Analiza pesme: Banović Strahinja
Poznato je da u našoj narodnoj književnosti postoje pesme izuzetne lepote, toliko
vredne da je i jedan svetski književni velikan, kakav je bio Gete, učio srpski jezik, da
bi ih čitao u originalu. Među takvim pesmama nalazi se i epska pesma Banović
Strahinja, koju je ispevao i Vuku Karadžiću u pero kazao Starac Milija. Po svojoj
složenosti, kompozicijskoj celovitosti, svrsishodnosti motiva i njihovoj međusobnoj
funkcionalnoj povezanosti, ona spada u remek - dela naše epike.
Mnogo naših pesama u naslovu nosi ime kakvog epskog junaka, ali je malo onih koje
su tako dosledno tematski usredsređene na njegov lik kao što je to pesma Banović
Strahinja. Već prvi stih nam kazuje da je u središtu pažnje narodnog pevača ličnost,
a ne događaj, sukob, osobina vredna uzdizanja i pohvale... Sva događanja i sukobi
koji slede, podređeni su ličnosti junaka i imaju funkciju njegovog osvetljavanja iz
različitih uglova.
Uvod u pesmu
Sličniji je pripovedačkoj nego guslarskoj književnosti:
Netko bješe Strahiniću bane,
bješe bane u malenoj Banjskoj,
u malenoj Banjskoj kraj Kosova,
da takoga ne ima sokola.
Jednog jutra bane podranio...
Već prva reč "netko" pojačava našu pažnju i upućuje nas na nameru pevača da nam dokaže da
njegov junak nije bilo ko, već nesvakidašnja, neponovljiva ličnost. On će tu nameru dosledno
i uspešno i ostvariti.
Mesto i vreme radnje: Banjska, pred sam početak Kosovskog boja.
Tema pesme “Banović Strahinja”
Osnovna tema jedne od najpoznatijih pesama Pretkoskovskog ciklusa je vrlo česta u epskim
narodnim pesmama, a to je tema otete žene. Međutim, ova pesma nosi i dublji sloj osnovne
teme, a to je muževljev oproštaj ženi za počinjeno neverstvo.
Analiza pesme
Za epsku narodnu pesmu “Banović Strahinja” se sa pravom često kaže da je remek delo
srpske narodne epike.
Ono što je posebno zanimljivo kod nje, osim teme jeste i dosledna usredsređenost na glavnog
junaka. I na samom početku pesme, čitaocu je jasno da će u pesmi biti govora upravo o liku
čuvenog epskog junaka, a ne o nekoj njegovoj osobini ili, pak događaju u kome je
učestvovao.
Da ne bude zabune, naravno da se u pesmi opisuju ljudi i događaji u kojima je junak
učestvovao, ali samo zato da bi čitaocu bilo jasnije ko je i kakav je, zapravo Banović
Strahinja.
Zatim nas narodni pevač upoznaje sa izgledom i manirima glavnog junaka u trenutku kada se
on priprema na put. Sledi mu motiv gozbe, te blaga stagnacija radnje, jer je “Pozadugo bane
gostovao”…
Poseban deo u pesmi je trenutak kada glasnik donosi pismo glavnom junaku, u kome
saznajemo šta se sve događa u Banjskoj dok je Banović Strahinja odsutan. Ovaj motiv nas
dovodi do zapleta radnje, posredno, a direktno do zaplet dovodi saznanje o izdaji, tj. motiv
izdaje. U trenutku kada mu je potrebna pomoć, Banaović Strahinja doživljava dvostruku
izdaju: jednu od strane žene koju voli, a drugu od njenog oca, čuvenog Jug Bogdana koji
odbija da mu dozvoli da povede njegovih devet sinova na Kosovo, kako bi spasili sestru,
odnosno ženu Banović Strahinje. U tom trenutku Jugo Bogdan izgovara: “Ne dam đece vodit
na Kosovo, makar šćeri nikad ne vidio.”, čime narodni pevač jasno prikazuje različite aršine
patrijarhalne sredine prema muškoj i ženskoj deci.
Banović Strahinja, u tom trenutku pokazuje svoj pravi karakter, jer doživljava veliko
razočarenje, pa je besan i ogorčen, ali to vešto prikriva, čime veličina njegove ličnosti opet
dolazi do izražaja. Zatim žurno sedla i oprema konja i nakon toga ne izgovara ni reči više
svojim dojučerašnjim prijateljima i rođacima, koji su ga razočarali, izdali i napustili u
odsudnom trenutku njegova života. Jedino što će ikada više dobiti od njega jeste prekoran
pogled. Ali, niko neće imati hrabrosti da mu uzvrati, jer su svi od sramote spustili ssvoje
poglede. Ovaj zanimljiv momenat u pesmi je opisan u sledećim stihovima: “Kad pijahu vino i
rakiju, svi se fale za dobre junake…Al’ da vidiš jada u nevolji, Banu jutros nema prijatelja!”
Narodni pevač vrlo vešto uvodi i još jednu ličnost, takozvanog “usamljenog junaka – viteza” ,
odnosno turskog derviša na koga nailazi glavni junak pesme.
Kulminacija pesme je saznanje da verna ljuba Banović Strahinje nije oteta, već je dragovoljno
u čadoru Vlah Alije. U tom trenutku, očekivanja glavnog junaka su apsolutno izneverena.
Kada ga je ugledala u daljini, njegova ljubljena žena se ni malo nije obradovala, jer nije
očekivala da dolazi kao spasilac, već kao čovek koji će je kazniti.
Mada, nije sve tako jednostavno kao što izgleda… Ona je odavno prestala da se nada da će
doći da je spasi, jer se on predugo zadržao u Kruševcu, a i svesna je, iako nije čula reči svog
oca, da su bile pune osude i da je pokušavao da odvrati svog zeta da ode da je spase. Prema
nepisanim pravilima tadašnje sredine, koja je bila izuzetno patrijarhalna, ona je trebalo da
brani svoju i čast svoje porodice, što je podrazumevalo da je imala jednu jedinu mogućnost u
datoj situaciji, a to je da oduzme sebi život, ali nikako da pristane da bude ljubavnica nekog
Turčina.
