ANALIZA POSLOVANJA
I DEO
I-1. CILJ I ZADACI ANALIZE PREDUZEĆA
– reč analiza potiče od grčke reči «analysis» i
znači rastavljanje i raščlanjavanje neke celine na njene sastavne delove do elemenata koji
su dalje nedeljivi. Svrha analize je istraživanje i ispitivanje objekta koji se analizira.
Najvažnije analitičke metode na kojima se zasnivaju sve ostale metode su raščlanjavanje i
upoređivanje a rezultate analize ocenjuju se ispitivanjem i prosuđivanjem. Svrha analize u
ukonimiji preduzeća je da priprema materijal iz dokumentcije na osnovu koga će se suditi
o stanju i poslovanju preduzeća. Analiza posl. Proistekla je iz analize bilansa koja se
razvija i doživljava svoj preobražaj sa razvitkom statistički evidentnije nauke. Analiza
poslovanja se još više razvija i unapređuje sa pojavom naučnih disciplina kibernetike,
teorije sistema, teorije informacija i tehnike račinara, uz usavršavanje teorije upravljanja.
Faktori koji utiču na ostvarenje analize su: ličnost koja vrši analizu, vreme koje je za to
raspoloživo, dokumentacija koja je stavljena na raspolaganje, i okolnosti pod kojima se vrši
analiza. Dva osnovna cilja analize su interni i eksterni. Interna analiza je ona koja se vrši
unutar preduzeća i vrši je vlasnik ili rukovodstvo preduzeća. Sve ostale su eksterne i vrše
ih uglavnom poverioci, banka, revizori. Cilj i zadaci analize poslovanja se razlikuju u
zavisnosti od zainteresovanih: vlasnika preduzeća, deoničara, poverioca, poreskih organa,
privredne štampe, zvanične stastistike. Ciljevi analize se razlikuju u zavisnosti od
subjekata za koje se ona sprovodi.vlasnici su zainteresovani za analizu sredstava i
njihovih izvora u preduzeću sa jedne strane i analizu uspeha s druge strane. Analizu koju
vrše deoničari vrši se sciljem da se kroz analizu dobiti izvedu zaključci o dobijanju i visini
dividende. Analiza koju vrše poverioci se sprovodi radi sticanja znanja o kreditnoj
sposobnosti preduzeća. Zadaci analize poslovanja predstavljaju konkretizaciju poslova koji
se mogu izvršiti da bi se ostvario cilj analize.
I-2. PREDMET ANALIZE
– je privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih
procesa. Predmet analize je svaki privredno-pravni subjekt i to sa stanovišta poslovnih i
radnih procesa i finansija. Predmet ekonomske analize u užem smislu predstavlja bilans
preduzeća i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza čiji je bilans
naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza. Finansijska analiza insistira na analiti
finansijskog položaja i rentabilnosti poslovanja preduzeća. FA polazi od predmeta analize
koji je novčano izražen. BS izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih
izvora. Cilj je sticanje saznanja o materijalnoj konstituciji i finansijskoj situaciji radi
donošenja poslovnih odluka. BU izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata
u obračunskom periodu. Predmet ekonomske analize u širem smislu obuhvata analizu
bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova novca, analizu funkcija i poslovno
izveštavanje. Poslovno izveštavanje sadrži seriju sistematizovanih informacija o kvalitetu
ekonomije poslovanja preduzeća. Predmet ekonomske analize može da se sagleda sa
nekoliko aspekata(elementni,organizaciono-funkcionalni, i aspekt efekata).
I-3. METODE ISPITIVANJA
- su zasnovane na poznatim teorijskim naučnim postavkama
dialektičkog materijalizma, teorije sistema i informacija, kao i drugih srodnih
ekonom.nauka, makro i mikro aspekta. Tako se obezbeđuje da se pomoću analize
poslovanja dođe do objektivnih, naučno zasnovanih, analitičkih zaključaka. Osnovne
metode analize su metode upoređivanja i raščlanjivanja. Metoda upoređivanja se sastoji u
sagledavanju odnosa, a metoda raščlanjivanja u oceni sadržinskog sastava predmeta
posmatranja. Od ostalih metoda najčešće se koriste metode uzročnosti i eliminasanja.
Metoda raščlanjivanja polazi od pretpostavke da je njen objekt složen pa je zato složenost
objekta ujedno i uslov za raščlanjavanje. Elementi koji su dalje nedeljivi ne mogu biti
predmet raščlanjavanja koje se vrši da bi se upoznao kvalitetni sastav analiziranog
predmeta. Raščlanjavanje se vrši po predmetu, vremenu i prostoru. Raščlanjavanje po
predmetu zahteva da se složeni predmet analize raščlani na predmete koji su manje
složeni. (ako se HOV raščlane po vrsti, to predstavlja raščlanjavanje po predmetu gde je
svaka vrsta predmet) Raščlanjavanje po vremenu polazi od obeležja koje je dato
vremenom. Raščlanjavanje po prostoru polazi od obeležja koje je dato prostorom (ako se
ispituje koliko je HOV unovčiva u zemlji a koliko u inostranstvu). Analiza u svojim
postupcima se ne može ograničiti samo na metodu raščlanjivanja već se služi i metodom
upoređivanja. Metoda upoređivanja polazi od toga da postoje najmanje 2 veličine koje se
upoređuju, jednovrstnost materije koja se upoređuje, uporedivost analitičke materije,
složenost analitičke materije. Vremensko upoređivanje sastoji se u poređenju jednog istog
predmeta sa stanovišta 2 različita vremenska perioda. (ako se upoređuje vrednost
ostvarene proizvodnje u tekućem i prethodnom mesecu, broj radnih dana u oba meseca
mora biti isti) VU nalazi primenu na svim područjima poslovanja a najviše dolazi do
izražaja u analizi bilansa i u analizi troškova. Upoređivanje po predmetu – poređenje 2
predmeta istog perioda jednog određenog preduzeća(mesta). (kakvo je izvršenje plana
proizvodnje i prodaje po obimu, kakvo je izvršenje plana produktivnosti, ekonomičnosti)
Oba izraza moraju biti izražena istim jedinicama mere. Upoređivanje po mestu se vrši
kada se upoređuje 1 predmet istog perioda za 2 preduzeća(mesta). Mesto se odnosi na
posmatranje 1 iste veličine sa aspekta 2 poslovne jedinice u okviru jednog preduzeća.
(upoređivanje troškova proizvodnje, obima, produktivnosti) Ovaj oblik nazvan je i
eksternom uporednom analizom. Metode analitičkog ispitivanja bilansa i poslovanja:
metoda odnosnih vrednosti, indeksnih brojeva i standardizacija. MIB sastoji se u stavljanju
u odnos vrednosti pojedinih grupa u bilansu ili pojedinih poslovnih veličina. Metoda
ind.brojeva primenjuje se sama ili u kombinaciji sa prethodnom. Metoda standardizacije
pruža pokazatelje nekog preduzeća u jednom broju upoređenog sa pokazateljem čitave
privredne grane. Ova metoda standardizira bilanse.
I-4. OBLICI I VRSTE ANALIZE
– Postoji podela koja se odnosi na vrste analize ukoja ima
u vidu: objekat i podlogu analize, dokumentaciju za analizu, stanje i kretanje sredstava
preduzeća, kvalitet i kvantitet sredstava i njihovih promena, razne ciljeve analize. Sa
stanovišta analize poslovanja najpoznatije su sledeće vrste analize: kvalitativna i
kvantitativna analiza, statička i dinamička, kompleksna i parcijalna, interna i eksterna,
stalne i povremene, analiza vrednosti. Kvantitativna se bavi merenjem i praćenjem
kvantitativnog kretanja pojave ili stanja, ispituje sastavne delove neke pojave ili stanja da
bi utvrdula njegove karakteristike i otkrile posledice prelaska kvantiteta u kvalitet.
Kvalitativna analiza, ako joj je predmet posmatranja likvidnost odnosno nelikvidnost nekog
privr.subjekta, uz pomoć nje otkrivaju se karakteristike,uzroci nelikvidnosti što doprinosi
shvatanju likvidnosti kao pojave. Statička analiza bavi se ispitivanje pojave ili stanja u
trenutku njihovog uočavanja što obično biva kvantitativno izraženo. (kada se analizira
trenutna likvidnost, raspoloživa novčana sredstva porede se s dospelim obavezama u
jednom trenutku) Dinamička analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju u određenoj
vremenskoj dimenziji. Što je vrem.period duži, zaključci analize su pouzdaniji. Kompleksna
analiza vrši raščlanjavanje i merenje svakog dela predmeta analize. Ona iziskuje duže
vreme i veće troškove što predstavlja njen nedostatak. Parcijalna analiza ispituje samo
deo predmetne analize. Ovde se polje analize sužava na samo one delove koji imaju
2
sredstava materijalnih vrednosti već i novčanih, potraživanja i obaveza. Stvrano stanje se
često poistovećuje sa stanjem utvrđenim prilikom inveentarisanja.
II-2. KARAKTERISTIKE BILANSA STANJA
bilans stanja izražava sredstva prema
njihovom funkcionalnom sastavu i prema izvorima iz kojih potiču sredstva. Sam naziv
aktiva potiče od latinske reči «agere» što znači raditi, delati, ili biti aktivan. Naziv pasiva
potiče od latinske reči «pati» što znači trpeti, snositi,podnositi. Da bi se sagledala sadržina
bilansa stanja, potrebno je sagledati sadržinu aktive i pasive, što znači upoznati se i sa
klasifikacijom bilansnih pozicija u srodne grupe. U aktivi se prikazuje transformacija
sredstava iz jednog oblika u drugi. Obrtna sredstva u procesu proizvodnje transformišu
svoju supstancu u novi proizvod nezavisno od načina na koji su nabavljena. Aktivu čine
realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a fiktivne smanjenje sredstava.
Realna aktiva obuhvata poslovna i poslovna sredstva. Pomoću poslovnih sredstava se
izvršava osnovni zadatak preduzeća. Ta sredstva se dele na osnovna i obrtna. Karakter
sredstava posebne namena imaju sredstva rezervi, sredstva zajedničke potrošnje,
sredstva za proširenu reprodukciju. Karakter fiktivne aktive imaju dužničko- poverilački
odnosi koji se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraživanja. Oni su izraz
nesolidnog poslovanja, izraz smanjenja obrtnih sredstava sa kojima preduzeće ne može
da izvršava zadatke. Pasiva pokazuje «neaktivnu masu» i pruža informacije odakle
sredstva potiču, izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Finansiranje obuhvata
aktivnosti koje se odnose na obezbeđivanje neophodnih sopstvenih i pozajmljenih
finansijskih sredstava. Bilans stanja je osnova za sve druge oblike ekonomske analize i u
momentu bilansiranja izražava kvantitet sredstava. Kvantitet sredstava i kvalitet menjaju
se nabavkom sredstava – povećanja i smanjenja aktive i pasive.
II-3. KARAKTERISTIKE BILANSA USPEHA
– bilans uspeha predstavlja dvostrani
pregled rashoda i prihoda nastalih u određenom vrem.periodu na osnovu kojeg se
suprostavljanjem prihoda i rashoda utvrđuje FR. BU pokazuje FR poslovanja preduzeća
posmatran sa 2 perspektive. Pozitivan FR (P>R) označava povećanje sopstvenih izvora
sredstava odnosno povećanje vlastitih sredstava u toku obračunskog perioda. Negativan
FR (R>P) označava smanjenje sopstvenih izvora sredstava. Iz ovog proizilazi da je bilans
uspeha ustvari analitički račun vlastitih sredstava na kome se u toku obračunskog perioda
evidentira smanjenje i vlstitih sredstava i njihovo povećanje. U BU na levoj strani se
prikazuju rashodi a na desnoj prihodi. Grupisanje P i R vrši se u 3 osnovne grupe
(poslovni, finansijski, vanredni ' neposlovni). Razlika između poslovnih P i R predstavlja
poslovni rezultat. Razlika izmedju finansijskih P i R predstavlja finansijski rezultat. Razlika
između neposlovnih P i R predstavlja neposlovni ili vanredni rezultat koji je ostvaren izvan
redovne delatnosti. Bu može biti periodični (mesečni, tromesečni, šestomesečni), i
godišnji. Može biti bruto i neto bilans uspeha. Može se iskazati u vidu forme računa i
tabele.
II-4. MEĐUSOBNA USLOVLJENOST BILANSA STANJA I USPEHA
– Bilans uspeha je
zatvoren kada se kao njegov krajnji rezultat javi gubitak ili dobitak. Rshodi nastaju
smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza a prihodi povrćanjem sredstava a
smanjenjem obaveza. Ako je FR pozitivan (dobitak) evidentira se u BU na levoj strani i na
desnoj u BS (za taj iznos aktiva je veća od pasive) što uvećava sopstvene izvore
sredstava. U suprotnom, tj. ako je FR negativan (gubitak) evidentira se u BU na desnoj
strani a u BS na levoj strani (aktiva će biti jednaka sredstvima uvećanim za gubitak).
Organska veza između BS i BU ukazuje da njihova realnost kao i realnost FR zavisi od
4
realnosti procenjivanja sredstava i obaveza.Ako su sredstva niže procenjena u donosu na
obaveze, rashodi su veći što utiče na smanjenje FR.
II-5. NAČELA BILANSIRANJA
– predstavljaju skup određenih zahteva koji se pojavljuju
kako bi bilansi ispunili svoje ciljeve. Klasifikuju se prema raznimkriterijumima od kojih je
najuspešnija na: opšta načela urednog knjigovodstva i bilansiranja, modifikujuća ii
dopunska načela.
Opšta načela
važe za sva preduzeća. Modifikujuća modifikuju opšta
načela. A strukturu dopunskih načela čine zahtevi koji dopunjavaju opšta načela urednog
knjigovodstva i bilansiranja. Opšta načela UkiB podrazumevaju ukupnost principijelnih
pravila prikazivanja bilansa i procenjivanja vrednosti bilansnih pozicija. Ova načela su
podložna stalnom razvijanju i nemoguće ih je ujednačiti. U vreme dominacije statičkog
shvatanja bilansa princip zaštite poverioca je imao dominirajući značaj. Preduzeće
prilikom bilansiranja treba da se pridržava ovog principa zbog jasnosti imovinskog položaja
preduzeća. Dinamička teorija bilansa zastupa ideju da je zaštita poverioca primarni
zadataki kao svoj uzima princip uzročnosti. Zbog posledica objektivne nemogućnosti
utvrđivanja tačne vrste imovine dlazi do
modifikovanja opštih načela
. Struktura pravila
sa modif.karakterom čine sledeći principi: zaštite poverioca, opreznosti i finansijske
obazrivosti. Princip zaštite poverioca teži da se osiguraju i zaštite poverioci i onn kasnije
dominita zbog urednog bilansiranja. Princip opreznosti izražava se opreznim
odmeravanjem P i R. Osnovna pretpostavka je: radije smanjeni nego uvećani periodični
rezultat. U okviru principa opreznosti imamo: princip realizacije, niže vrednosti, dnevne
vrednosti i najviše vrednosti.
Dopunska načela
dopunjuju načela UkiB i to su: princip
istinitosti, princip jasnosti i princip povezanosti. Istinitost podrazumeva verno i savesno
polaganje računa, neizmenjeno prezentiranje forme R i P, respektovanje principa
procenjivanja. Bilans može biti istinit samo bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka.
Princip jasnosti se odnosi na spoljni izgled bilansa, na njegovu formalnu vrednost. Jasnost
bilansa može biti ugrožena nepreglednim prikazivanjem bilansnih pozicija. Osnovna
pravila principa jasnosti su zahtevi raščlanjavanja u BS i BU, upotreba bruto principa.
III-1. ANALIZA BILANSA STANJA
– BS kao predmet analize je složen i sastoji se od
aktive i pasive. Sagldavanjem sadržine aktive i pasive sagledava se i sadržina BS. Da bi
se sagledala sadržina BS u aktivi se nalaze sredstva različite namene koja se nalaze u
procesu neprekidnog kružnog kretanja prelazeći iz jednog oblika u drugi. Sredstva su
grupisana prema principu likvidnosti u smislu transformisanja u novčana sredstva. U pasivi
se nalaze izvori sredstava koja se razliku prema nameni ulaganja u odgovarajuća,
odeređena sredstva ili prema vlasničkom principu i ročnosti ili u njihovoj kombinaciji. Cilja
analize BS da se konstatuju stanje i dinamika sredstava i njihovih izvora za određeni
vrem.period.
III-1.1. FORMA PRIKAZIVANJA BS
– BS se može prikazivati na 2 načina : u obliku konta
i obliku liste. U obliku konta sadrži aktivu (na levoj) i pasivu (na desnoj) koje stoje jedna
nasuprot druge. U obliku liste sve veličine BS su poređane jedna ispod druge s tim što se
aktivne pozicije navode iznad pasivnih pozicija. Najviše se koristi forma konta zbog svoje
jasnosti i preglednosti FR preduzeća. Primenom ove forme lakše se prati ispunjenost
osnovnih finansijskih pravila.
III-1.2.. RASPORED POZICIJA U BS
– Prilikom formiranja redosleda navođenja bilansnih
pozicija dominirajuće je načelo likvidnosti.To znači da se ulaganja raspoređuju prema
stepenu njihove likvidnosti tj. pretvorivosti u gotovinu. Naporedo pozivije pasive (kapital i
obaveze) se razvrstavaju prema principu ročnosti (stepenu njihove dospelosti). Pozicije
5
III-1.5. BILANSIRANJE GUBITKA
– Gubitak se pojavljuje prilikom zatvaranja računa
uspeha i to uslučaju kad postoji višak rashoda preko ukupnih prihoda. Prilikom
zaključivanja poslovnih knjiga vrši se izravnanje računa uspeha, tada se gubitak prenosi
na konto Gubitak tekuće godine i uključuje se u aktivu BS a ne kao odbitna stavka kapitala
u pasivi. Gubitak predstavlja izgubljeni kapital. Gubitak se automatski pokriva na teret
postojećeg kapitala, što znači da se umanjenje vrednosti investiranog kapitala tretira na
bitno drugačiji način od njegovog povećanja.
III-1.6. FUNKCIONALNA STRUKTURA BILNSNE AKTIVE
– Aktiva je složena i njene
pozicije su grupisane u srodne grupe. Klasifikacija bilansnih pozicija je uzvršena sa
stanovišta funkcionalnog principa sa kojeg angažovana sredstva stalno menjaju obli
prelazeći iz jedne funkcje u drug. Taj prelazak se izražava bilansnim promenama. Aktivu
čine OS, OBS i vanposlovna sredtva.OS se obezvređuju i prelaze u OBS, tako
obezvređeni deo se prenosi na vrednost proizvoda ili usluga. Zalihe materijala se
transformišu u zalihe GP a ona opet u potraživanja da bi se opet pojavile u novčanom
obliku. Cilj analize OS i OBS je da se prikažu različite funkcionalne namene sredstava
preduzeća, utvrde odtupanja od proseka ili najboljeg u grpaciji, da se rasvetle nepotrebna
potraživanja.
III-1.7. OBIM I STRUKTURA SREDSTAVA U AKTIVI BILANSA
– Obim aktive uslovljen je
njenom veličinom i brzinom cirkulacije. Veći poslovni subjekt zahteva veći obim
angažovanih sredstava. Obim i struktura angažovanih sredstava u bilansnoj aktivi
neposredno zavise od delatnosti poslovnog subjekta. Analizom obima se izvode
konstatacije o stanju i dinamici aktive. Na obim i strukturu angažovanih sredstava utiču
sledeći faktori: eksterni, organizacioni i primenjena tehnologija.
Eksterni faktori
deluju
preko poslovnog ambijenta u kome se posluje a to su cewna kapitala, opšta profitna stopa
i ekonomsko-pravna regulativa. Npr. Firma koja posluje u stabilnoj ekonomiji moći će da
rai sa znatno manjim obimom angažovanih sredstava.
Organizacioni faktori
deluju na
obim angažovanih sredstava i posledica su unutrašnjih zahteva i okruženja. Organizacija
proizvodnje određuje ritam trošenja zaliha materijala, ritam završavanja GP, obim
angažovanja sredstav u obliku proizvodnje u toku. Organizacija transporta i nabavke
opredeljuje ang.sredstava u zavisnosti od načina nabavke, uslova skladištenja, veličine
narudžbe. Angažovanje sredstva u posl.procesima javlja se kao mera i pokazatelj
uspešnosti organizacije.
Primenjena tehnologija
utiče na visinu i način ang.sredstava
tako što ih neposredno uslovljava. Kod nje problem se svodi na poređenje procesa
andažovanja sredstva u slučaju kad se upoređuju preduzeća koja proizvodi iste ili slične
proizvode. Tehnologija ima za cilj da obezbedi uslove za minimalno angažovanje
sredstava po jedinici kapaciteta. Analizom strukture aktive sagledava se procentualno
učešće i dinamika sredstvaa i smanjenje sredstava realne i fiktivne aktive u ukupnoj aktivi.
Idealno stanje je kada je aktiva jednaka sredstvima realnoj aktivi.
III-1.8. KLASIFIKACIJA AKTIVE SA STANOVIŠTA IMOBILIZACIJA
–
Aktiva se deli na
aktivnu i neaktvnu aktivu.
Pod
neaktivnom aktivom
podrazumevaju se ona sredstva
koja su izvan funkcije, koja se ne vrše ili koja nemaju nikakvu funkciju. Kod pozicije neaktiv
iranih investicija suvišak se javlja u njihovom nepotrebnom zadržavanju u tom obliku.
Neaktivirane investicije u celosti su izvan funkcije a svako zadržavanje ang.sredstava u
tom obliku dokaz je da su sredstva isključena iz poslovnih procesa. Kod OS problem se
svodi na to das e korišćenjem poveća asortiman, rentiranje ili prodaja. Kod svih
7
