UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU
Fakultet dramskih umetnosti
Analiza menadžmenta Javnog radiodifuznog preduzeća Studio B
Profesori Dr Mirjana Nikolić
Dr Nikola Maričić
1
Sadržaj
1. Uvod
2. Analiza menadžmenta RTV Studio B
2.1. Kontekst
2.2. Struktura menadžmenta
2.3. Ljudski resursi
3. Moguća primena menadžment teorija
3.1. Fajolova teorija rukovođenja
3.2. Stakeholder pristup
4. Zaključak
5. Literatura
2
2. Analiza menadžmenta JRDP Studio B
2.1.
Kontekst
Studio B je osnovan 1. aprila 1970. godine kao prva radio stanica van sistema državne
Radio televizije Beograd
1
, a osnovala ga je grupa novinara saveznog novinskog lista
Borba.
2
Suština uređivačke politike je bila da Beograd dobije gradsku radio stanicu sa
više muzike a manje priče. Uvedeno je pravilo da se uživo ne sme govoriti duže od tri
minuta, bez obzira ko je bio gost u studiju.
3
"Dvadeset godina kasnije, tačnije 28.marta
1990. formirana je i televizija Studio B, privatna televizija čija se uređivačka politika
razlikovala od programske politike državno kontrolisanog RTS-a. S obzirom na nezavisnu
i opozicionu uređivačku politiku, gradske vlasti shvataju da moraju da stave program
Studija B pod svoju kontrolu, i 1996. to i rade tvrdeći da poseduju više od 30% deonica u
svom vlasništvu. Već naredne godine, opozicija osvaja gradsku vlast, i Studio B nastavlja
da bude glasilo nezavisnog mišljenja i informacija. Posle demokratskih promena 2000.
godine, Studio B se modernizuje novom opremom, i preraspodelom frekvencija dobija
frekvenciju za region grada Beograda. Od 2008. godine, Studio B menja programski
koncept. Postaje gradska, urbana radio - televizija, sa sedam sati dnevnog živog,
informativnog programa. Od 2007. razvijaju veb sajt, a od 2009. godine i teletekst."
4
Istražujući veb stranicu JRDP Studio B, nalazimo da se misija JRDP Studio B kao takva
nigde ne pominje. U završnoj rečenici u delu sajta pod nazivom "O nama" kaže se: "RTV
Studio B danas je moderan, savremen, urban medij koji postaje lider na tržištu kada je
izveštavanje o Beogradu i za Beograđane u pitanju"
5
. Ni u jednom delu teksta, ne
pominju se strateški ciljevi ili misija ove kuće, već samo konstatacija o liderskom statusu
ove kuće namenjene beograđanima kao targetovanoj publici koja je urbana, moderna i
savremena (po shvatanju menadžmenta JRDP Studio B). Ipak, imajući uvid u plan
poslovanja za 2011. (interni dokument), saznajemo da je glavni cilj menadžmenta
"održanje pozicije ove medijske kuće kao pravog i jedinog servisa građana Beograda."
Potrebe građana Beograda su apsolutni prioritet u svim gradskim informativnim
emisijama, tvrdi se u dokumentu koji postavlja smernice poslovanja za tekuću godinu.
1
Današnja Radio televizija Srbije
2
Po tome je i dobio naziv Studio B, što je u početku stajalo za Studio Borba.
3
www.studiob.rs/onama
4
Ibid.
5
Ibid.
4
Sem pokušaja smanjenja troškova, poslovni cilj je i veće učešće u finansiranju tj
godišnjem budžetu, čiji trenutni odnos iznosi 40% prema 60% u korist osnivača.
Pravni i imovinski status RTV Studia B određen je Zakonom o radio difuziji sa jedne
strane i Zakonom o gradu Republike Srbije sa druge strane.
Republička radiodifuzna agencija
6
izdala je dozvolu za TV program pod rednim brojem
17/2006-1 za Javno radiodifuzno preduzeće Studio B za grad Beograd, čime je Studio B,
uz TV Enter i TV Metropolis, definisana kao gradska televizija. Što se tiče dozvole za
radio program, broj dozvole je 24/2006-1, a Studio B ima konkurenciju na gradskom
nivou od sedamnaest radio stanica. Kao vlasnička struktura emitera navodi se da je u sto
postotnom vlasništvu grada Beograda, a ovlašćeno lice za zastupanje, kao i glavni i
odgovorni urednik u trenutku dobijanja dozvole je Aleksandar Timofejev. Rok važenja
dozvole je 20. novembar 2014. godine.
Ipak, po važećem Zakonu o radio difuziji
7
, grad ne može biti vlasnik i osnivač medija. Sa
druge strane, Vlada Republike Srbije u Zakonu o glavnom gradu
8
u članu 8 predviđa da
grad može biti osnivač i vlasnik medija, što je u koliziji sa Zakonom o radio difuziji. Zbog
ovakve protivrečne situacije, Ustavnom sudu je podnet zahtev za ispitivanje zakonitosti
Zakona o gradu. Treba napomenuti da u skladu sa Zakonom o gradu, i utvrđivanjem da
grad Beograd može biti osnivač medija, Studio B može biti izuzet iz postupka
privatizacije, dok RRA tvrdi da nijedan lokalni medij ne može biti izuzet iz postupka
privatizacije.
9
Jedan od argumenata koji se čuje u javnosti je da je Zakon o radio difuziji
sistemski stariji od Zakona o gradu. Takođe, gradovi kao što je Kragujevac i Niš smatraju
da i oni, kao regionalni centri moraju imati pravo na osnivanje svojih lokalnih medijskih
sistema. U svakom slučaju, po našim saznanjima, odluka Ustavnog suda se čeka, a
krajnje rešenje ovog pitanja biće rezultat političkog konsenzusa.
2.2.
Struktura menadžmenta
6
http://www.rra.org.rs/
7
http://www.uns.org.rs/Storage/Documents/2009/Zakoni/zakon%20o%20radiodifuziji.pdf
8
http://www.nuns.rs/dosije/23/04a.jsp
Anka Milošević, Privatizacija medija u Srbiji - Politički haos u etru
9
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/ono_sto_vazi_za_prestonicu_ne_vazi_za_srbiju.14.html?
news_id=79177
5
Programsko-produkcioni sektor ima Glavnog i odgovornog urednika, koji ima Pomoćnika
urednika, kao i četiri glavne jedinice: produkciju, i program koji se deli na TV i radio. Poslovni
sektor uključuje finansije, pravnu i kadrovsku službu, marketing i opšte poslove. Tehnički sektor
ima jedinice TV i Radio.
Svaki od sektora pojedinačno ima svoje organograme sa komplikovanim i nejasnim putevima
odgovornosti tj nadležnosti i raportiranja (Prilog 1, 2, 3, 4, 5). Organizaciona struktura
komercijalne televizije, treba da je prevashodno prilogodjena programskom tipu televizije,
smatra Peković,
13
a organizaciona stuktura treba da proističe iz operativnih potreba jedne
televizije.
Dve stvari vezane za organizacioni šemu su očigledne. Prva je da je Generalni direktor
istovremeno i Glavni i odgovorni urednik programa, a druga je da u organogramu, ne postoji
sektor za ljudske resurse kao posebna jedinica. Ovom drugom konstatacijom, pozabavićemo se
u poglavlju 2.3.
Naime, Generalni direktor ili Generalni menadžer kao jednu od svojih primarnih funkcija ima
strateško planiranje razvoja medija u skladu sa prethodno definisanom misijom i vizijom. Od
strateškog plana zavisi politika zapošljavanja, edukacije, tehničkog usavršavanja, eventualna
modernizacija tehničkih resursa, itd. Sa druge strane, uloga Glavnog i odgovornog urednika je
da u dogovoru sa Generalnim direktorom, priprema i razvija programsku šemu i programsku
politiku koja je u skladu sa misijom i vizijom određene medijske kuće. Treba napomenuti i da je
Glavni i odgovorni urednik jedna vrsta menadžera jer je njegov zadatak da upravlja procesima
kreiranja TV i radio programa koje sem uredničke ekspertize zahtevaju i poznavanje
organizacionih tehnika. U našoj studiji slučaja poslove Generalnog direktora ali i poslove
Glavnog i odgovornog urednika obavlja jedna ista osoba, tačnije Aleksandar Timofejev.
Organizaciona šema koja spaja ulogu Direktora i Urednika u jednoj osobi, iako ima svojih
očiglednih prednosti, ima i mana. Najveća prednost svakako se tiče direktnih i indirektnih
finansijskih troškova, ali i političkog uticaja. Logično bi bilo pretpostaviti da dolazi do uštede
kada imamo jednu osobu koja istovremeno obavlja dva posla. Sa druge strane, Generalni
direktor ima Zamenika direktora, a postoji i pozicija Pomoćnika urednika programa, stoga
ušteda nije velika, naprotiv moguće je da je i nema, s obzirom da umesto dve imamo tri osobe
koje obavljaju sličan obim poslova.
Takođe, treba primetiti da je gradskoj vlasti svakako jednostavnije da postavi jednu osobu koja
će voditi ustanovu i menadžerski i urednički, jer to ukida mogućnost za sukobe između dve tako
13
Peković Goran,
Menadžment komercijalne televizije
, Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film,
radio i televiziju, Beograd 1995. str122
7
