Analiza poslovanja

NAJCESCA PITANJA:



BILANS USPEHA



METODA UKUPNIH TROSKOVA



METODA PRODATIH UCINAKA



NOF I NOS



IZVESTAJ O NOVCANIM TOKOVIMA

NAJCESCI ZADACI:



RACUN POKRICA



FUNDS FLOW



RACIO LIKVIDNOSTI



RACIO SOLVENTNOSTI-IZVORA FINANSIRANJA

1. KARAKTERISTIKE I ANALIZA BILANSA STANJA:

Bilans stanja

predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori

o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovišta obima, dinamike i
strukture. On je baza za sve druge oblike ekonomske analize. Bilans stanja
izražava sredstva posmatrana iz dve prespektive, prema njihovom sastavu
i izvoru iz kojeg potiču. Te dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva i
pasiva. Bilans stanja mora biti u ravnoteži, jer se radi samo o dvostranoj
slici sredstava na određeni dan. Ravnoteža između aktive i pasive ima
veliki kontrolni značaj.

Aktiva

je odraz aktivne mase, tj. celokupne imovine preduzeća. Naziv

potiče od latinske reči "

agere

", što znači raditi, biti aktivan. Aktivu čine

realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a fiktivne smanjenje
sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se
poslovna dele još i na osnovna i obrtna sredstva.

Pasiva

je odraz neaktivne mase tj. kapitala i obaveza, i on snosi sav teret

aktivne mase u poslovanju. Naziv potiče od latinske reči "

pati

", što znači

trpeti, podnositi. Pasiva pokazuje odakle sredstva potiču i izražava
finansijsku konstituciju preduzeća. Prema vlasničkom principu, izvori
sredstava mogu biti sopstveni i pozajmljeni.
Bilans stanja može se prikazati u

formi konta

i u

formi liste.

U formi

konta vrši se međusobno sučeljavanje aktive i pasive. Ova forma je dosta
zastupljena u svetu, jer stvara jasniju i pregledniju sliku finansijskog stanja
preduzeća. Ovom formom lakše se prati ispunjenost osnovnih pravila
finansiranja, kao što je odnos pokrića stalne imovine kapitalom i dr. U
formi liste sve veličine bilansa stanja su poređane jedna ispod druge, gde je

Bruto imovina je zbir imovinskih delova na strani aktive umanjen za
promene vrednosti.
Neto imovina je razlika bruto imovine i dugova, tj. jednaka je sopstvenom
kapitalu.
Bilansna imovina je vrednost imovine i kapitala u bilansu.

Osnovna sredstva

se mogu podeliti na osnovna sredstva u pripremi i

aktivna osnovna sredstva. Pojam osnovnih sredstava se ne pojavljuje u
kontnom okviru, već se koristi nešto širi pojam stalne imovine. Stalna
imovina se sastoji iz:



Nematerijalnih ulaganja



Nekretnina, postrojenja i opreme



Dugoročnih finansijskih plasmana

Obrtna sredstva

svoju vrednost u celini prenose na nove proizvode i

usluge. U toku svog kretanja nalaze se u robnom i novčanom obliku.
Obrtnim sredstvima smatraju se ona sredstva čiji je koeficjent obrta veći od
1, tj. koja se u godinu dana obrnu bar jednom. Obrtna sredstva sastoje se iz:



Zaliha



Kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine

Aktivna vremenska razgraničenja

se javljaju kao sredstvo pomoću kojeg

se preduzeće pravično opterećuje troškovima. AVR najčešće predstavljaju
unapred plaćeni troškovi.

Gubitak

se pojavljuje prilikom zatvaranja računa uspeha kao višak

ukupnih rashoda u odnosu na prihode. Gubitak se prikazuje u aktivi nakon
zbira poslovne imovine.

3. ANALIZA BILANSNE PASIVE:

Pasiva

je pokazatelj izvora finansiranja i izražava finansijsku strukturu

preduzeća. Može se posmatrati sa aspekta vlasništva, vremena i namene.

Prema vlasništvu, izvori finansiranja mogu biti sopstveni i tuđi, sa aspekta
vremena, dugoročni i kratkoročni i sa aspekta namene tako da se svaki
izvor odnosi na određenu vrstu sredstava.Izvori sredstava obuhvataju
sledeće grupe:



Kapital



Dugoročna rezervisanja i obaveze

Dugoročna rezervisanja

Dugoročne obaveze

Kratkoročne obaveze

Za određivanje optimalne strukture kapitala koristilo se tzv.

zlatno pravlo

za izravnanje rizika

koje zahteva da odnos sopstvenog i tuđeg kapitala

bude 1:1. Danas se smatra da je učešće sopstvenog kapitala manje od 30%
visokorizično za poslovanje preduzeća, i to je limit za odobravanje
bankarskih kredita. Veće učešće sopstvenog kapitala poboljšava finansijski
položaj preduzeća i ima zaštitnu ulogu za poverioce.

Finansijska struktura kod društva lica:

Kod

inokosnih preduzeća

, tj preduzeća gde je jedno lice vlasnik i

preduzetnik, odvaja se imovina vlasnika firme od imovine firme, u cilju
zaštite spoljašnjih investitora i poslovnih partnera.
Kod

komanditnog društva

, komplementari odgovaraju za obaveze firme

celokupnom svojom imovinom, i onom koju nisu uneli u preduzeće, dok
komanditori odgovaraju samo onim delom koji su uneli.
Kod

ortačkog društva

, partneri će imati upravljačka prava srazmerno

procentualnom učešću u strukturi kapitala.

Finansijska struktura kod društva kapitala:

U društvima kapitala dolazi do stapanja kapitala i podeljene su funkcije
vlasništva i preduzetništva. Kod

D.O.O.

bilansna pasiva je jednaka stanju

li su uslovljeni bilo kakvim procesom u preduzeću, dovoljno je da su
nastali. Analiza strukture rashoda treba da prikaže učešće pojedinih vrsta
rashoda u ukupnim rashodima.
Poslovni rashodi (troškove perioda): nabavna vrednost prodate robe,
troškovi materijala, troškovi zarada, troškovi amortizacije i rezervisanja,
troškovi proizvodnih usluga, troškovi neproizvodnih usluga...
Finansijski rashodi: rashodi iz odnosa sa povezanim preduzećima, kamate,
negativne kursne razlike...
Ostali rashodi: gubici po osnovu prodaje nematerijalnih ulaganja,
nekretnina, postrojenja i opreme, gubici od prodaje materijala, manjkovi...
Analiza

prihoda

treba da se sagleda obim prihoda u tekućoj godini i njegov

trend u odnosu na prošlu godinu. Poslovni prihodi predstavljaju
najsigurnije prihode i potrebno ih je detaljno analizirati. Najveći deo
poslovnog prihoda formira se po osnovu naplaćene realizacije učinaka.
Prodajna cena i količina usluga su faktori koji utiču na visinu i trend
promene poslovnog prihoda. U slučajevima avansnog ili odloženog
plaćanja mora se posebno voditi računa, jer mogu dati nepotpunu sliku i
dovesti do pogrešnih zaključaka.

Poslovni prihodi: prihodi od prodaje robe, prihodi od prodaje proizvoda i
usluga, prihodi od aktiviranja učinaka, promena vrednosti zaliha...
Finansijski prihodi: prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike...
Ostali prihodi: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretenine,
postrojenja i oprema, dobici od prodaje dugoročnih HOV, viškovi, prihodi
od smanjenja obaveza,naplaćena otpisana potraživanja, ostali prihodi...

5. METODA UKUPNIH TROŠKOVA:

Metod ukupnih troškova

se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje

sa prihodima predstavljaju ukupni troškovi perioda, a ne troškovi prodatih