Analiza poslovanja

ANALIZA POSLOVANJA

1. CILJ I ZADACI ANALIZE POSLOVANJA

             Reč analiza potiče od grčke reči 

analysis

, što znači rastavljanje ili raščlanjavanje neke 

celine na njene sastavne delove.

Svrha analize

 kao naučne metode je istraživanje ili ispitivanje objekta koji se analizira. 

Najvažnije analitičke metode su raščlanjivanje i upoređivanje, a rezultati analize se ocenjuju 

putem ispitivanja i prosuđivanja.

Svrha analize u ekonomiji preduzeća

jeste da pripremi materijal na osnovu koga će 

moći da se stvori sud o stanju i poslovanju preduzeća. Analiza poslovanja proistekla je iz 

analize bilansa.

             Mogućnost da se ostvare ciljevi analize uslovljena je raznim faktorima:

1) ličnošću koja vrši analizu

2)

vremenom koje je za to raspoloživo

3)

dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje

4)

okolnostima pod kojima se vrši analiza

Analiza ima dva osnovna cilja: interni i eksterni, pa u skladu sa tim razlikujemo i dve 

osnovne vrste analize.

Interna analiza

 je ona analiza koja se vrši unutar preduzeća i vrši je vlasnik ili 

rukovodstvo preduzeća.

Svaka druga analiza smatra se 

eksternom

 i vrše je uglavnom poverioci, banka,revizori i dr.

            Cilj i zadaci analize prema Schmaltzu zavise od zainteresovanih koji je sprovode a to su:

1) vlasnik preduzeća

2) deoničari preduzeća

3) poverioci

4) poreski organi

5) privredna štampa

6) zvanična statistika

Subjekt za koga se vrši analiza postavlja ciljeve analize. Npr. vlasnici su zainteresovani za 

analizu sredstava i njihovih izvora u preduzeću, sa jedne strane, i analizu uspeha preduzeća sa 

druge strane.

Analiza koju vrše deoničari uglavnom ima cilj da se kroz analizu dobiti izvedu zaključci o 

mogućnostima dobijanja i  visini dividende.

Analiza koju vrše poverioci sprovodi se radi sticanja saznanja o kreditnoj sposobnosti 

preduzeća.

Poreski organi nastoje da analizom utvrde pravu osnovicu za oporezivanje kako se ne bi desilo 

da se ona prikrije.

Ekonomske publikacije vrše analizu radi ocene rukovodstva, poslovnih zbivanja i rezultata 

preduzeća.

Zvanična statistika putem analize ima za cilj da utvdi opšte razvojne tendencije privrede i 

preuzeća.

            U praksi se često susreću i analize koje nisu sveobuhvatne – parcijalne analize. 

Parcijalnim ciljevima se u stvari postiže:

- skraćenje trajanja analize

- smanjenje troškova same analize

- jasnije određivanje zadataka analize

2.PREDMET ANALIZE

            Postoje dva pristupa predmetu analize: uži i širi.

Predmet ekonomske analize u užem smislu

 predstavlja bilans preduzeća, i to bilans 

stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza koja ima za predmet bilans, naziva se 

analiza bilansa

 ili 

finansijska analiza

, koja posebno insistira na analizi finansijskog položaja i 

rentabilnosti poslovanja preduzeća.

            Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa, i to bilansa uspeha i 

bilansa stanja.

Bilans stanja

 izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih izvora. Na osnovu 

podataka u bilansu stanja moguće je vršiti ne samo statičku nego dinamičku analizu.

Kod statičke analize, predmet posmatranja je stanje na određeni dan. Kod dinamičke analize 

posmatranje se vrši tokom vremena.

Bilans uspeha

 izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obračunskom 

periodu.

Predmet ekonomske analize u širem smislu

 obuhvata analizu bilansa stanja, bilansa 

uspeha i bilansa tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje.

           Predmet ekonomske analize može se posmatrati sa više aspekata

- elementni

  – gde predmet analize čine elementi, odnosno delovi preduzeća

- da postoji uporedivost analitičke materije

- da postoji složenost analitičke materije

        Teoriju poslovne uporedivosti postavio je 

Schmalenbach

 sledećim postavkama:

1. upoređivanje se vrši za isto preduzeće za različite vremenske periode

2. upoređivanje se vrši za dva ili više istovrsnih preduzeća za isti vremenski period

        Vremensko upoređivanje se sastoji u poređenju jednog istog predmeta sa stanovišta dva 

različita perioda, npr. upoređuje se vrednost ostvarene proizvodnje u tekućem i prethodnom 

mesecu, gde broj radnih dana mora biti isti. Za vremensko upoređivanje veoma je bitno da se 

izvrši izbor:

1.

vremenskog razmaka

 u kome će se vršiti upoređivanje

2.

najznačajnijih podataka

 koje treba porediti

      Upoređivanje po predmetu se sastoji u poređenju dva predmeta istog perioda jednog 

određenog preduzeća

      Upoređenje po mestu se vrši kada se upoređuje jedan predmet istog perioda za dva 

preduzeća, odnosno mesta.

OBLICI PRIMENE METODE UPOREĐIVANJA

         Metoda upoređivanja sukcesivnih bilansa stanja se sastoji u sagledavanju promena  

finansijske situacije kroz promene iznosa osnovnih grupa aktive i pasive, kao i kroz nalaženje 

uzroka ovih promena.

         Metoda presecanja bilansa stanja sastoji se u horizontalnoj podeli bilansa na određene 

delove, tj. podbilanse. Primenom horizontalne metode presecanja, bilans stanja se sastoji iz 

sledećih 

podbilansa

:

- podbilans osnovnih sredstava i njihovih izvora

- podbilans obrtnih sredstava i njihovih izvora

- podbilans posebnih sredstava izvora

- podbilans poslovnih sredstava van funkcije i ostalih izvora sredstava

         Metoda odstupanja je metoda kod koje dolaze u obzir sve vrste upoređivanja po vremenu, 

mestu i predmetu, gde se sagledava ne samo gde su nastale razlike, njihov kvantitet i obim, već i 

osnovne karakteristike odstupanja, tj. da li su pozitivna ili negativna, kao i uzroke nastalih 

odstupanja.

         Metoda poslovno-analitičkih pokazatelja sastoji se u poređenju određenih poslovno-

ekonomskih veličina, gde su osnovni izvor informacija knigovodstveni podaci (bilans stanja, 

bilans uspeha i njihovi prilozi).

- SPECIJALNE METODE ANALIZE –

         Prema Schmaltzu metode analitičkog ispitivanja se mogu podeliti u tri grupe:

1. metoda odnosnih vrednosti

2. metoda indeksnih brojeva 

3. metoda standardizacije

         Metoda odnosnih vrednosti se sastoji u stavljanju u odnos vrednosti pojedinih grupa u 

bilansu  ili pojedinih poslovnih veličina.

         Metoda indeksnih brojeva primenjuje se sama ili u kombinaciji sa metodom odnosnih 

vrednosti. Pomoću indeksnih brojeva se prikazuje dinamika posmatrane pojave, izražava se 

brojem 100. Metoda indeksnih brojeva može biti 

čista indeksna metoda, kombinovana metoda i 

metoda ocene odnosnih vrednosti

.

         Metoda standardizacije pruža pokazatelje nekog preduzeća u jednom broju, čiji se značaj 

poredi sa pokazateljem čitave privredne grane. Standardni brojevi su unapred utvrđeni brojevi 

na bazi naučnih studija.

4. OBLICI I VRSTE ANALIZE

         Postoje sledeće vrste analize:

1. kvalitativna i kvantitativna 

2. statička i dinamička

3. kompleksna i parcijalna 

4. interna i eksterna

5. stalna i povremena

6. analiza vrednosti

- KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA ANALIZA –

Kvantitativna analiza

 se bavi merenjem i praćenjem kvantitativnog kretanja pojave ili 

stanja. Kvantitativna analiza ispituje sastavne delove neke pojave ili stanja kako bi se utvrdile 

njegove karakteristike, odnosno obeležja i otkrile posledice prelaska kvantiteta u kvalitet. 

Npr.kvantitativno narastanje zaliha robe nekog preduzeća može da utiče na pojave novog 

kvaliteta koji se manifestuje u njegovoj nelikvidnosti. 

Kvalitativna

analiza

 ima za pretpostavku složenost predmeta analize. Ona vrši 

raščlanjavanje predmeta analize na sastavne delove. Kvalitativna analiza posmatra predmet sa 

         Internu analizu

 vrši organ , lice iz organizacije kome se stavlja na raspolaganje celokupna 

dokumentacija o ulaganjima, poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja analiziranog 

preduzeća.

Eksternu analizu

 vrše analitičari kojima stoje na raspolaganju izveštaji i dokumenta 

preduzeća dostupna svim zainteresovanima za njegovo poslovanje kao i zakonski propisi.

         Znači, samo kada se analitičaru stave na raspolaganje svi raspoloživi materijali i kada 

između analitičara i analiziranog preduzeća postoje saglasnost interesa u pitanju je interna 

analiza, a obrnuto je eksterna.

- STALNA I POVREMENA ANALIZA –

         Pojam 

stalnih analiza

 je vezan za dnevne analize koje se obavljaju kontinuirano, 

svakodnevno, što zavisi od veličine preduzeća. Dnevne analize daju inforamcije o obimu, 

strukturi i vrednosti ostvarene proizvodnje.

Povremene analize

 sastavljaju se povremeno u unapred fiksiranim rokovima ili kada se 

za njima ukaže potreba, i obično je reč o analzama koje prate polugodišnje i završne račune i 

vreme koje stoji na raspolaganju analitičarima  vršenje ove analize je po pravilu kratko.

U preduzećima se sastavljaju i specijalne analize čiji rokovi nisu unapred fiksirani.

- ANALIZA VREDNOSTI –

Analiza vrednosti

 obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomoću kojih se 

identifikuju i eliminišu nepotrebni viškovi, insistira na postupku ozbiljne analize strukture 

troškova pre donošenja odluke o proizvodnji proizvoda. Polazi od teze da nema troškova koji se 

ne mogu smanjiti, ima preventivni karakter jer nastoji da snizi troškove promenom proizvoda 

ili njegovih delova.

         Ova analiza predstavlja dopunu drugih metoda analize. Ostvarene veličine se upoređuju sa 

planiranim i tako se donosi sud o tome da li je došlo do povećanja ili smanjenja troškova, a 

krajnji cilj je postizanje ekonomične proizvodnje.

          Osnovne kategorije analize vrednosti su funkcija, trošak i vrednost.

5.BILANS KAO PREDMET ANALIZE

          Reč 

bilans

 potiče od latinske reči bilanx libra (vaga sa dva tasa) što upućuje na nekoliko 

zaključaka: da se bilansom nešto meri i iskazuje rezultat, da se rezultat sastoji iz dva suprotna 

kretanja čijim se poređenjem dolazi do pozitivnog ili negativnog rezultata.

         Bilans se gotovo uvek 

koristi

 kada treba izraziti stanje i rezultat, a najširu upotrebu ima u 

računovodstvu.