1. Struktura kapitala i NOF-a
- Jedan deo svog kapitala preduzeće prikuplja izavanjem akcija, a drugi deo pozajmljuje na
finansijskom tržištu. Zbog toga su dve celine u okviru pasive: sopstveni- vlasnički kapital i pozajmljeni
kapital (obaveze).
-Najvažnije mesto zauzima sopstveni kapital. Sastoji se od akcijskog kapitala, emisione premije,
računa rezervi, revalorizacionih rezervi kao i neraspoređenih dobitaka.
-Drugi deo pasive čine pozajmljeni kapital ili obaveze, dugoročne ili kratkoročne (rok dospeća do
godinu dana-kratkoročne, preko godinu dana-dugoročne)
- NOF ili NOK- deo duroročnih izvora koji se koristi za finansiranje obrtne imovine. NOI ili NOS je onaj
deo obrtne imovine koji je finansiran iz dugoročnih izvora.
- Do porasta NOF-a će doći ako se u strukturi aktive smanji učešće stalnih sredstava pod uslovom da
se strana pasive ne menja ili ako se u pasivi poveća učešće dugoročnih izvora pod uslovom da se
strana aktive ne menja.
- Do smanjenja NOF-a će doći ako se u aktivi poveća učešće stalnih sredstava pod uslovom da se
strana pasive ne menja ili ako se u pasivi smanji učešće dugoročnih sredstava pod uslovom da se
strana aktive ne menja.
2. Latentne rezerve i skriveni gubitci
- Predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji nije prikazan u bilansu stanja. Latentne rezerve nastaju
bilo potcenjivanjem aktive ili potcenjivanjem pasive. Latentne rezerve postoje kada preduzeće, na
primer, preceni iznos svojih nenaplativih potraživanja, pa samim tim iskazuje manju dobit ili na
primer rast amortizacione stope što dovodi do smanjenja dobitka.
- Nekada se precenjuju rashodi i na taj način stvara skriveni višak, prikazuje niža dobit, a kada bude
zatrebalo rashod se prikaže u pravom iznosu (nižem) i time dobit poveća.
- Vrste latentnih rezervi:
1. prinudne latentne rezerve
2. procenjene latentne rezerve prema pravu izbora
3. latentne rezerve po slobodnoj volji
- Skriveni gubitci nastaju precenjivanjem aktive ili potcenjivanjem pasive. Kada se neki deo aktive
preceni, a obaveze potcene rashodi u bilansu stanja su niži zbog čega ćei finansijski rezultat biti veći.
- Latentne rezerve pomeraju iskazivanje stvarnog (boljeg) rezultata na buduće obračunske periode, a
skriveni gubitci obrnuto, pomeraju (stvarne-bolje rezultate budućih obračunskih perioda na sadašnji
period.
3. Procenjivanje po nabavnoj ceni
- Proceniti osnovna vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znači proceniti po kojoj ceni su
nabavljene a samim tim i evidentirane u preduzeću. Nabavna cena podrazumeva fakturnu cenu
uvećanu za troškove nabavke i lagerovanja.
- 4 metode koje se zasnivaju na principu nabavne cene obračunavanja izlazne vrednosti zaliha:
1. FIFO- prva ulazna jednaka je prvoj izlaznoj nabavnoj ceni, roba se prodaje istim redom kojim je
nabavljana dok se ne iscrpe zalihe po ovoj ceni.
2. LIFO- metod poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni. Procenjivanje troškova
materijala po poslednjim cenama- poslednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je prva po kojoj
izlazi iz magacina.
3. HIFO- metod najviša ulazna jednaka prvoj izlaznoj. Obračun troškova materijala vrši se po najvišoj
ulaznoj nabavnoj ceni. Primena ove metode dolazi do izražaja kada se cene na tržištu često menjaju.
4. Metoda prosečne cene- polazi od predpostavke da je nabavna cena vrednost prodate robe
prosečna vrednost robe i utvrđuje se deljenjem ukupne vrednosti raspoložive robe sa ukupnom
količinom raspoložive robe.
5. Specifična identifikacija- kada imamo zalihe za komade koji imaju serijski broj, po serijskom broju
znamo koliko je koji komad plaćen. To je najsavremenija metoda, računa se razlika između prodajne i
nabavne cene.
4. Metoda ukupnih troškova (analiza prihoda i rashoda)
- Uporedivost prihoda i rashoda znači da nasuprot prihodima od prodaje moraju stajati rashodi i cena
koštanja realizovanih učinaka.
- Pošto se po pravilu proizvedene i prodate količine ne popudaraju one se moraju računski dovesti u
sklad da bi periodični rezultat mogao da bude obračunat. To se može postići primenom dva glavna
metoda bilansiranja rezultata:
1. metoda ukupnih troškova
2. metoda prodatih učinaka
- Metoda ukupnih troškova se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima
predstavljaju ukupni troškovi perioda. Poslovni rezultat se utvrđuje suprotstavljanjem svih rashoda
obračunskog perioda i svih učinaka istog perioda, čijim su stvaranjem nastali pomenuti rashodi
nezavisnood toga da li su učinci prodati ili se nalaze na stanju zaliha.
- Metoda potpunih ukupnih troškova- korekcija se vrši za sve vrste zaliha
- Metoda nepotpunih ukupnih troškova (neto princip u Srbiji) – korekcija se vrši samo za zalihe
nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Može biti po bruto i neto principu. Bruto princip- ako u
bilansu uspeha koji prvo sastavljamo prvo napišemo početne zalihe pa krajinje i onda promenu
vrednosti zaliha. Neto princip- kada samo evidentiramo promenu
- Korekcija se može vršiti na: strani prihoda (u Srbiji) , na strani rashoda i na obe strane.
- Korekcija na strani prihoda- ako su rasle zalihe, rasli su i poslovni prihodi; ako su se smanjile zalihe,
smanjuju se i poslovni prihodi
- Korekcija na strani rashoda- ako su rasle zalihe, smanjili su se poslovni prihodi; ako su se smanjile
zalihe, rasli su poslovni prihodi.
- Korekcija na obe strane- ako su rasle zalihe, povećavaju se poslovni prihodi; ako su se smanjile
zalihe, povećali su se rashodi.
