ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ
ВИСОКА ИНЖЕЊЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Београд-Земун, Наде Димић 4
Борислав Петровић
АНАЛИЗА МЕТОДОЛОГИЈА УНАПРЕЂЕЊА ПРЕПОЗНАВАЊА ОПАСНОСТИ И
УТВРЂИВАЊА УЗРОКА ПОВРЕДА НА ГРАДИЛИШТИМА
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Београд-Земун, новембар 2017.
2
ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ
ВИСОКА ИНЖЕЊЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Београд-Земун, Наде Димић 4
Студијски програм: Безбедност и здравље на раду
Модул: _____________________________________
Борислав Петровић, број индекса М 4070/2016
АНАЛИЗА МЕТОДОЛОГИЈА УНАПРЕЂЕЊА ПРЕПОЗНАВАЊА ОПАСНОСТИ И
УТВРЂИВАЊА УЗРОКА ПОВРЕДА НА ГРАДИЛИШТИМА
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Овера Студентске службе
М Е Н Т О Р
о испуњености услова за
одбрану Специјалиситчког рада
________________________________
Др Богдан Марковић, дипл.инж.маш.
________________________
/датум, потпис, печат/
РУКОВОДИЛАЦ
СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
________________________________
Др Богдан Марковић, дипл.инж.маш.
Д И Р Е К Т О Р
________________________________
Др Раденко Рајић, дипл.инж.маш.
4
Садржај
Увод
5
1. Појам и елементи система безбедности и здравља на градилишту
6
1.1 Опште о систему
6
1.2 Елементи система БЗР у процесу изградње грађевинских објеката
6
1.2.1 Државни орган као субјект изградње грађевинског објекта у обезбеђивању
процеса безбедности и здравља на раду
7
1.2.2 Инвеститор као субјект изградње грађевинског објекта у обезбеђивању
процеса безбедности и здравља на раду
7
1.2.3 Извођач радова као субјект изградње грађевинског објекта у обезбеђивању
процеса безбедности и здравља на раду
8
1.3 Процена безбедности и здравља на градилишту
8
1.4 Значај безбедоснти и здравља на раду у грађевинарству
8
1.4.1 Правни оквир за безбедност и здравље на раду
9
1.5 Заштита приликом припреме за извођење грађевинских радова
10
2. Методе за препознавање опасности у грађевинској индустрији
11
2.1 Изградња опасности и анализе ризика
11
2.1.1 Узроци несреће и перцепиција ризика
13
2.1.2 Идентификација кроз технике опасности засноване на сценарију
14
2.1.3 Технике идентификације опасности засноване на искуствима
15
2.2 Обука о сигурности и препознавању опасности
17
2.3 Истраживачке методе
17
2.3.1 Резултати истраживања
19
3. Узроци незгода на градилиштима
29
3.1 Најчешћи узроци повреда на раду у делатности грађевинарства
29
4. Идентификација узрока грађевинских несрећа
32
4.1 Модели узрока несрећа
32
4.1.1 Домино теорија
32
4.1.2 Вишеструки модел узрока
33
4.2 Идентификација људских грешака
34
4.2.1 Модели понашања
34
4.2.2 Модели људског фактора и Фарелова теорија
35
4.3 АРЦТМ: модел изградње
35
4.3.1 Небезбедни услови
36
4.3.2 Одговорност радника на неосигурне услове
37
4.3.3 Небезбедна дела радника
37
4.3.4 Истраживање несрећа помоћу АРЦТМ-а
37
5. Број незгода на раду при изградњи моста
45
6. Како смањити ризике на градилишту
48
Закључак
51
Литература
52
5
Увод
Живот је ризичан. Не прође ниједан дан да се свако од нас на суочи са бројним
опасностима и ризичним ситуацијама, па ипак, живот тече даље, а човечанство се упркос, или баш
захваљујући увек присутним ризицима, убрзано развија. Ризик је толико уобичајена појава да се о
највећем броју ризика уопште не води рачуна, али се, на жалост, неки од њих завршавају и
катастрофалним последицама. Јасно је да поједини ризици захтевају више пажње него други, што
обично зависи од могућих последица и вероватноће да до опасног догађаја дође.
Са порастом свести о значају људских ресурса и њиховом доприносу вредности
организације, све више расте свест о потреби унапређивања и очувања здравља радно активног
становништва. Услед појаве нових технологија у условима брзих тржишних промена, људи тј.
запослени предтсвљају највреднији ресурс компаније како у свету тако и код нас. Заштита
највреднијег ресурса представља императив сваке организације а првенствено њихова заштита са
аспекта здравља и безбедности на раду.
Грађевинарство се убраја у најризничније делатности у погледу могућности поврешивања
на раду и угрожавања здравља радника. Пораст броја инцидената на градилиштима и њихова
тежина, захтевају израду плана и програма заштите на раду.
Радове у процесу изградње објеката изводе више извођача уз присуство великог броја
радника различитих профила и стручности. Сама сложеност организације рада на градилиштима
додатно повећава ризик од повређивања.
Неформални рад, рад „на црно“ као и „сива економија“ у Републици Србије је изузетно
распрострањен и представља један од највећих привредних и друштвених проблема. Као
последица повећања инцидента и акцидента на градилиштима, који утичу на повећање повреда,
између осталог меже бити и рад „на црно“.
Да би се избегле повреде на раду, као и професионалне болести и болести у вези са радом,
потребно је спровести превентивне мере безбедности и здравља на раду. Превентивни приступ
предсатвља низ обавеза које је потребно реализовати. Процена ризика о могућности настанка
повреде на раду или професионалне болести је основни задатак сваког послодавца.
Процена ризика на радном месту дуже времена је у свету препозната, а код нас је формално
са Законом о безбедности и здрављу на раду (БЗНР), као интегрални део система управљања
безбедношћу и здрављем на раду. Ефикасна и ефективна заштита на раду у највећем делу зависи
од поузданости и квалитета процене ризика на радним местима. Међутим, процена ризика на
радним метима је праћена разним замкама.
Зашто се највећи број повреда дешава у грађевинарству? Да ли је то проузроковано радом
на висини, рокови који су у уговору наведени, ангажовањем неквалификоване радне снаге или рад
„на црно“? Сматра се, да су најчешћи узроци смртних повреда на раду: струјни удар, пад са
висине, рад у непрописно обезбеђеним ископима као и непотпуно споровђење мера безбедности и
здравља на раду.
7
1.2.1 Државни орган као субјект изградње грађевинског објекта у обезбеђивању процеса
безбедности и здравља на раду
Државни органи, као субјекти законодавне, извршне и судске власти, дефинишу и воде
политику заштите, врше нормативно-правну, организационо-планску, контролну и репресивну
функцију која доприносу унапређењу обезбеђивања процеса БЗР при изградњи грађевинског
објекта.
Законом је прописано да се превентивне мере у оставривању БЗР обезбеђују применом
савремених техничких, ергономских, здравствених, образованих, организационих, сицојаних и
других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених,
и/или њиховог свођења на најмању могућу меру у сувим фазама изградње.
У ове процесе и активности мора да буде примењено и обезбеђивање процеса БЗР, односно
стварање претпоставки за то у наредним фазама изградње. У поступку просторног и
урбанистичког планирања, државни органи имају пресудну улогу у процесу доношења прописа, а
током примене наглашену улогу наздора и обезбеђивања примене закона, тако да се омогући
уређивање и коришћење простора и уједно да се обезбеди и безбедност и здравље запослених
приликом изградње грађевинског објекта. Пропусти и неправилности у раду државних органа
изазивају штетне последице које касније није могуће отклонити, или би тобило економски
неоправдано.
1.2.2 Инвеститор као субјект изградње грађевинског објекта у обезбеђивању процеса
безбедности и здравља на раду
Инвеститор је лице за чије се потребе гради објекат и на чије име гласи грађевинска
дозвола, односно правно лице, предузетник или физичко лице које финансира изградњу објекта.
Пошто је грађевинарство једна од најризичнијих делатности, где се најчешће дешавају
повреде на раду, донета је законом Уредба о безбедности и здравља на раду. Међутим, ово знатно
повећава трошкове инвеститора у кризним временима.
Безбедност и здравље на раду има истакнуту улогу у свим фазама века објекта, па чак и у
фази рушења. Појмови, изградња објекта и грађење дефинишу се на различите начине. То се може
превазићи и унапредити јединственим приступом безбедности, бољом координацијом и сарадњом
између различитих ресора државних органа као и активнијим учешћем других субјеката, као што
су стучни, научни, образовани и други.
