Analiza poslovanja

ANALIZA POSLOVANJA

(za ceo ispit)

1.

CILJ I ZADACI ANALIZE PREDUZEĆA

Reč analiza potiče od grčeke reči 

„analysis“

 što znači rastavljanje ili raščlanjavanje neke celine na 

njene sastavne delove, dok ne dođemo do njenih elemenata koji su dalje nedeljivi. 

Najvažnije analitičke metode su raščlanjivanje i upoređivanje. 

Analiza se kao naučna metoda primenjuje u raznim naukama, a 

svrha analize u ekonomiji je da 

pripremi materijal  iz  dokumentacije na osnovu koga će  se moći  stvoriti  sud  o  stanju i poslovanju 
preduzeća

.

Analiza poslovanja je proistekla iz analize bilansa, koji je dugo vremena bio jedina nauka pomoću 

koje se vršilo kvantitativno ispitivanje i  ocena uspešnosti preduzeća. Analiza poslovanja se još  više 
razvija  i  unapređuje  sa  pojavom  novih  naučnih  disciplina:  kibernetike,  teorije  sistema,  teorije 
informacija, tehnike računara. 

Mogućnost da se ostvare ciljevi znalize uslovljena je ličnošću koja vrši analizu, vremenom koje je za 

to raspoloživo, dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje i okolnostima pod kojima se vrši 
analiza. 

Razlikuju  se  dve 

vrste  analize

: 

interna

  je  ona  koja  se  vrši  unutar  predzeća  i  vrši  je  vlasnik  ili 

rukovodilac preduzeća, a  svaka druga analiza  se smatra

  eksternom

 i vrše je uglavnom poverioci, 

banka, revizori. 

Prema 

Schmaltz-

u, ciljevi i zadaci analize poslovanja zavise od zainteresovanih koji je sprovode, a 

to su: 



vlasnik preduzeća

 (analiza sredstava, analiza uspeha), 



deoničari

 (anzliza dobiti), 



poverioci

 (analiza kreditne sposobnosti preduzeća), 



poreski organi

 (utvrđivanje prave osnovice za oporezivanje), 



privredna štampa

 (bilansi i poslovni izveštaji), 



zvanična statistika

 (opšte razvojne tendencije privrede i preduzeća). 

Ovakvi ciljevi zahtevaju sveobuhvatnu analizu, ali se u praksi često sreću i parcijalne analize.

2.

PREDMET ANALIZE

Analiza poslovanja predstavlja nužnu osnovu upravljanja koja se sa razvojem tehnike računara još 

više unapređuje. 

Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih 

procesa.

 Korišćenjem knjigovodstvenih tj.  računovodstvenih podataka i  informacija  omogućava  se 

uvid u predmet analize poslovanja. 

Predmet analize je svaki privredno pravni subjekt i to sa stanovišta poslovnih i radnih procesa

. 

Predmet ekonomske analize u užem smislu je bilans preduzeća i to 

bilans stanja, 

bilans uspeha 

i bilans tokova novca. Analiza koja za predmet  ima bilans naziva  se 

analiza  bilansa ili finansijska 

analiza

. 

Predmet  ekonomske  analize  u  širem  smislu  obuhvata 

bilans  stanja, 

bilans  uspeha  i  bilans 

tokova  novca,  analizu  funkcija  i  poslovno  izveštavanje. 

Poslovno  izveštavanje  sadrži  seriju 

sistematizovanih  informacija  o  kvalitetu  ekonomije  poslovanja  preduzeća.

  Predmet  analize 

poslovanja može da se sagleda sa nekoliko aspekata:



Elementni  –  predmet  analize  čine  elementi  tj.  delovi  preduzeća  kao  što  su  osnovna 
sredstva, obrtna sredstva i radna snaga, 



Organizaciono-funkcionalni – neophodna je analiza ne samo osnovnih poslovnih procesa, 
tj.  funkcija  nabavke,  proizvodnje  i  prodaje,  već  i  ostalih  izvršnih  funkcija  –  kadrovske, 
finansijske 



Aspekt  efekata  –  privredna  delatnost  preduzeća  se  razmatra  i  ocenjuje  posredstvom 
rezultata koji se ostvaruju, po obimu, strukturi, dinamici.

3.

METODE ISPITIVANJA

Analiza  poslovanja  ima  svoje  specifične  metode  ispitivanja  koje  su  zasnovane  na  poznatim 

teorijskim naučnim postavkama. 

Osnovne metode kojima se koristi su upoređivanje i rasčlanjivanje

. 

Metoda  upoređivanja  se  sastoji  u  sagledavanju  kvantitativnih  odnosa,  a  metoda  rasčlanjivanja  u 
oceni kvalitativnog sadržinskog sastava predmeta posmatranja. 

Od ostalih metoda najčešće se koriste metode uzročnosti i eliminisanja. 

Metoda raščlanjivanja

Oblici primene metode uporeĊivanja:

Oblici u kojima se izražava primena metode uporeĎivanja su: 



Metoda  upoređivanja  sukcesivnih  bilansa  stanja  –

  suština  se  sastoji  u  sagledavanju  promena 

finansijske situacije kroz promene iznosa osnovnih grupa aktive i pasive, kao i kroz iznalaženje 
uzroka ovih promena. 



Metoda presecanja bilansa stanja

 – sastoji se u horizontalnoj podeli bilansa na odreĎene delove, tj. 

podbilanse, koji  odgovaraju osnovnim  grupama  aktive  i  pasive, pa postoje 

podbilansi  osnovnih 

sredstava, obrtnih sredstava, posebnih sredstava i poslovnih sredstava

 i dolazi se do saznanja o 

ravnoteži tj. neravnoteži odreĎenog podbilansa. 



Metoda  odstupanja

  –  podrazumeva 

upoređivanje  i  po  vremenu  i  po  predmetu  i  po  mestu

, 

potrebno  je  sagledati  ne  samo  gde  su  nastale  razlike,  njihov  kvantitet  i  obim,  već  i  osnovne 
karakteristike odstupanja, tj. da li su pozitivne ili negagivne, kao i uzroke nastalih odstupanja. 



Metoda poslovno analitičhih pokazatelja

 – sastoji se u 

poređenju određenih poslovno ekonomskih 

veličina

. Osnovni izvor su knjigovodstveni podaci kao što su bilans stanja, bilans uspeha i njihovi 

prilozi, statističke, operativne, planske i dr. evidencije. Za ocenu boniteta poslovanja pravnih lica 
najčešće  se  koriste  pokazatelji  likvidnosti,  solventnosti,  rentabilnosti,  ekonomičnosti,  obrta, 
produktivnocti, rasta i sl. 

Specijalne metode analize

MeĎu ovim metodama napoznatije su one koje se primenjuju pri analizi bilansa.  

Prema 

Schmaltz-

u

, metode analitičkog ispitivanja bilansa treba podeliti u tri grupe:  

1.

Metoda odnosnih vrednosti

 – sastoji se u stavljanju u odnos vrednosti pojedinih grupa u bilansu ili 

pojedinih  poslovnih  veličina;  reč  je  o  najjednostavnijoj,  ali  vrlo  pogodnoj  metodi  za  obradu 
analitičkih podataka;  

2.

Metoda indeksnih brojeva

 – primenjuje se sama ili u kombinaciji sa metodom odnosnih vrednosti. 

Pomoću indeksnih brojeva se prikazuje dinamika posmatrane pojave u odnosu na bazu koja služi 
kao osnov za uporeĎivanje, a izražava se brojem 100 ((h*u)/100). Postoje 

čista indeksna metoda, 

kombinovana  metoda  i  metoda  ocene  odnosnih  vrednosti

. 

Indeks 

je  odnos  dve  veličine  koji 

pokazuje njihovu relativnu promenu u odreĎenom periodu;  

3.

Metoda standardizacije

 – pruža pokazatelje nekog preduzeća u jednom broju čiji se značaj poredi 

sa pokazateljima čitave privredne grane. Obzirom na osnovu koja služi za utvrćivanje standardnih 
veličina,  oni  mogu  biti 

bazni

  (služe  kao  baza  za  uitvrĎivanje  indeksa), 

tekući

  (utvrĎuju  se  na 

osnovu  postojećih  uslova  poslovanja,  najrealniji  su)  i 

idealni

  (utvrĎuju  se  na  osnovu  idealnih 

uslova rada). 

4.

OBLICI I VRSTE ANALIZE

Jedna od klasifikacija  koja se odnosi  na  vrste analiza  je anzliza  koja  ima  u  vidu objekat  i  podlogu  za 

analize,  dokumentaciju  za  analizu,  stanje  i  kretanje  sredstava  preduzeća,  kvalitet  i  kvantitet  sredstava  i 
njihova promena, razne ciljeve analize. Najpoznatije su sledeće vrste analize:  



kvalitativna i kvantitavna analiza, 



statička i dinamička analiza, 



kompleksna i parcijalna, 



interna i eksterna, 



stalna i povremena, 



analiza vrednosti.

Kvantitativna i kvalitativna analiza 

Kvantitativna analiza  se  bavi merenjem  i praćenjem kvantitativnog kretanja  pojave  ili  stanja

. Ona daje 

kvantitativno, 

količinsko obeležje

 kvalitativno definisanih predmeta analize.  

Kvantitet  predmeta  analize  vremenski  posmatrano  može  da  pokaže  porast,  smanjenje  ili  stagnaciju,  a 

može da ima pozitivne ili negativne karakteristike. Porast, tj. pad kvantiteta može biti oštar ili blag, tj. može 
trajati kraće ili duže vreme.  

Kvalitativna  analiza  ima  za  pretpostavku  složenost  predmeta  analize  i  vrši  raščlanjavanje  predmeta 

analize  na  sastavne  delove  i  izvodi  konstatacije  o  njegovoj  strukturi.

  Posmatra  predmet  analize  sa 

predmetnog, vremenskog i prostornog aspekta. 

Kvalitativna  i  kvantitativna  anzliza  su  komplementarne,  i  svaka  kvantitativna  promena  bilansne  sume 

izaziva i kvalitativnu promenu bilansa.  

Statiĉka i dinamiĉka analiza

Statička  analiza

  se  bavi  ispitivanjem 

pojave ili  stanja  u trenutku  njihovog uočavanja

,  što  obično biva  i 

kvantitativno izraženo; predmet analize se posmatra na odreĎeni dan, pa je negativna strana upravo to što ne 
ispituje  kretanje  pojave  ili  stanja,  pa  ne  može  uočiti  tendencije  razvoja  ili  stagnacije,  pa  zaključci  nisu 
pouzdani.  

Dinamička analiza  ispituje  pojavu  ili  stanje u kretanju

  i  izvodi  konstatacije o  nastalim  promenama  na 

predmetu analize i uzrocina koji su ih uslovili.  

Mora se voditi računa da li je u pitanju 

neto

 (rezultat komparacije dva stanja) ili 

bruto kretanje

 (rezultat 

Analiza vrednosti

Analiza  vrednosti  obuhvata  organizovani  sistem  tehnike  i  postupaka  pomoću  kojih  se  identifikuju  i 

eliminišu nepotrebni viškovi;

 insistira na potrebi seriozne analize strukture troškova pre donošenja odluke o 

proizvodnji proizvoda.  

Polazi od teze da nema troškova koji se ne mogu snižavati; ima preventivni karakter, jer nastoji da snizi 

troškove promenom proizvoda ili njegovih delova.  

Ova analiza  predstavlja dopunu drugih  metoda analize. Ostvarene  veličine se  uporeĎuju sa planiranim  i 

tako  se  donosi  sud  o  tome  da  li  je  došlo  do  povećanja  ili  sniženja  troškova,  a  krajnji  cilj  je  postizanje 
ekonomične proizvodnje.  

Osnovne  kategorije  analize  vrednosti  su 

funkcija,  trošak  i  vrednost

  i  one  se  posmatraju  meĎusobnoj 

povezanosti i zavisnosti. 

5.  BILANS KAO PREDMET ANALIZE

Reč bilans potiče od latinose reči 

„bilanx libra“

 (vaga sa dva tasa) što upućuje na nekoliko zaključaka:   



da se bilansom nešto meri i iskazuje rezultat,  



da  se  rezultat  sastoji  iz  dva  suprotna  kretanja  čijim  se  poreĎenjem  dolazi  do  pozitivnog  ili 
negativnog rezultata.  

Bilans se gotovo uvek koristi kada treba izraziti stanje i rezultat, a najširu upotrebu ima u računovodstvu.  

Računovodstveno  tehnički  gledano, 

bilans je  pregled  u vidu dvostranog  rzčuna koji iskazuje stanje  ili 

uspeh preduzeća na  odrećeni dan,

  a kako  se obično sastavlja  na  kraju  godine, on  se  često  izjednačuje  sa 

završnim računom.  

Gledište da je bilans trenutna slika, izraĎena u vidu pregleda u obliku dvostranog računa se naziva 

statika 

bilansa

. 

Dinamika  bilansa

  ukazuje  na  stvarna  privredna  zbivanja  u  preduzećima,  kao  i  na  njihovu 

meĎusobnu povezanost i uslovljenost. 

Bilans  stanja je trenutna slika veličine i  strukture  sredstava  i veličine i  strukture  izvora sredstava

,  a  na 

osnovu bilansa stanja moguće je izvršiti ne samo statičku već i dinamičku analizu.  

Bilans  usleha  vuče  koren  iz  bilansa  stanja. 

Bilans  uspeha  je  analitički  račun  sopstvenog  kapitala 

preduzeća u kome se iskazuje povećanje  (prihodi)  i smanjenje (rashodi) sopstvenog kapitala

. Na osnovu 

bilansa uspeha moguće je izvršiti dinamičku analizu.