao njihov razvoj od trenutka kada u postali odojčad pa
sve do vremena kada im se razvija govor.
Pijaže je uspešno i naporedo držao nekoliko katedri: za psihologiju, sociologiju i istorjiu
nauka u rodnog gradu, a od 1925. do 1929; istoriju naučnog mišljenja u Ženevi od 1929. do
1939; Međunarodnu kancelariju za obrazovanje od 1929. do 1967; psihologiju i sociologiju u
Lausannei od 1938. do 1951; sociologiju u Ženevi od 1939. do 1952, a zatim genetsku i
eksperimentalnu psihologiju od 1940. do 1971. Interesantno je da je bio jedini Švajcarac koji je
pozvan na Sorbonu, gde je predavao od 1952. 1955. osnovao je, i do smrti vodio, Međunarodni
centar za genetsku epistemologiju.
