Анализа Наставног плана и програма за
основне школе у Републици Српској и
Курикулума у Републици Хрватској
4
1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ И КУРИКУЛУМ
Наставни план и програм је основни школски документ по којем се реализује
наставни процес. Представља основни школски документ којим се регулише преглед обима
и структуре наставе за дуже време према узрастима. Он садржи:
попис свих наставних предмета који се изучавају у одређеној врсти школе,
према разредима, семестрима, односно годинама учења;
редослед изучавања тих предмета према разредима или семестрима;
седмични број часова према појединим предметима;
укупну седмичну оптерећеност ученика једног разреда;
број предвиђених часова за изучавање сваког предмета годишње;
укупан збир предвиђених наставних часова годишње, за сваки разред,
односно годину учења.
Наставни садржаји једног наставног предмета, према дидактичким теоријама, могу
се изучавати на више начина. То су пре свега следећи распореди: суцкесивни, симулатни и
комбиновани. Сукцесивни поредак претпоставља изучавање једног предмета у целини, а
онда другог, и тако редом до краја образовања у одређеном типу школе. Симултани
распоред подразумева наизменично смењивање више предмета у току радног дана, тако да
се у току седмице обухвате сви предмети предвиђени наставним планом за један разред,
односно семестар. Комбиновани редослед имплицира рационално повезивање и
комбиновање прве и друге варијанте (Симеуновић и Спасојевић, 2009).
Наставни програм је веома значајан школски документ, у коме се дидактички
конкретизују општи и методички елементи наставног плана. У његовим оквирима за сваки
предмет су јасно дефинисани основни циљеви, задаци, те логички структурисани наставни
садржаји и дата основна дидактичко-методичка упутства за његову реализацију
(Симеуновић и Спасојевић, 2009). Обимом наставног програма обухваћена је ширина знања
и способности које ученици треба да стекну у настави појединог предмета. Њега посебно
можемо одредити квантитетом предвиђених чињеница, генерализација и активности по
разредима, односно годиштима школовања. Ову димензију наставног програма најлакше
препознајемо и исказујемо преко наставних целина, наставних тема и наставних јединица.
Дубина наставног програма одређује се дубином знања и степеном понирања у науку.
Најприје, мисли се на дубину рашчлањивања садржаја и програмом предвиђени степен
аналитичности. Знање може бити уско и широко, површно и темељно, па се обим и дубина
изучавања програмског садржаја у значајној мери морају дефинисати наставним програмом
(Симеуновић и Спасојевић, 2009). Наставни план и програм пружа квалитетно образовање и
васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне,
здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и
сложеном друштву. Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају
ученика да успјешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и
потенцијале, поштује друге, задовољава сопствене потребе и интересе, поштује друге особе
и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно учешће у економском, друштвеном и
културном животу и давање доприноса развоју друштва.
К
урикулум је реч
латинског порјекла, чија шира употреба започиње између XVI и
XVII века, означава редослед, ток одвијања образовања. Могли бисмо рећи да појам
